Рјечник

sr Генитив   »   be Родны склон

99 [деведесет и девет]

Генитив

Генитив

99 [дзевяноста дзевяць]

99 [dzevyanosta dzevyats’]

Родны склон

[Rodny sklon]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Мачка моје пријатељице кот м--й--ябро-кі к-- м--- с------- к-т м-ё- с-б-о-к- ----------------- кот маёй сяброўкі 0
k-t m-----ya-ro-kі k-- m--- s-------- k-t m-e- s-a-r-u-і ------------------ kot maey syabroukі
Пас мог пријатеља с----- -а-г- -яб-а с----- м---- с---- с-б-к- м-й-о с-б-а ------------------ сабака майго сябра 0
sa---a mayg--syab-a s----- m---- s----- s-b-k- m-y-o s-a-r- ------------------- sabaka maygo syabra
Играчке моје деце цац-і --іх д-я-ей ц---- м--- д----- ц-ц-і м-і- д-я-е- ----------------- цацкі маіх дзяцей 0
t-a--kі -a-k---z-at--y t------ m---- d------- t-a-s-і m-і-h d-y-t-e- ---------------------- tsatskі maіkh dzyatsey
Ово је мантил мог колеге. Г-та---літо-майго-кал-г-. Г--- п----- м---- к------ Г-т- п-л-т- м-й-о к-л-г-. ------------------------- Гэта паліто майго калегі. 0
G--a-pa--t- m-ygo ---eg-. G--- p----- m---- k------ G-t- p-l-t- m-y-o k-l-g-. ------------------------- Geta palіto maygo kalegі.
Ово је ауто моје колегинице. Г-та----а----л- -а-- --л--і. Г--- а--------- м--- к------ Г-т- а-т-м-б-л- м-ё- к-л-г-. ---------------------------- Гэта аўтамабіль маёй калегі. 0
Get----tama-і-- -aey ka-e--. G--- a--------- m--- k------ G-t- a-t-m-b-l- m-e- k-l-g-. ---------------------------- Geta autamabіl’ maey kalegі.
Ово је посао мојих колега. Г--а-р--о-а-м-іх -але-. Г--- р----- м--- к----- Г-т- р-б-т- м-і- к-л-г- ----------------------- Гэта работа маіх калег. 0
G-t--r-bot- m-і-h ka-e-. G--- r----- m---- k----- G-t- r-b-t- m-і-h k-l-g- ------------------------ Geta rabota maіkh kaleg.
Дугме на кошуљи је отпало. Гуз-- -д --шул- ------ў--. Г---- а- к----- а--------- Г-з-к а- к-ш-л- а-а-в-ў-я- -------------------------- Гузік ад кашулі адарваўся. 0
G-z---a- --shu-- a-a-vaus-a. G---- a- k------ a---------- G-z-k a- k-s-u-і a-a-v-u-y-. ---------------------------- Guzіk ad kashulі adarvausya.
Кључ од гараже је нестао. К-ю--а- --ра---п-ап--. К--- а- г----- п------ К-ю- а- г-р-ж- п-а-а-. ---------------------- Ключ ад гаража прапаў. 0
Klyu-- ad-g-r-zh---ra-a-. K----- a- g------ p------ K-y-c- a- g-r-z-a p-a-a-. ------------------------- Klyuch ad garazha prapau.
Шефов компјутер је покварен. Ка-п’-тэр -ачал--іка ня--р-ўны. К-------- н--------- н--------- К-м-’-т-р н-ч-л-н-к- н-с-р-ў-ы- ------------------------------- Камп’ютэр начальніка няспраўны. 0
Ka--’--te- -achal’-іk- nyasp--un-. K--------- n---------- n---------- K-m-’-u-e- n-c-a-’-і-a n-a-p-a-n-. ---------------------------------- Kamp’yuter nachal’nіka nyasprauny.
Ко су родитељи девојчице? Х---бацьк---зя------? Х-- б----- д--------- Х-о б-ц-к- д-я-ч-н-і- --------------------- Хто бацькі дзяўчынкі? 0
Kh-o-ba--’k--dz-a-c--n--? K--- b------ d----------- K-t- b-t-’-і d-y-u-h-n-і- ------------------------- Khto bats’kі dzyauchynkі?
Како да дођем до куће њених родитеља? Як-м------------- д-м- -е -ацьк-ў? Я- м-- п------ д- д--- я- б------- Я- м-е п-а-с-і д- д-м- я- б-ц-к-ў- ---------------------------------- Як мне прайсці да дома яе бацькоў? 0
Y-k-m---p-a---s- da-------ay- --t---o-? Y-- m-- p------- d- d--- y--- b-------- Y-k m-e p-a-s-s- d- d-m- y-y- b-t-’-o-? --------------------------------------- Yak mne praystsі da doma yaye bats’kou?
Кућа се налази на крају улице. До----аі---- ---ц- -уліц-. Д-- с----- у к---- в------ Д-м с-а-ц- у к-н-ы в-л-ц-. -------------------------- Дом стаіць у канцы вуліцы. 0
Dom -----s- u ka--s------t--. D-- s------ u k----- v------- D-m s-a-t-’ u k-n-s- v-l-t-y- ----------------------------- Dom staіts’ u kantsy vulіtsy.
Како се зове главни град Швајцарске? Як-на--ваец-- ------а Швей-ары-? Я- н--------- с------ Ш--------- Я- н-з-в-е-ц- с-а-і-а Ш-е-ц-р-і- -------------------------------- Як называецца сталіца Швейцарыі? 0
Y---naz--a---t-- stal--sa S---ytsar--? Y-- n----------- s------- S----------- Y-k n-z-v-e-s-s- s-a-і-s- S-v-y-s-r-і- -------------------------------------- Yak nazyvaetstsa stalіtsa Shveytsaryі?
Који је наслов књиге? Я--я н-зва ў --т-й---і-і? Я--- н---- ў г---- к----- Я-а- н-з-а ў г-т-й к-і-і- ------------------------- Якая назва ў гэтай кнігі? 0
Y-kaya -a-va --ge-ay k-іg-? Y----- n---- u g---- k----- Y-k-y- n-z-a u g-t-y k-і-і- --------------------------- Yakaya nazva u getay knіgі?
Како се зову деца oд комшијe? Як -ва-ь-дз---- су-ед-яў? Я- з---- д----- с-------- Я- з-а-ь д-я-е- с-с-д-я-? ------------------------- Як зваць дзяцей суседзяў? 0
Y-k--va-s’-d--at-ey-su----ya-? Y-- z----- d------- s--------- Y-k z-a-s- d-y-t-e- s-s-d-y-u- ------------------------------ Yak zvats’ dzyatsey susedzyau?
Када је школски распуст деце? Калі --д-яце- ------ -ко-ь-ыя к-ні-ул-? К--- ў д----- б----- ш------- к-------- К-л- ў д-я-е- б-д-ц- ш-о-ь-ы- к-н-к-л-? --------------------------------------- Калі ў дзяцей будуць школьныя канікулы? 0
K--і --dz--t-e--bud-t-’-s-ko--ny----a-іkuly? K--- u d------- b------ s--------- k-------- K-l- u d-y-t-e- b-d-t-’ s-k-l-n-y- k-n-k-l-? -------------------------------------------- Kalі u dzyatsey buduts’ shkol’nyya kanіkuly?
Када су докторови термини за пацијенте? К--- ў-до----- ---зі-- -рыёму? К--- ў д------ г------ п------ К-л- ў д-к-а-а г-д-і-ы п-ы-м-? ------------------------------ Калі ў доктара гадзіны прыёму? 0
Kal- u-doktar- --dzіn--p-yemu? K--- u d------ g------ p------ K-l- u d-k-a-a g-d-і-y p-y-m-? ------------------------------ Kalі u doktara gadzіny pryemu?
Када је отворен музеј? Як-я -а--іны ---ц- -узе-? Я--- г------ п---- м----- Я-і- г-д-і-ы п-а-ы м-з-я- ------------------------- Якія гадзіны працы музея? 0
Ya--ya g-dz-n----a-----uzeya? Y----- g------ p----- m------ Y-k-y- g-d-і-y p-a-s- m-z-y-? ----------------------------- Yakіya gadzіny pratsy muzeya?

Боља концентрација = боље учење

Кад учимо морамо се концентрисати. Сву пажњу морамо усредсредити само на једну ствар. Моћ концентрације није урођена. Најпре је неопходно научити како да се концентришемо. До овога углавном долази у забавишту или у школи. Са шест година деца се могу концентрисати око 15 минута. Код деце од 14 година ово траје двоструко дуже. Фаза концентрације одраслих је 45 минута. После извесног времена концентрација почиње да попушта. Ученици тада полако почињу да губе интересовање за материју. Може се десити да постану преморени или дођу у стресну ситуацију. Резултат тога је да учење постаје све теже. Меморија више није у стању да добро задржава штиво. Ипак, могуће је повећати концентрацију. Веома је важно да сте се пре учења наспавали. Уморна особа може се концентрисати само кратко време. Кад смо уморни, мозак прави више грешака. Емотивно стање такође утиче на концентрацију. Особа која жели да ефикасно учи мора се налазити у неутралном стању духа. Претерани број позитивних или бегативних емоција омета успех у учењу. Разуме се да нисмо увек у стању да контролишемо емоције. Али, барем можемо настојати да их у процесу учења игноришемо. Особа која жели да се концентрише мора бити мотивисана. Када учимо, увек пред очима морамо имати циљ. Само тада је мозак спреман да се концентрише. За добру концентрацију је тишина такође један од важних предуслова. Када учите треба да пијете довољно воде; ово вас држи будним ... Ко се приджрав ових савета, сигурно остаје дуже концентрисан!