Рјечник

sr Прошлост 1   »   am ያለፈው አስጨናቂ 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [ሰማንያ አንድ]

81 [ሰማንያ አንድ]

ያለፈው አስጨናቂ 1

[ሃላፊ ጊዜ]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
писати መፃፍ መ-- መ-ፍ --- መፃፍ 0
ሃ---ጊዜ ሃ-- ጊ- ሃ-ፊ ጊ- ------ ሃላፊ ጊዜ
Он је написао писмо. እሱ--ብዳቤ--ፈ። እ- ደ--- ፃ-- እ- ደ-ዳ- ፃ-። ----------- እሱ ደብዳቤ ፃፈ። 0
መፃፍ መ-- መ-ፍ --- መፃፍ
А она је написала разгледницу. እና -- --ት--ር---ፈ-። እ- እ- ፖ-- ካ-- ፃ--- እ- እ- ፖ-ት ካ-ድ ፃ-ች- ------------------ እና እሷ ፖስት ካርድ ፃፈች። 0
መ-ፍ መ-- መ-ፍ --- መፃፍ
читати ማንበብ ማ--- ማ-በ- ---- ማንበብ 0
እሱ--ብ-ቤ---። እ- ደ--- ፃ-- እ- ደ-ዳ- ፃ-። ----------- እሱ ደብዳቤ ፃፈ።
Он је читао илустровани часопис. እ--መጽሔት--ነበበ። እ- መ--- አ---- እ- መ-ሔ- አ-በ-። ------------- እሱ መጽሔት አነበበ። 0
እሱ--ብዳቤ--ፈ። እ- ደ--- ፃ-- እ- ደ-ዳ- ፃ-። ----------- እሱ ደብዳቤ ፃፈ።
А она је читала књигу. እ--እሷ መፅሐፍ አ-በበ-። እ- እ- መ--- አ----- እ- እ- መ-ሐ- አ-በ-ች- ----------------- እና እሷ መፅሐፍ አነበበች። 0
እና--ሷ-ፖስ- --ድ ---። እ- እ- ፖ-- ካ-- ፃ--- እ- እ- ፖ-ት ካ-ድ ፃ-ች- ------------------ እና እሷ ፖስት ካርድ ፃፈች።
узети መ--ድ መ--- መ-ሰ- ---- መውሰድ 0
እ------ስ--ካር---ፈች። እ- እ- ፖ-- ካ-- ፃ--- እ- እ- ፖ-ት ካ-ድ ፃ-ች- ------------------ እና እሷ ፖስት ካርድ ፃፈች።
Он је узео цигарету. እሱ--ጋ--ወ-ደ። እ- ሲ-- ወ--- እ- ሲ-ራ ወ-ደ- ----------- እሱ ሲጋራ ወሰደ። 0
ማን-ብ ማ--- ማ-በ- ---- ማንበብ
Она је узела комад чоколаде. እ- ነጠ- ቸኮ-ት ወ-ደች። እ- ነ-- ቸ--- ወ---- እ- ነ-ላ ቸ-ላ- ወ-ደ-። ----------------- እሷ ነጠላ ቸኮላት ወሰደች። 0
ማን-ብ ማ--- ማ-በ- ---- ማንበብ
Он је био неверан, али је она била верна. እ------መን--በር--- -- ታ-ኝ ነበረ-። እ- የ----- ነ-- ግ- እ- ታ-- ነ---- እ- የ-ይ-መ- ነ-ር ግ- እ- ታ-ኝ ነ-ረ-። ----------------------------- እሱ የማይታመን ነበር ግን እሷ ታማኝ ነበረች። 0
እ-----ት --በ-። እ- መ--- አ---- እ- መ-ሔ- አ-በ-። ------------- እሱ መጽሔት አነበበ።
Он је био лењ, али је она била вредна. እ- ሰነ- --ረ ግን------ሪ--ራ-- ነ-ረች። እ- ሰ-- ነ-- ግ- እ- ታ-- ስ--- ነ---- እ- ሰ-ፍ ነ-ረ ግ- እ- ታ-ሪ ስ-ተ- ነ-ረ-። ------------------------------- እሱ ሰነፍ ነበረ ግን እሷ ታታሪ ስራተኛ ነበረች። 0
እሱ መ--- አነበ-። እ- መ--- አ---- እ- መ-ሔ- አ-በ-። ------------- እሱ መጽሔት አነበበ።
Он је био сиромашан, али је она била богата. እ-----ነበ--ግ--------- ነበ-ች። እ- ድ- ነ-- ግ- እ- ሀ--- ነ---- እ- ድ- ነ-ረ ግ- እ- ሀ-ታ- ነ-ረ-። -------------------------- እሱ ድሃ ነበረ ግን እሷ ሀብታም ነበረች። 0
እና -ሷ -ፅ-ፍ--ነ---። እ- እ- መ--- አ----- እ- እ- መ-ሐ- አ-በ-ች- ----------------- እና እሷ መፅሐፍ አነበበች።
Он није имао новца, већ дуговe. እሱ-ምን---ን----ልነ-ረውም - እዳ--ን-። እ- ም-- ገ--- አ------ ፤ እ- እ--- እ- ም-ም ገ-ዘ- አ-ነ-ረ-ም ፤ እ- እ-ጂ- ----------------------------- እሱ ምንም ገንዘብ አልነበረውም ፤ እዳ እንጂ። 0
እ- እሷ--ፅ-ፍ አ-በ-ች። እ- እ- መ--- አ----- እ- እ- መ-ሐ- አ-በ-ች- ----------------- እና እሷ መፅሐፍ አነበበች።
Он није имао среће, већ пех. እሱ-ም----ሩ---ል አልነበ----፤ -ጥ- -ድል----። እ- ም-- ጥ- እ-- አ------ ፤ መ-- እ-- እ--- እ- ም-ም ጥ- እ-ል አ-ነ-ረ-ም ፤ መ-ፎ እ-ል እ-ጂ- ------------------------------------ እሱ ምንም ጥሩ እድል አልነበረውም ፤ መጥፎ እድል እንጂ። 0
መውሰድ መ--- መ-ሰ- ---- መውሰድ
Он није имао успех, већ неуспех. እሱ ስኬታማ አ-ነበ-ም ፤-የማ-ሳካ----ንጂ። እ- ስ--- አ----- ፤ የ------ እ--- እ- ስ-ታ- አ-ነ-ረ- ፤ የ-ይ-ካ-ት እ-ጂ- ----------------------------- እሱ ስኬታማ አልነበረም ፤ የማይሳካለት እንጂ። 0
መ-ሰድ መ--- መ-ሰ- ---- መውሰድ
Он није био задовољан, већ незадовољан. እ- እ-ክ--አ--በረ- ፤ --ካታ ቢ- እን-። እ- እ--- አ----- ፤ እ--- ቢ- እ--- እ- እ-ክ- አ-ነ-ረ- ፤ እ-ካ- ቢ- እ-ጂ- ----------------------------- እሱ እረክቶ አልነበረም ፤ እርካታ ቢስ እንጂ። 0
እሱ-ሲ-ራ --ደ። እ- ሲ-- ወ--- እ- ሲ-ራ ወ-ደ- ----------- እሱ ሲጋራ ወሰደ።
Он није био срећан, већ несрећан. እሱ -ስ-- -ል------ ----- እንጂ። እ- ደ--- አ----- ፤ ሐ---- እ--- እ- ደ-ተ- አ-ነ-ረ- ፤ ሐ-ን-ኛ እ-ጂ- --------------------------- እሱ ደስተኛ አልነበረም ፤ ሐዘንተኛ እንጂ። 0
እ- ሲጋ- ---። እ- ሲ-- ወ--- እ- ሲ-ራ ወ-ደ- ----------- እሱ ሲጋራ ወሰደ።
Он није био симпатичан, већ антипатичан. እ---ው ተግ-ቢ--ልነ----- -ተ-ላ -ን-። እ- ሰ- ተ--- አ----- ፤ የ--- እ--- እ- ሰ- ተ-ባ- አ-ነ-ረ- ፤ የ-ጠ- እ-ጂ- ----------------------------- እሱ ሰው ተግባቢ አልነበረም ፤ የተጠላ እንጂ። 0
እ---ጠ--ቸኮላ- -ሰደ-። እ- ነ-- ቸ--- ወ---- እ- ነ-ላ ቸ-ላ- ወ-ደ-። ----------------- እሷ ነጠላ ቸኮላት ወሰደች።

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.