Рјечник

sr Прошлост 1   »   cs Minulý čas 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [osmdesát jedna]

Minulý čas 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
писати p--t p--- p-á- ---- psát 0
Он је написао писмо. Psal -op-s. P--- d----- P-a- d-p-s- ----------- Psal dopis. 0
А она је написала разгледницу. A--n- ps-l--p-----. A o-- p---- p------ A o-a p-a-a p-h-e-. ------------------- A ona psala pohled. 0
читати čí-t č--- č-s- ---- číst 0
Он је читао илустровани часопис. Č-t----s--is. Č--- č------- Č-t- č-s-p-s- ------------- Četl časopis. 0
А она је читала књигу. A -na--etl- -nihu. A o-- č---- k----- A o-a č-t-a k-i-u- ------------------ A ona četla knihu. 0
узети vz-- - --í--si v--- / v--- s- v-í- / v-í- s- -------------- vzít / vzít si 0
Он је узео цигарету. V--l -i--igare-u. V--- s- c-------- V-a- s- c-g-r-t-. ----------------- Vzal si cigaretu. 0
Она је узела комад чоколаде. Vz-la--i k---ek -o-ol---. V---- s- k----- č-------- V-a-a s- k-u-e- č-k-l-d-. ------------------------- Vzala si kousek čokolády. 0
Он је био неверан, али је она била верна. By----v-rný, -le o-a by----ěrná. B-- n------- a-- o-- b--- v----- B-l n-v-r-ý- a-e o-a b-l- v-r-á- -------------------------------- Byl nevěrný, ale ona byla věrná. 0
Он је био лењ, али је она била вредна. Byl ----, a---ona-byl--pilná. B-- l---- a-- o-- b--- p----- B-l l-n-, a-e o-a b-l- p-l-á- ----------------------------- Byl líný, ale ona byla pilná. 0
Он је био сиромашан, али је она била богата. By- ----ý- ale o-- ---- -oha--. B-- c----- a-- o-- b--- b------ B-l c-u-ý- a-e o-a b-l- b-h-t-. ------------------------------- Byl chudý, ale ona byla bohatá. 0
Он није имао новца, већ дуговe. N---l-žá--é pení-e- --n--luh-. N---- ž---- p------ j-- d----- N-m-l ž-d-é p-n-z-, j-n d-u-y- ------------------------------ Neměl žádné peníze, jen dluhy. 0
Он није имао среће, већ пех. Ne-ěl ---stí, j-- -m--u. N---- š------ j-- s----- N-m-l š-ě-t-, j-n s-ů-u- ------------------------ Neměl štěstí, jen smůlu. 0
Он није имао успех, већ неуспех. N-----ž-dný ús---h---e----ú-pěc-. N---- ž---- ú------ j-- n-------- N-m-l ž-d-ý ú-p-c-, j-n n-ú-p-c-. --------------------------------- Neměl žádný úspěch, jen neúspěch. 0
Он није био задовољан, већ незадовољан. N---- s-o------, n-br---esp---j-n-. N---- s--------- n---- n----------- N-b-l s-o-o-e-ý- n-b-ž n-s-o-o-e-ý- ----------------------------------- Nebyl spokojený, nýbrž nespokojený. 0
Он није био срећан, већ несрећан. Neby-----st--, n-----neš-a-t-ý. N---- š------- n---- n--------- N-b-l š-a-t-ý- n-b-ž n-š-a-t-ý- ------------------------------- Nebyl šťastný, nýbrž nešťastný. 0
Он није био симпатичан, већ антипатичан. N-byl--ym-atický, -ý--ž--esy-pat-c-ý. N---- s---------- n---- n------------ N-b-l s-m-a-i-k-, n-b-ž n-s-m-a-i-k-. ------------------------------------- Nebyl sympatický, nýbrž nesympatický. 0

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.