Рјечник

sr Прошлост 1   »   da Datid 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [enogfirs]

Datid 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
писати skri-e s----- s-r-v- ------ skrive 0
Он је написао писмо. H-n sk-e--et--re-. H-- s---- e- b---- H-n s-r-v e- b-e-. ------------------ Han skrev et brev. 0
А она је написала разгледницу. Og hu- ----v e- kor-. O- h-- s---- e- k---- O- h-n s-r-v e- k-r-. --------------------- Og hun skrev et kort. 0
читати læse l--- l-s- ---- læse 0
Он је читао илустровани часопис. Ha- læs---e--ug--l--. H-- l---- e- u------- H-n l-s-e e- u-e-l-d- --------------------- Han læste et ugeblad. 0
А она је читала књигу. Og hu--læ-te -- -og. O- h-- l---- e- b--- O- h-n l-s-e e- b-g- -------------------- Og hun læste en bog. 0
узети tage t--- t-g- ---- tage 0
Он је узео цигарету. H-------en-c-gar-t. H-- t-- e- c------- H-n t-g e- c-g-r-t- ------------------- Han tog en cigaret. 0
Она је узела комад чоколаде. Hu- -o---------k---hok-l--e. H-- t-- e- s----- c--------- H-n t-g e- s-y-k- c-o-o-a-e- ---------------------------- Hun tog et stykke chokolade. 0
Он је био неверан, али је она била верна. Ha---a----r---men -u- --r--ro. H-- v-- u---- m-- h-- v-- t--- H-n v-r u-r-, m-n h-n v-r t-o- ------------------------------ Han var utro, men hun var tro. 0
Он је био лењ, али је она била вредна. H----ar -o-en, me---un-v-- -l-tti-. H-- v-- d----- m-- h-- v-- f------- H-n v-r d-v-n- m-n h-n v-r f-i-t-g- ----------------------------------- Han var doven, men hun var flittig. 0
Он је био сиромашан, али је она била богата. Ha- v-r --t-ig--m-n-----v-r -i-. H-- v-- f------ m-- h-- v-- r--- H-n v-r f-t-i-, m-n h-n v-r r-g- -------------------------------- Han var fattig, men hun var rig. 0
Он није имао новца, већ дуговe. Ha--h---- ---en---ng-- --n e- g-ld. H-- h---- i---- p----- m-- e- g---- H-n h-v-e i-g-n p-n-e- m-n e- g-l-. ----------------------------------- Han havde ingen penge, men en gæld. 0
Он није имао среће, већ пех. H---va----ke-h-l--g- men u-e-di-. H-- v-- i--- h------ m-- u------- H-n v-r i-k- h-l-i-, m-n u-e-d-g- --------------------------------- Han var ikke heldig, men uheldig. 0
Он није имао успех, већ неуспех. Ha- ---de ikk---uc---, ----uhe--. H-- h---- i--- s------ m-- u----- H-n h-v-e i-k- s-c-e-, m-n u-e-d- --------------------------------- Han havde ikke succes, men uheld. 0
Он није био задовољан, већ незадовољан. H-n -ar -k-e----f-e-s,--e- --ilfr---. H-- v-- i--- t-------- m-- u--------- H-n v-r i-k- t-l-r-d-, m-n u-i-f-e-s- ------------------------------------- Han var ikke tilfreds, men utilfreds. 0
Он није био срећан, већ несрећан. Han--a----ke-l----l--- me- uly-k---g. H-- v-- i--- l-------- m-- u--------- H-n v-r i-k- l-k-e-i-, m-n u-y-k-l-g- ------------------------------------- Han var ikke lykkelig, men ulykkelig. 0
Он није био симпатичан, већ антипатичан. H-- -a- i-k--sy---t-sk--men----m--tis-. H-- v-- i--- s--------- m-- u---------- H-n v-r i-k- s-m-a-i-k- m-n u-y-p-t-s-. --------------------------------------- Han var ikke sympatisk, men usympatisk. 0

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.