Knjiga fraza

bs Na putu   »   be У дарозе

37 [trideset i sedam]

Na putu

Na putu

37 [трыццаць сем]

37 [trytstsats’ sem]

У дарозе

[U daroze]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bjeloruski Igra Više
On se vozi motorom. Ён -дзе -а матацы--е. Ё- е--- н- м--------- Ё- е-з- н- м-т-ц-к-е- --------------------- Ён едзе на матацыкле. 0
E- -ed---na--a-at-y---. E- y---- n- m---------- E- y-d-e n- m-t-t-y-l-. ----------------------- En yedze na matatsykle.
On se vozi biciklom. Ён е-зе--а ве-----е--е. Ё- е--- н- в----------- Ё- е-з- н- в-л-с-п-д-е- ----------------------- Ён едзе на веласіпедзе. 0
En -e--e ---vel--і-edz-. E- y---- n- v----------- E- y-d-e n- v-l-s-p-d-e- ------------------------ En yedze na velasіpedze.
On ide pješice. Ё- ---е----ато-. Ё- і--- п------- Ё- і-з- п-х-т-й- ---------------- Ён ідзе пехатой. 0
E- -d-e--ekh----. E- і--- p-------- E- і-z- p-k-a-o-. ----------------- En іdze pekhatoy.
On se vozi brodom. Ё---л--е -а--ара--і. Ё- п---- н- к------- Ё- п-ы-е н- к-р-б-і- -------------------- Ён плыве на караблі. 0
E---ly-- -- ka----і. E- p---- n- k------- E- p-y-e n- k-r-b-і- -------------------- En plyve na karablі.
On se vozi čamcem. Ё- п-ы-- н---о-цы. Ё- п---- н- л----- Ё- п-ы-е н- л-д-ы- ------------------ Ён плыве на лодцы. 0
En p---- na l-----. E- p---- n- l------ E- p-y-e n- l-d-s-. ------------------- En plyve na lodtsy.
On pliva. Ё-----ве. Ё- п----- Ё- п-ы-е- --------- Ён плыве. 0
En -l--e. E- p----- E- p-y-e- --------- En plyve.
Da li je ovdje opasno? Т-т н--яспеч--? Т-- н---------- Т-т н-б-с-е-н-? --------------- Тут небяспечна? 0
T-t ne-y-sp---n-? T-- n------------ T-t n-b-a-p-c-n-? ----------------- Tut nebyaspechna?
Da li je opasnosam autostopirati? Ці-н-бя--е-н- -х--ь-а-т-сто-а----н--у? Ц- н--------- е---- а--------- а------ Ц- н-б-с-е-н- е-а-ь а-т-с-о-а- а-н-м-? -------------------------------------- Ці небяспечна ехаць аўтастопам аднаму? 0
Ts- ne---s--c--a---khat-’ -utast-p-m-adn-m-? T-- n----------- y------- a--------- a------ T-і n-b-a-p-c-n- y-k-a-s- a-t-s-o-a- a-n-m-? -------------------------------------------- Tsі nebyaspechna yekhats’ autastopam adnamu?
Da li je opasno šetati noću? Ц---ебя-п-ч-- ----ц-----ч-? Ц- н--------- г----- ў----- Ц- н-б-с-е-н- г-л-ц- ў-а-ы- --------------------------- Ці небяспечна гуляць ўначы? 0
Ts--nebya--e-h-a-g-l---s- unac--? T-- n----------- g------- u------ T-і n-b-a-p-c-n- g-l-a-s- u-a-h-? --------------------------------- Tsі nebyaspechna gulyats’ unachy?
Pogriješili smo put. М- -ае-а-і не-туды. М- з------ н- т---- М- з-е-а-і н- т-д-. ------------------- Мы заехалі не туды. 0
M- z-ek-a-і -e--u-y. M- z------- n- t---- M- z-e-h-l- n- t-d-. -------------------- My zaekhalі ne tudy.
Na pogrešnom smo putu. М--н- --п-аві---ым ш--х-. М- н- н----------- ш----- М- н- н-п-а-і-ь-ы- ш-я-у- ------------------------- Мы на няправільным шляху. 0
M---- n-------l’n-m -h-ya---. M- n- n------------ s-------- M- n- n-a-r-v-l-n-m s-l-a-h-. ----------------------------- My na nyapravіl’nym shlyakhu.
Moramo se vratiti. Н-м-т--б- пав-р-чвац--н----. Н-- т---- п---------- н----- Н-м т-э-а п-в-р-ч-а-ь н-з-д- ---------------------------- Нам трэба паварочваць назад. 0
N-m--r-ba -av-r-c-vats’--azad. N-- t---- p------------ n----- N-m t-e-a p-v-r-c-v-t-’ n-z-d- ------------------------------ Nam treba pavarochvats’ nazad.
Gdje se ovdje može parkirati? Дз- -ут---жна-прып-рк---цц-? Д-- т-- м---- п------------- Д-е т-т м-ж-а п-ы-а-к-в-ц-а- ---------------------------- Дзе тут можна прыпаркавацца? 0
D-- t----ozh-a p--p-r--va-st--? D-- t-- m----- p--------------- D-e t-t m-z-n- p-y-a-k-v-t-t-a- ------------------------------- Dze tut mozhna pryparkavatstsa?
Ima li ovdje parkiralište? Ц- ё----ту---таянка? Ц- ё--- т-- с------- Ц- ё-ц- т-т с-а-н-а- -------------------- Ці ёсць тут стаянка? 0
T-і y----’ tu- --ayanka? T-- y----- t-- s-------- T-і y-s-s- t-t s-a-a-k-? ------------------------ Tsі yosts’ tut stayanka?
Koliko dugo se ovdje može parkirati? На-----к- -а-у-ту- м-ж-----ып----ва---? Н- к----- ч--- т-- м---- п------------- Н- к-л-к- ч-с- т-т м-ж-а п-ы-а-к-в-ц-а- --------------------------------------- На колькі часу тут можна прыпаркавацца? 0
Na -ol--і---asu-t-t moz--a---y----av--s-s-? N- k----- c---- t-- m----- p--------------- N- k-l-k- c-a-u t-t m-z-n- p-y-a-k-v-t-t-a- ------------------------------------------- Na kol’kі chasu tut mozhna pryparkavatstsa?
Da li skijate? В- -а--ецеся н- л--а-? В- к-------- н- л----- В- к-т-е-е-я н- л-ж-х- ---------------------- Вы катаецеся на лыжах? 0
V---ata-t-e--- n---y--akh? V- k---------- n- l------- V- k-t-e-s-s-a n- l-z-a-h- -------------------------- Vy kataetsesya na lyzhakh?
Vozite li se sa skijaškim liftom gore? Вы---зеце н--ер-----па--ё-н--у -ля--ыжні---? В- е----- н----- н- п--------- д-- л-------- В- е-з-ц- н-в-р- н- п-д-ё-н-к- д-я л-ж-і-а-? -------------------------------------------- Вы едзеце наверх на пад’ёмніку для лыжнікаў? 0
V- y-dze-s- n-v--k-----pa-’em-і-- ---- -yzh-і-a-? V- y------- n------ n- p--------- d--- l--------- V- y-d-e-s- n-v-r-h n- p-d-e-n-k- d-y- l-z-n-k-u- ------------------------------------------------- Vy yedzetse naverkh na pad’emnіku dlya lyzhnіkau?
Mogu li se ovdje iznajmiti skije? Ці--о-на т------ць --ж--н------т? Ц- м---- т-- у---- л--- н-------- Ц- м-ж-а т-т у-я-ь л-ж- н-п-а-а-? --------------------------------- Ці можна тут узяць лыжы напракат? 0
T-- mo-h-- --t -zyats’ --z-y-na-r-ka-? T-- m----- t-- u------ l---- n-------- T-і m-z-n- t-t u-y-t-’ l-z-y n-p-a-a-? -------------------------------------- Tsі mozhna tut uzyats’ lyzhy naprakat?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Monolozi

Ljudima je većinom čudno kad neto priča sam sa sobom. A opet svi ljudi redovno vode monologe. Psiholozi procjenjuju da ih vodi više od 95% odraslih ljudi. Djeca uvijek za vrijeme igre pričaju sama sa sobom. Dakle, potpuno je normalno voditi monologe. To je samo jedan poseban oblik komunikacije. Takođe, ima puno prednosti da tu i tamo popričate sami sa sobom! Jer kroz razgovor organiziramo svoje misli. Monolozi su trenuci u kojima unutarnji glas dolazi na površinu. Moglo bi se reći da se radi o glasnom razmišljanju. Ljudi koji su rastreseni vrlo često vode monologe. Kod njih je određeni dio mozga manje aktivan. Stoga su slabije organizirani. Monolozima tada sami sebi pomažu da budu što organiziraniji. Monolozi nam takođe mogu pomoći donositi odluke. Takođe su jako dobro sredstvo za oslobađanje od stresa. Monolozi potiču koncentraciju i produktivnost. Jer treba više vremena da se nešto kaže naglas nego da se o tome samo misli. Prilikom pričanja svjesniji smo svojih misli. Lakše rješavamo teške ispite ako pritom pričamo sa sobom. To su pokazali različiti eksperimenti. Monolozima se također možemo ohrabriti. Mnogi sportisti često vode monologe kako bi se motivirali. Nažalost, većinom pričamo sami sa sobom u negativnim situacijama. Stoga bismo trebali uvijek biti pozitivni. Takođe moramo često ponavljati ono što želimo. Tako putem razgovora možemo pozitivno utjecati na svoje postupke. Međutim, to funkcionira jedino ako ostanemo realni!
Da li ste to znali?
Rumunski spada u istočnoromanske jezike. To je maternji jezik oko 28 miliona ljudi. Oni uglavnom žive u Rumuniji i Moldaviji. Rumunski je takođe službeni jezik Republike Moldavije. I u Srbiji i Ukrajini ima većih zajednica koje govore rumunski. Rumunski je nastao iz latinskog. Rimljani su prije u regionu oko Dunava imali dvije provincije. Italijanski je najsrodniji rumunskom. Rumuni zato mogu u većini slučajeva dobro razumjeti Italijane. Dok obratno to nije uvijek slučaj. Razlog je što rumunski ima puno slavenskih riječi. I na glasovni sistem rumunskog su utjecali susjedni slavenski jezici. U rumunskoj abecedi zato ima nekoliko posebnih znakova. Rumunski se piše kako se izgovara. I još uvijek ima puno sličnosti sa starim latinskim strukturama… Ali upravo to čini otkrivanje ovog jezika tako uzbudljiv!