Knjiga fraza

bs U restoranu 2   »   be У рэстаране 2

30 [trideset]

U restoranu 2

U restoranu 2

30 [трыццаць]

30 [trytstsats’]

У рэстаране 2

[U restarane 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bjeloruski Igra Više
Sok od jabuke, molim. К-лі -----,-ш---н-у-яб---на-а --к-! К--- л----- ш------ я-------- с---- К-л- л-с-а- ш-л-н-у я-л-ч-а-а с-к-! ----------------------------------- Калі ласка, шклянку яблычнага соку! 0
K-l--las--, sh--yanku-yabl---naga--o--! K--- l----- s-------- y---------- s---- K-l- l-s-a- s-k-y-n-u y-b-y-h-a-a s-k-! --------------------------------------- Kalі laska, shklyanku yablychnaga soku!
Limunadu, molim. К--і лас-а- -к-я-к- лімана--! К--- л----- ш------ л-------- К-л- л-с-а- ш-л-н-у л-м-н-д-! ----------------------------- Калі ласка, шклянку ліманаду! 0
Ka-і-laska- -hklyanku-l-ma----! K--- l----- s-------- l-------- K-l- l-s-a- s-k-y-n-u l-m-n-d-! ------------------------------- Kalі laska, shklyanku lіmanadu!
Sok od paradajza, molim. Кал- --с--------н-- -а--тнаг- ----! К--- л----- ш------ т-------- с---- К-л- л-с-а- ш-л-н-у т-м-т-а-а с-к-! ----------------------------------- Калі ласка, шклянку таматнага соку! 0
Ka-і----ka---h----nk- -ama----- --ku! K--- l----- s-------- t-------- s---- K-l- l-s-a- s-k-y-n-u t-m-t-a-a s-k-! ------------------------------------- Kalі laska, shklyanku tamatnaga soku!
Ja bih rado čašu crvenog vina. Я-ха-еў -- - -а--ла бы--е-і- чыр-о--га -ін-. Я х---- б- / х----- б- к---- ч-------- в---- Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- к-л-х ч-р-о-а-а в-н-. -------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы келіх чырвонага віна. 0
Y- --a-seu by-- -ha--e-- -- -e----------ona-a v-na. Y- k------ b- / k------- b- k----- c--------- v---- Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- k-l-k- c-y-v-n-g- v-n-. --------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by kelіkh chyrvonaga vіna.
Ja bih rado čašu bijelog vina. Я--а--ў -- ----це-а бы---л-- белага в-на. Я х---- б- / х----- б- к---- б----- в---- Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- к-л-х б-л-г- в-н-. ----------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы келіх белага віна. 0
Y---ha--eu b- /-------la--y -e--k- --l-----іna. Y- k------ b- / k------- b- k----- b----- v---- Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- k-l-k- b-l-g- v-n-. ----------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by kelіkh belaga vіna.
Ja bih rado flašu šampanjca. Я-х---ў-б--- ха-ела -ы--у---ь-у---м-анс--г-. Я х---- б- / х----- б- б------- ш----------- Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- б-т-л-к- ш-м-а-с-а-а- -------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы бутэльку шампанскага. 0
Y-----ts-u -y-- -h--sel- b- -ute-’-u sh-m---s-ag-. Y- k------ b- / k------- b- b------- s------------ Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- b-t-l-k- s-a-p-n-k-g-. -------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by butel’ku shampanskaga.
Voliš li ribu? Ты----іш р--у? Т- л---- р---- Т- л-б-ш р-б-? -------------- Ты любіш рыбу? 0
Ty-lyu-і----yb-? T- l------ r---- T- l-u-і-h r-b-? ---------------- Ty lyubіsh rybu?
Voliš li govedinu? Т-----іш --ав-чын-? Т- л---- я--------- Т- л-б-ш я-а-і-ы-у- ------------------- Ты любіш ялавічыну? 0
T- -yu-і-h-y-----ch-nu? T- l------ y----------- T- l-u-і-h y-l-v-c-y-u- ----------------------- Ty lyubіsh yalavіchynu?
Voliš li svinjetinu? Т---ю--- ----іну? Т- л---- с------- Т- л-б-ш с-і-і-у- ----------------- Ты любіш свініну? 0
Ty-lyub-----vіnіnu? T- l------ s------- T- l-u-і-h s-і-і-u- ------------------- Ty lyubіsh svіnіnu?
Htio / htjela bih nešto bez mesa. Я-х-цеў -ы----аце-а-б- -т---еб---ь б-------. Я х---- б- / х----- б- ш---------- б-- м---- Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- ш-о-н-б-д-ь б-з м-с-. -------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы што-небудзь без мяса. 0
Ya-k---s-u b- /-k--t-e----y-s--o-nebudz- b---m-asa. Y- k------ b- / k------- b- s----------- b-- m----- Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- s-t---e-u-z- b-z m-a-a- --------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by shto-nebudz’ bez myasa.
Htio / htjela bih platu sa povrćem. Я---ц-ў-б- /----е-а-б- --к--к- з-га--д----. Я х---- б- / х----- б- з------ з г--------- Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- з-к-с-у з г-р-д-і-ы- ------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы закуску з гародніны. 0
Ya -hat--- by-/ -hat-e-- b- -akus-u z -a-----n-. Y- k------ b- / k------- b- z------ z g--------- Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- z-k-s-u z g-r-d-і-y- ------------------------------------------------ Ya khatseu by / khatsela by zakusku z garodnіny.
Htio / htjela bih nešto što ne traje dugo. Я-х-ц-- бы /-х-ц--- бы ш-о---бу-з-, -т- можн--х--ка-п----та-аць. Я х---- б- / х----- б- ш----------- ш-- м---- х---- п----------- Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- ш-о-н-б-д-ь- ш-о м-ж-а х-т-а п-ы-а-а-а-ь- ---------------------------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы што-небудзь, што можна хутка прыгатаваць. 0
Y----at--- ---/-k-at-ela--y-sh---neb---’- -h-o --zhna---utka--r---tava--’. Y- k------ b- / k------- b- s------------ s--- m----- k----- p------------ Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- s-t---e-u-z-, s-t- m-z-n- k-u-k- p-y-a-a-a-s-. -------------------------------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by shto-nebudz’, shto mozhna khutka prygatavats’.
Želite li to s rižom? Ва- -ада-ь -э-а - ры--м? В-- п----- г--- з р----- В-м п-д-ц- г-т- з р-с-м- ------------------------ Вам падаць гэта з рысам? 0
Va----d-----ge---- -y--m? V-- p------ g--- z r----- V-m p-d-t-’ g-t- z r-s-m- ------------------------- Vam padats’ geta z rysam?
Želite li to s tjesteninom? В-м-п-д--ь-г-т- з --к-ын--? В-- п----- г--- з л-------- В-м п-д-ц- г-т- з л-к-ы-а-? --------------------------- Вам падаць гэта з локшынай? 0
V-----d--s’ -eta----oksh--ay? V-- p------ g--- z l--------- V-m p-d-t-’ g-t- z l-k-h-n-y- ----------------------------- Vam padats’ geta z lokshynay?
Želite li to s krompirom? В-- п-даць г--а-з б-л-б--? В-- п----- г--- з б------- В-м п-д-ц- г-т- з б-л-б-й- -------------------------- Вам падаць гэта з бульбай? 0
V---pad-ts- -----z bul---y? V-- p------ g--- z b------- V-m p-d-t-’ g-t- z b-l-b-y- --------------------------- Vam padats’ geta z bul’bay?
To mi nije ukusno. Г--а ня--ачна. Г--- н-------- Г-т- н-с-а-н-. -------------- Гэта нясмачна. 0
Get--n-a----h--. G--- n---------- G-t- n-a-m-c-n-. ---------------- Geta nyasmachna.
Jelo je hladno. Е----ал---ая. Е-- х-------- Е-а х-л-д-а-. ------------- Ежа халодная. 0
Ezha -h-----ay-. E--- k---------- E-h- k-a-o-n-y-. ---------------- Ezha khalodnaya.
To ja nisam naručio / naručila. Я гэт-га--- зака-в-- /--е-з--а-в-ла. Я г----- н- з------- / н- з--------- Я г-т-г- н- з-к-з-а- / н- з-к-з-а-а- ------------------------------------ Я гэтага не заказваў / не заказвала. 0
Ya -e--g--ne---kazvau-- -e---ka-v-la. Y- g----- n- z------- / n- z--------- Y- g-t-g- n- z-k-z-a- / n- z-k-z-a-a- ------------------------------------- Ya getaga ne zakazvau / ne zakazvala.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik i reklama

Reklame predstavljaju poseban oblik komunikacije. Njihov cilj je da se uspostavi kontakt između proizvođača i potrošača. Kao i svaka vrsta komunikacije i ova ima dugu istoriju. Gostionice ili političari su se reklamirali još u antičko doba. Jezik reklamiranja upotrebljava posebne retoričke elemente. Zbog svog cilja on spada u planiranu komunikaciju. Mora probuditi našu pažnju; naši interesi se moraju pobuditi. No prije svega bismo trebali zaželjeti proizvod a potom ga kupiti. Jezik reklama je stoga većinom vrlo jednostavan. Koriste se jednostavni slogani i malo riječi. Na taj način bi se sadržaji trebali dobro urezati u našu memoriju. Određene vrste riječi poput pridjeva i superlativa se pojavljuju često. One opisuju proizvod posebno pogodnim i korisnim. Jezik oglašavanja je stoga većinom vrlo pozitivan. Zanimljivo je da na jezik oglašavanja uvijek utječe kultura. To znači da nam jezik oglašavanja govori mnogo o društvu. Danas u mnogim zemljama prevladavaju pojmovi poput ‘ljepotа’ i ‘mladost’. Riječi ‘budućnost’ i ‘sigurnost’ se takođe često pojavljuju. U zapadnom društvu se rado koristi engleski jezik. Engleski se smatra modernim i međunarodnim jezikom. Zato je podoban za opis tehničkih proizvoda. Elementi iz romantičnih jezika predstavljaju užitak i strast. Često se koriste kod prehrambenih namirnica i kozmetike. Korištenje dijalekta naglašava vrijednosti poput domovine i tradicije. Nazivi proizvoda su često neologizmi, dakle novonastale riječi. Većinom nemaju nikakvo značenje već samo ugodno zvuče. Međutim, neki nazivi proizvoda zaista mogu napraviti cijelu karijeru! Naziv usisavača je čak postao glagol – to hoover !
Da li ste to znali?
Holandski spada u grupu zapadnogermanskih jezika. To znači da je srodan s njemačkim i engleskim. Holandski je maternji jezik za oko 25 miliona ljudi. Većina njih živi u Holandiji i Belgiji. Ali holandski se govori i u Indoneziji i Surinamu. Razlog tome je što je Holandija prije bila kolonijalna sila. Tako je holandski bio baza za razne kreolske jezike. I južnoafrički afrikaans je nastao iz holandskog. To je najmlađi član germanske jezičke porodice. Za holandski su karakteristične mnoge riječi iz drugih jezika. Posebno snažan utjecaj je prije imao francuski. Često su preuzimane i riječi iz njemačkog. Već nekoliko desetljeća u ovaj jezik dolazi sve više engleskih riječi. Neki se zato plaše da će holandski u budućnosti potpuno nestati.