Рјечник

sr Прошлост 1   »   uk Минулий час 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [вісімдесят один]

81 [visimdesyat odyn]

Минулий час 1

[Mynulyy̆ chas 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
писати П----и П----- П-с-т- ------ Писати 0
Py-a-y P----- P-s-t- ------ Pysaty
Он је написао писмо. Ві- -и-----и-та. В-- п---- л----- В-н п-с-в л-с-а- ---------------- Він писав листа. 0
Vi--pysav-l-s--. V-- p---- l----- V-n p-s-v l-s-a- ---------------- Vin pysav lysta.
А она је написала разгледницу. А в-н---апи--ла-л--т-в--. А в--- н------- л-------- А в-н- н-п-с-л- л-с-і-к-. ------------------------- А вона написала листівку. 0
A-vo-a--ap-sala lys-i-k-. A v--- n------- l-------- A v-n- n-p-s-l- l-s-i-k-. ------------------------- A vona napysala lystivku.
читати Чит-ти Ч----- Ч-т-т- ------ Читати 0
Ch-ta-y C------ C-y-a-y ------- Chytaty
Он је читао илустровани часопис. Він --т-в --рн--. В-- ч---- ж------ В-н ч-т-в ж-р-а-. ----------------- Він читав журнал. 0
V-n-c-yta-----r---. V-- c----- z------- V-n c-y-a- z-u-n-l- ------------------- Vin chytav zhurnal.
А она је читала књигу. А-в--а----а-- кн--у. А в--- ч----- к----- А в-н- ч-т-л- к-и-у- -------------------- А вона читала книгу. 0
A--ona-c-y-a-- --yh-. A v--- c------ k----- A v-n- c-y-a-a k-y-u- --------------------- A vona chytala knyhu.
узети Б-ати Б---- Б-а-и ----- Брати 0
Braty B---- B-a-y ----- Braty
Он је узео цигарету. Ві--у-------а-е--. В-- у--- с-------- В-н у-я- с-г-р-т-. ------------------ Він узяв сигарету. 0
V-- u--a- syhar-t-. V-- u---- s-------- V-n u-y-v s-h-r-t-. ------------------- Vin uzyav syharetu.
Она је узела комад чоколаде. Вон- --яла ч-с--н- -ок--а--и. В--- в---- ч------ ш--------- В-н- в-я-а ч-с-и-у ш-к-л-д-и- ----------------------------- Вона взяла частину шоколадки. 0
Von---zyal---h----n-----kola-ky. V--- v----- c------- s---------- V-n- v-y-l- c-a-t-n- s-o-o-a-k-. -------------------------------- Vona vzyala chastynu shokoladky.
Он је био неверан, али је она била верна. Ві--б-в--ев-рн-й- --вон- ---- вір-а. В-- б-- н-------- а в--- б--- в----- В-н б-в н-в-р-и-, а в-н- б-л- в-р-а- ------------------------------------ Він був невірний, а вона була вірна. 0
V---bu- --vir---̆- a -o----ul- vi-n-. V-- b-- n--------- a v--- b--- v----- V-n b-v n-v-r-y-̆- a v-n- b-l- v-r-a- ------------------------------------- Vin buv nevirnyy̆, a vona bula virna.
Он је био лењ, али је она била вредна. В-н---- л--а---- ---о-- бу-а --ар----. В-- б-- л------- а в--- б--- с-------- В-н б-в л-д-ч-й- а в-н- б-л- с-а-а-н-. -------------------------------------- Він був ледачий, а вона була старанна. 0
Vi--b----e-a-h--̆, a v----b------a-a-na. V-- b-- l--------- a v--- b--- s-------- V-n b-v l-d-c-y-̆- a v-n- b-l- s-a-a-n-. ---------------------------------------- Vin buv ledachyy̆, a vona bula staranna.
Он је био сиромашан, али је она била богата. Він-бу- б--н-й--а в-на -ула б-гата. В-- б-- б------ а в--- б--- б------ В-н б-в б-д-и-, а в-н- б-л- б-г-т-. ----------------------------------- Він був бідний, а вона була багата. 0
V-------bidnyy-, a ---a-b-la-bahata. V-- b-- b------- a v--- b--- b------ V-n b-v b-d-y-̆- a v-n- b-l- b-h-t-. ------------------------------------ Vin buv bidnyy̆, a vona bula bahata.
Он није имао новца, већ дуговe. Він--е--ав--р--е-----ше борги. В-- н- м-- г------ л--- б----- В-н н- м-в г-о-е-, л-ш- б-р-и- ------------------------------ Він не мав грошей, лише борги. 0
Vin -e --v hros----- l--he-bor-y. V-- n- m-- h-------- l---- b----- V-n n- m-v h-o-h-y-, l-s-e b-r-y- --------------------------------- Vin ne mav hroshey̆, lyshe borhy.
Он није имао среће, већ пех. Він -- мав -а-тя----ш- не-а-т-. В-- н- м-- щ----- л--- н------- В-н н- м-в щ-с-я- л-ш- н-щ-с-я- ------------------------------- Він не мав щастя, лише нещастя. 0
V-n--e--av---c-a--y-, l--h- -e-hc---t-a. V-- n- m-- s--------- l---- n----------- V-n n- m-v s-c-a-t-a- l-s-e n-s-c-a-t-a- ---------------------------------------- Vin ne mav shchastya, lyshe neshchastya.
Он није имао успех, већ неуспех. В-н--е м-в-усп-ху,------нев--чі. В-- н- м-- у------ л--- н------- В-н н- м-в у-п-х-, л-ш- н-в-а-і- -------------------------------- Він не мав успіху, лише невдачі. 0
Vin -e--av--s--------y-he-ne--a--i. V-- n- m-- u------- l---- n-------- V-n n- m-v u-p-k-u- l-s-e n-v-a-h-. ----------------------------------- Vin ne mav uspikhu, lyshe nevdachi.
Он није био задовољан, већ незадовољан. В-н--- був-зад-в-лен--,-------д-в-л--и-. В-- н- б-- з----------- а н------------- В-н н- б-в з-д-в-л-н-м- а н-з-д-в-л-н-м- ---------------------------------------- Він не був задоволеним, а незадоволеним. 0
V-- -e-buv--a-ov--en--, --ne-a-o---enym. V-- n- b-- z----------- a n------------- V-n n- b-v z-d-v-l-n-m- a n-z-d-v-l-n-m- ---------------------------------------- Vin ne buv zadovolenym, a nezadovolenym.
Он није био срећан, већ несрећан. В-- н- б-в -----в-м--а-неща------. В-- н- б-- щ-------- а н---------- В-н н- б-в щ-с-и-и-, а н-щ-с-и-и-. ---------------------------------- Він не був щасливим, а нещасливим. 0
V-- ne ----shcha---vy-- a nesh-h----vym. V-- n- b-- s----------- a n------------- V-n n- b-v s-c-a-l-v-m- a n-s-c-a-l-v-m- ---------------------------------------- Vin ne buv shchaslyvym, a neshchaslyvym.
Он није био симпатичан, већ антипатичан. В---не бу--п---м-им, --н-п-и---и-. В-- н- б-- п-------- а н---------- В-н н- б-в п-и-м-и-, а н-п-и-м-и-. ---------------------------------- Він не був приємним, а неприємним. 0
V-n-n--b-v-p-------m--a---pr-y-mny-. V-- n- b-- p--------- a n----------- V-n n- b-v p-y-e-n-m- a n-p-y-e-n-m- ------------------------------------ Vin ne buv pryyemnym, a nepryyemnym.

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.