Knjiga fraza

bs Dijelovi tijela   »   be Часткі цела

58 [pedeset i osam]

Dijelovi tijela

Dijelovi tijela

58 [пяцьдзесят восем]

58 [pyats’dzesyat vosem]

Часткі цела

[Chastkі tsela]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bjeloruski Igra Više
Ja crtam muškarca. Я-ма-юю му--ын-. Я м---- м------- Я м-л-ю м-ж-ы-у- ---------------- Я малюю мужчыну. 0
Y---alyuy---u--c--nu. Y- m------ m--------- Y- m-l-u-u m-z-c-y-u- --------------------- Ya malyuyu muzhchynu.
Prvo glavu. С--чат-у гала--. С------- г------ С-а-а-к- г-л-в-. ---------------- Спачатку галаву. 0
S--ch--ku--a-a--. S-------- g------ S-a-h-t-u g-l-v-. ----------------- Spachatku galavu.
Muškarac nosi šešir. У-м--чы----а --лаве-кап----. У м------ н- г----- к------- У м-ж-ы-ы н- г-л-в- к-п-л-ш- ---------------------------- У мужчыны на галаве капялюш. 0
U--u-h-h--y----ga--ve---p-----s-. U m-------- n- g----- k---------- U m-z-c-y-y n- g-l-v- k-p-a-y-s-. --------------------------------- U muzhchyny na galave kapyalyush.
Kosa se ne vidi. В-----ў -е б---а. В------ н- б----- В-л-с-ў н- б-ч-а- ----------------- Валасоў не бачна. 0
V------ -e -a--n-. V------ n- b------ V-l-s-u n- b-c-n-. ------------------ Valasou ne bachna.
Uši se također ne vide. Ву--- т---а-- ---б--н-. В---- т------ н- б----- В-ш-й т-к-а-а н- б-ч-а- ----------------------- Вушэй таксама не бачна. 0
Vu-h---ta-s--------achna. V----- t------ n- b------ V-s-e- t-k-a-a n- b-c-n-. ------------------------- Vushey taksama ne bachna.
Leđa se također ne vide. С--ну-т--с-ма -е б-чна. С---- т------ н- б----- С-і-у т-к-а-а н- б-ч-а- ----------------------- Спіну таксама не бачна. 0
Sp--- --ksa-- ne-ba-hna. S---- t------ n- b------ S-і-u t-k-a-a n- b-c-n-. ------------------------ Spіnu taksama ne bachna.
Ja crtam oči i usta. Я-м--ю- воч--і -от. Я м---- в--- і р--- Я м-л-ю в-ч- і р-т- ------------------- Я малюю вочы і рот. 0
Y-----yu-- ----- --ro-. Y- m------ v---- і r--- Y- m-l-u-u v-c-y і r-t- ----------------------- Ya malyuyu vochy і rot.
Muškarac pleše i smije se. М-жч------н-уе - -м---ц-. М------ т----- і с------- М-ж-ы-а т-н-у- і с-я-ц-а- ------------------------- Мужчына танцуе і смяецца. 0
M-zhch-n--t-nt-u--і s--a-e----a. M-------- t------ і s----------- M-z-c-y-a t-n-s-e і s-y-y-t-t-a- -------------------------------- Muzhchyna tantsue і smyayetstsa.
Muškarac ima dug nos. У -у---ны до-гі-но-. У м------ д---- н--- У м-ж-ы-ы д-ў-і н-с- -------------------- У мужчыны доўгі нос. 0
U muz--hy-y --u-і--os. U m-------- d---- n--- U m-z-c-y-y d-u-і n-s- ---------------------- U muzhchyny dougі nos.
On nosi štap u rukama. Ён----е ў --к-- ---к-. Ё- н--- ў р---- п----- Ё- н-с- ў р-к-х п-л-у- ---------------------- Ён нясе ў руках палку. 0
En n-as--- r-ka-- --lk-. E- n---- u r----- p----- E- n-a-e u r-k-k- p-l-u- ------------------------ En nyase u rukakh palku.
On također nosi šal oko vrata. У яго----я--ны ш-лі-----о- ш-і. У я-- п------- ш---- в---- ш--- У я-о п-в-з-н- ш-л-к в-к-л ш-і- ------------------------------- У яго павязаны шалік вакол шыі. 0
U--a-o-p--yaza-----alі- v--o- shy-. U y--- p-------- s----- v---- s---- U y-g- p-v-a-a-y s-a-і- v-k-l s-y-. ----------------------------------- U yago pavyazany shalіk vakol shyі.
Zima je i hladno je. Ц-----зі-а-і -ол-д--. Ц---- з--- і х------- Ц-п-р з-м- і х-л-д-а- --------------------- Цяпер зіма і холадна. 0
Tsya--r zі---і ---la-na. T------ z--- і k-------- T-y-p-r z-m- і k-o-a-n-. ------------------------ Tsyaper zіma і kholadna.
Ruke su snažne. Рукі -о----. Р--- м------ Р-к- м-ц-ы-. ------------ Рукі моцныя. 0
R----mo-sn---. R--- m-------- R-k- m-t-n-y-. -------------- Rukі motsnyya.
Noge su također snažne. Н--і--акс-ма м-цн-я. Н--- т------ м------ Н-г- т-к-а-а м-ц-ы-. -------------------- Ногі таксама моцныя. 0
Nogі-t--sama mot-n---. N--- t------ m-------- N-g- t-k-a-a m-t-n-y-. ---------------------- Nogі taksama motsnyya.
Muškarac je od snijega. М-ж-ына--а -н--у. М------ с- с----- М-ж-ы-а с- с-е-у- ----------------- Мужчына са снегу. 0
Mu--c--n- sa-s---u. M-------- s- s----- M-z-c-y-a s- s-e-u- ------------------- Muzhchyna sa snegu.
On ne nosi hlače i kaput. Ё- -е н--іць-шта-о- ---а----. Ё- н- н----- ш----- і п------ Ё- н- н-с-ц- ш-а-о- і п-л-т-. ----------------------------- Ён не носіць штаноў і паліто. 0
E-----no---s’-s--an-u-- p-l--o. E- n- n------ s------ і p------ E- n- n-s-t-’ s-t-n-u і p-l-t-. ------------------------------- En ne nosіts’ shtanou і palіto.
Ali muškarac se ne smrzava. Ал- м-жч----не------з-е. А-- м------ н- з-------- А-е м-ж-ы-а н- з-м-р-а-. ------------------------ Але мужчына не замярзае. 0
Ale -u-hc--na-n--zam-a-zae. A-- m-------- n- z--------- A-e m-z-c-y-a n- z-m-a-z-e- --------------------------- Ale muzhchyna ne zamyarzae.
On je snjegović. Ё--– с--г-ві-. Ё- – с-------- Ё- – с-е-а-і-. -------------- Ён – снегавік. 0
E- –---egavіk. E- – s-------- E- – s-e-a-і-. -------------- En – snegavіk.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik naših predaka

Moderne jezike mogu analizirati lingvisti. Pritom koriste različite metode. Međutim, kako su govorili ljudi prije više hiljada godina? Puno je teže odgovoriti na to pitanje. Naučnici se svejedno time bave godinama. Žele istražiti kako se prije govorilo. Pritom pokušavaju rekonstruirati stare jezičke oblike. Američki naučnici su upravo došli do zanimljivog otkrića. Analizirali su preko 2.000 jezika. Pritom su posebno ispitivali rečenično ustrojstvo. Rezultati njihovog istraživanja bili su jako zanimljivi. Gotovo polovina jezika je imala S-O-G red riječi u rečenici. To znači da je vrijedio princip subjekt-objekt-glagol. Više od 700 jezika slijedi S-G-O model. I oko 160 jezika funkcionira po sistemu G-S-O. G-O-S model se koristi u oko 40 jezika. 120 jezika imaju mješovite oblike. S druge strane O-G-S i O-S-G su znantno rjeđi sistemi. Dakle, većina ispitanih jezika koristi S-O-G princip. Tu, na primjer, spadaju perzijski, japanski i turski jezik. Većina živih jezika slijedi S-G-O model. Danas u indoevropskoj porodici jezika prevladava to rečenično ustrojstvo. Istraživači smatraju da se prije govorilo po S-O-G modelu. Na tom su se sistemu temeljili svi jezici. Međutim, tada su se jezici razgranali. Još uvijek se ne zna kako se to desilo. Promjena rečeničnog ustrojstva je morala imati neki razlog. Jer u evoluciji prevlada samo ono što ima prednosti...