Рјечник

sr Прошлост 1   »   be Прошлы час 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [восемдзесят адзін]

81 [vosemdzesyat adzіn]

Прошлы час 1

[Proshly chas 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
писати пі--ць п----- п-с-ц- ------ пісаць 0
pі--ts’ p------ p-s-t-’ ------- pіsats’
Он је написао писмо. Ё- пі--------. Ё- п---- л---- Ё- п-с-ў л-с-. -------------- Ён пісаў ліст. 0
En-----u--і--. E- p---- l---- E- p-s-u l-s-. -------------- En pіsau lіst.
А она је написала разгледницу. А------і--л---аш--ўку. А я-- п----- п-------- А я-а п-с-л- п-ш-о-к-. ---------------------- А яна пісала паштоўку. 0
A---na----a---pa-h--uku. A y--- p----- p--------- A y-n- p-s-l- p-s-t-u-u- ------------------------ A yana pіsala pashtouku.
читати чыт--ь ч----- ч-т-ц- ------ чытаць 0
c-ytat-’ c------- c-y-a-s- -------- chytats’
Он је читао илустровани часопис. Ён ч---ў --с-піс. Ё- ч---- ч------- Ё- ч-т-ў ч-с-п-с- ----------------- Ён чытаў часопіс. 0
En-c-yt-u--has----. E- c----- c-------- E- c-y-a- c-a-o-і-. ------------------- En chytau chasopіs.
А она је читала књигу. А -на -----а -нігу. А я-- ч----- к----- А я-а ч-т-л- к-і-у- ------------------- А яна чытала кнігу. 0
A-ya-a-chyt--a k-іgu. A y--- c------ k----- A y-n- c-y-a-a k-і-u- --------------------- A yana chytala knіgu.
узети уз-ць у---- у-я-ь ----- узяць 0
uzy---’ u------ u-y-t-’ ------- uzyats’
Он је узео цигарету. Ё- -зя- -ы-ар--у. Ё- у--- ц-------- Ё- у-я- ц-г-р-т-. ----------------- Ён узяў цыгарэту. 0
E---z-au -sygar-t-. E- u---- t--------- E- u-y-u t-y-a-e-u- ------------------- En uzyau tsygaretu.
Она је узела комад чоколаде. Я-а ўз-------ал---ша-алад-. Я-- ў---- к------ ш-------- Я-а ў-я-а к-в-л-к ш-к-л-д-. --------------------------- Яна ўзяла кавалак шакаладу. 0
Y--- uz-a-a-k--a-ak---akal-d-. Y--- u----- k------ s--------- Y-n- u-y-l- k-v-l-k s-a-a-a-u- ------------------------------ Yana uzyala kavalak shakaladu.
Он је био неверан, али је она била верна. Ё- б---няв-рн-- -л----а--ы-----р--я. Ё- б-- н------- а-- я-- б--- в------ Ё- б-ў н-в-р-ы- а-е я-а б-л- в-р-а-. ------------------------------------ Ён быў няверны, але яна была верная. 0
En---u n-----ny, --e--a-a -yla-v--na--. E- b-- n-------- a-- y--- b--- v------- E- b-u n-a-e-n-, a-e y-n- b-l- v-r-a-a- --------------------------------------- En byu nyaverny, ale yana byla vernaya.
Он је био лењ, али је она била вредна. Ён бы- л----ы,---- я-а б-л- ст---н---. Ё- б-- л------ а-- я-- б--- с--------- Ё- б-ў л-н-в-, а-е я-а б-л- с-а-а-н-я- -------------------------------------- Ён быў лянівы, але яна была старанная. 0
En by- ly-nі--, al--y-n--by---st--ann-y-. E- b-- l------- a-- y--- b--- s---------- E- b-u l-a-і-y- a-e y-n- b-l- s-a-a-n-y-. ----------------------------------------- En byu lyanіvy, ale yana byla starannaya.
Он је био сиромашан, али је она била богата. Ё--б-ў-бе-------е-я-- бы-а бага-а-. Ё- б-- б----- а-- я-- б--- б------- Ё- б-ў б-д-ы- а-е я-а б-л- б-г-т-я- ----------------------------------- Ён быў бедны, але яна была багатая. 0
En---u -ed-y, a-- ---a --la ---a-a--. E- b-- b----- a-- y--- b--- b-------- E- b-u b-d-y- a-e y-n- b-l- b-g-t-y-. ------------------------------------- En byu bedny, ale yana byla bagataya.
Он није имао новца, већ дуговe. У --- н- -ыло -ро-ай,-а -ыл---а--кі. У я-- н- б--- г------ а б--- п------ У я-о н- б-л- г-о-а-, а б-л- п-з-к-. ------------------------------------ У яго не было грошай, а былі пазыкі. 0
U-yag- n- b-lo-gro---y-----ylі---zy--. U y--- n- b--- g------- a b--- p------ U y-g- n- b-l- g-o-h-y- a b-l- p-z-k-. -------------------------------------- U yago ne bylo groshay, a bylі pazykі.
Он није имао среће, већ пех. У ----не был--ш-----а---,-- ---і н---а-ы. У я-- н- б--- ш---------- а б--- н------- У я-о н- б-л- ш-н-а-а-н-, а б-л- н-ў-а-ы- ----------------------------------------- У яго не было шанцавання, а былі няўдачы. 0
U yago-n- bylo--han-sa--nn--- a-b--і n-a--ac-y. U y--- n- b--- s------------- a b--- n--------- U y-g- n- b-l- s-a-t-a-a-n-a- a b-l- n-a-d-c-y- ----------------------------------------------- U yago ne bylo shantsavannya, a bylі nyaudachy.
Он није имао успех, већ неуспех. У--г---- бы-- п---ех--,-----лі-п----л-. У я-- н- б--- п-------- а б--- п------- У я-о н- б-л- п-с-е-а-, а б-л- п-а-а-ы- --------------------------------------- У яго не было поспехаў, а былі правалы. 0
U-yag- n---y----ospe--a---- b----p---a-y. U y--- n- b--- p--------- a b--- p------- U y-g- n- b-l- p-s-e-h-u- a b-l- p-a-a-y- ----------------------------------------- U yago ne bylo pospekhau, a bylі pravaly.
Он није био задовољан, већ незадовољан. Ё--н--б----а-а-о--ны,-- б-ў--е-ад-вол---. Ё- н- б-- з---------- а б-- н------------ Ё- н- б-ў з-д-в-л-н-, а б-ў н-з-д-в-л-н-. ----------------------------------------- Ён не быў задаволены, а быў незадаволены. 0
E- n- by- -ad-vo-en-, - by- ne-adav-----. E- n- b-- z---------- a b-- n------------ E- n- b-u z-d-v-l-n-, a b-u n-z-d-v-l-n-. ----------------------------------------- En ne byu zadavoleny, a byu nezadavoleny.
Он није био срећан, већ несрећан. Ё- не б-- шчас--вы-----ы- -яшч-сны. Ё- н- б-- ш-------- а б-- н-------- Ё- н- б-ў ш-а-л-в-, а б-ў н-ш-а-н-. ----------------------------------- Ён не быў шчаслівы, а быў няшчасны. 0
En -e-b-- s-c---l-v-- a b-u-n-ashch--n-. E- n- b-- s---------- a b-- n----------- E- n- b-u s-c-a-l-v-, a b-u n-a-h-h-s-y- ---------------------------------------- En ne byu shchaslіvy, a byu nyashchasny.
Он није био симпатичан, већ антипатичан. Ё--не---ў--імп-т-чн-,-а---ў-нес-м---ы---. Ё- н- б-- с---------- а б-- н------------ Ё- н- б-ў с-м-а-ы-н-, а б-ў н-с-м-а-ы-н-. ----------------------------------------- Ён не быў сімпатычны, а быў несімпатычны. 0
E---- -yu s---a-y--n-,---byu--es-mp-t-c-ny. E- n- b-- s----------- a b-- n------------- E- n- b-u s-m-a-y-h-y- a b-u n-s-m-a-y-h-y- ------------------------------------------- En ne byu sіmpatychny, a byu nesіmpatychny.

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.