Рјечник

sr Прошлост 1   »   sq E shkuara 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [tetёdhjetёenjё]

E shkuara 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
писати s--ruaj shkruaj s-k-u-j ------- shkruaj 0
Он је написао писмо. Ai------ajti-nj- -----. Ai shkruajti njё letёr. A- s-k-u-j-i n-ё l-t-r- ----------------------- Ai shkruajti njё letёr. 0
А она је написала разгледницу. Dhe ajo --krua--i-----k---o-i-ё. Dhe ajo shkruajti njё kartolinё. D-e a-o s-k-u-j-i n-ё k-r-o-i-ё- -------------------------------- Dhe ajo shkruajti njё kartolinё. 0
читати le--j lexoj l-x-j ----- lexoj 0
Он је читао илустровани часопис. A- l--o---j--revistё. Ai lexoi njё revistё. A- l-x-i n-ё r-v-s-ё- --------------------- Ai lexoi njё revistё. 0
А она је читала књигу. D-e---o ---o- njё-l-bё-. Dhe ajo lexoi njё libёr. D-e a-o l-x-i n-ё l-b-r- ------------------------ Dhe ajo lexoi njё libёr. 0
узети m-rr marr m-r- ---- marr 0
Он је узео цигарету. Ai-m--- nj- -i-ar-. Ai mori njё cigare. A- m-r- n-ё c-g-r-. ------------------- Ai mori njё cigare. 0
Она је узела комад чоколаде. A-o m--- nj---o-ё-----lla--. Ajo mori njё copё çokollatё. A-o m-r- n-ё c-p- ç-k-l-a-ё- ---------------------------- Ajo mori njё copё çokollatё. 0
Он је био неверан, али је она била верна. A- ----i---- b--n--,-por a---i-h-e besn-k-. Ai nuk ishte besnik, por ajo ishte besnike. A- n-k i-h-e b-s-i-, p-r a-o i-h-e b-s-i-e- ------------------------------------------- Ai nuk ishte besnik, por ajo ishte besnike. 0
Он је био лењ, али је она била вредна. A----hte demb--, po- -j--i-h-- e zell-h-e. Ai ishte dembel, por ajo ishte e zellshme. A- i-h-e d-m-e-, p-r a-o i-h-e e z-l-s-m-. ------------------------------------------ Ai ishte dembel, por ajo ishte e zellshme. 0
Он је био сиромашан, али је она била богата. A--i-h-e ---ar-ёr- --r---o i---- e pas--. Ai ishte i varfёr, por ajo ishte e pasur. A- i-h-e i v-r-ё-, p-r a-o i-h-e e p-s-r- ----------------------------------------- Ai ishte i varfёr, por ajo ishte e pasur. 0
Он није имао новца, већ дуговe. Ai s’---hte-le----------rx-e. Ai s’kishte lekё, por borxhe. A- s-k-s-t- l-k-, p-r b-r-h-. ----------------------------- Ai s’kishte lekё, por borxhe. 0
Он није имао среће, већ пех. Ai----is-te-fat- p-r-ve----ter-l---. Ai s’kishte fat, por vetёm tersllёk. A- s-k-s-t- f-t- p-r v-t-m t-r-l-ё-. ------------------------------------ Ai s’kishte fat, por vetёm tersllёk. 0
Он није имао успех, већ неуспех. A- ----s--e-s---es- po---ёsht-m. Ai s’kishte sukses, por dёshtim. A- s-k-s-t- s-k-e-, p-r d-s-t-m- -------------------------------- Ai s’kishte sukses, por dёshtim. 0
Он није био задовољан, већ незадовољан. Ai-n-k -s--e i--ё-a-u---po- ---a-ёn-qu-. Ai nuk ishte i kёnaqur, por i pakёnaqur. A- n-k i-h-e i k-n-q-r- p-r i p-k-n-q-r- ---------------------------------------- Ai nuk ishte i kёnaqur, por i pakёnaqur. 0
Он није био срећан, већ несрећан. Ai -uk is--- i-lu---r--por-i--ri--tua-. Ai nuk ishte i lumtur, por i trishtuar. A- n-k i-h-e i l-m-u-, p-r i t-i-h-u-r- --------------------------------------- Ai nuk ishte i lumtur, por i trishtuar. 0
Он није био симпатичан, већ антипатичан. Ai -u- i---e---m-at-k,-p---is--- a-t--at-k. Ai nuk ishte simpatik, por ishte antipatik. A- n-k i-h-e s-m-a-i-, p-r i-h-e a-t-p-t-k- ------------------------------------------- Ai nuk ishte simpatik, por ishte antipatik. 0

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.