Рјечник

sr Прошлост 1   »   ca Passat 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [vuitanta-u]

Passat 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
писати e-cr-u-e e------- e-c-i-r- -------- escriure 0
Он је написао писмо. E-l -- e-cr-ure------arta. E-- v- e------- u-- c----- E-l v- e-c-i-r- u-a c-r-a- -------------------------- Ell va escriure una carta. 0
А она је написала разгледницу. I ella -a--s--i--e u-a -os--l. I e--- v- e------- u-- p------ I e-l- v- e-c-i-r- u-a p-s-a-. ------------------------------ I ella va escriure una postal. 0
читати lleg-r l----- l-e-i- ------ llegir 0
Он је читао илустровани часопис. El---l---a------e---ta. E-- l----- u-- r------- E-l l-e-i- u-a r-v-s-a- ----------------------- Ell llegia una revista. 0
А она је читала књигу. I--ll---l-----un ------. I e--- l----- u- l------ I e-l- l-e-i- u- l-i-r-. ------------------------ I ella llegia un llibre. 0
узети p-e-dr- - --a-ar p------ / a----- p-e-d-e / a-a-a- ---------------- prendre / agafar 0
Он је узео цигарету. E-l-va--r---r---- c-g--re-. E-- v- p------ u- c-------- E-l v- p-e-d-e u- c-g-r-e-. --------------------------- Ell va prendre un cigarret. 0
Она је узела комад чоколаде. E----va--gaf-r ----r---de x-c-lat-. E--- v- a----- u- t--- d- x-------- E-l- v- a-a-a- u- t-o- d- x-c-l-t-. ----------------------------------- Ella va agafar un tros de xocolata. 0
Он је био неверан, али је она била верна. E---e-a -nf----, pe-ò -ll----a f-de-. E-- e-- i------- p--- e--- e-- f----- E-l e-a i-f-d-l- p-r- e-l- e-a f-d-l- ------------------------------------- Ell era infidel, però ella era fidel. 0
Он је био лењ, али је она била вредна. Ell -ra --n-rós--per- e----era-tre--l--do-a. E-- e-- m------- p--- e--- e-- t------------ E-l e-a m-n-r-s- p-r- e-l- e-a t-e-a-l-d-r-. -------------------------------------------- Ell era mandrós, però ella era treballadora. 0
Он је био сиромашан, али је она била богата. E-- era p-br-, p--ò-ell--e----ica. E-- e-- p----- p--- e--- e-- r---- E-l e-a p-b-e- p-r- e-l- e-a r-c-. ---------------------------------- Ell era pobre, però ella era rica. 0
Он није имао новца, већ дуговe. E-l -- ----a-d-n---, --nó--eu-es. E-- n- t---- d------ s--- d------ E-l n- t-n-a d-n-r-, s-n- d-u-e-. --------------------------------- Ell no tenia diners, sinó deutes. 0
Он није имао среће, већ пех. E----o -enia -o--- sin- m-la-----. E-- n- t---- s---- s--- m--- s---- E-l n- t-n-a s-r-, s-n- m-l- s-r-. ---------------------------------- Ell no tenia sort, sinó mala sort. 0
Он није имао успех, већ неуспех. El- n--te--- -xi-, si-ó-f--c--so-. E-- n- t---- è---- s--- f--------- E-l n- t-n-a è-i-, s-n- f-a-a-s-s- ---------------------------------- Ell no tenia èxit, sinó fracassos. 0
Он није био задовољан, већ незадовољан. E----o-e---f----,-s-n- ---e---. E-- n- e-- f----- s--- i------- E-l n- e-a f-l-ç- s-n- i-f-l-ç- ------------------------------- Ell no era feliç, sinó infeliç. 0
Он није био срећан, већ несрећан. Ell-n- te--a----t, si-- m--a sort. E-- n- t---- s---- s--- m--- s---- E-l n- t-n-a s-r-, s-n- m-l- s-r-. ---------------------------------- Ell no tenia sort, sinó mala sort. 0
Он није био симпатичан, већ антипатичан. Ell-n---r--simp-t--- s--ó--n-i----c. E-- n- e-- s-------- s--- a--------- E-l n- e-a s-m-à-i-, s-n- a-t-p-t-c- ------------------------------------ Ell no era simpàtic, sinó antipàtic. 0

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.