Knjiga fraza

bs nešto morati   »   ti ገለ (ገድነት)

72 [sedamdeset i dva]

nešto morati

nešto morati

72 [ሰብዓንክልተን]

72 [sebi‘anikiliteni]

ገለ (ገድነት)

[gele (gedineti)]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski tigrinja Igra Više
morati ገድን ገ-- ገ-ን --- ገድን 0
g-dini g----- g-d-n- ------ gedini
Ja moram poslati pismo. እቲ ደብ-በ---ን-ክ-- ኣለኒ። እ- ደ--- ገ-- ክ-- ኣ--- እ- ደ-ዳ- ገ-ን ክ-ዶ ኣ-ኒ- -------------------- እቲ ደብዳበ ገድን ክሰዶ ኣለኒ። 0
i-- de-ida-- g-din- ----do a--nī። i-- d------- g----- k----- a----- i-ī d-b-d-b- g-d-n- k-s-d- a-e-ī- --------------------------------- itī debidabe gedini kisedo alenī።
Ja moram platiti hotel. እ- ሆ-- --ን--ኸ-ሎ---ኒ። እ- ሆ-- ግ-- ክ--- ኣ--- እ- ሆ-ል ግ-ን ክ-ፍ- ኣ-ኒ- -------------------- እቲ ሆተል ግድን ክኸፍሎ ኣለኒ። 0
itī -ote-i-g-d--i ki---f--o ---nī። i-- h----- g----- k-------- a----- i-ī h-t-l- g-d-n- k-h-e-i-o a-e-ī- ---------------------------------- itī hoteli gidini kiẖefilo alenī።
Ti moraš rano ustati. ግድን---ሆ-ክትት-እ-ኣለ-። ግ-- ን-- ክ---- ኣ--- ግ-ን ን-ሆ ክ-ት-እ ኣ-ካ- ------------------ ግድን ንግሆ ክትትስእ ኣለካ። 0
gi---i ni--h- k-t-t-si’i--l-ka። g----- n----- k--------- a----- g-d-n- n-g-h- k-t-t-s-’- a-e-a- ------------------------------- gidini nigiho kititisi’i aleka።
Ti moraš puno raditi. ብዙ- ክ---ሕ ኣለካ። ብ-- ክ---- ኣ--- ብ-ሕ ክ-ሰ-ሕ ኣ-ካ- -------------- ብዙሕ ክትሰርሕ ኣለካ። 0
b-z-ḥ- ki-i-e-iḥ- a-eka። b------ k---------- a----- b-z-h-i k-t-s-r-h-i a-e-a- -------------------------- bizuḥi kitiseriḥi aleka።
Ti moraš biti tačan / tačna. ሰ-ትካ----ብ-----። ሰ--- ከ---- ኣ--- ሰ-ት- ከ-ኽ-ር ኣ-ካ- --------------- ሰዓትካ ከተኽብር ኣለካ። 0
s-‘-t-ka-k--eẖi---- al-ka። s------- k---------- a----- s-‘-t-k- k-t-h-i-i-i a-e-a- --------------------------- se‘atika keteẖibiri aleka።
On mora napuniti rezervoar. ንሱ-ነዳ- -መል- ኣ--። ን- ነ-- ክ--- ኣ--- ን- ነ-ዲ ክ-ል- ኣ-ዎ- ---------------- ንሱ ነዳዲ ክመልእ ኣለዎ። 0
n--u ned-dī--i-e---- a--wo። n--- n----- k------- a----- n-s- n-d-d- k-m-l-’- a-e-o- --------------------------- nisu nedadī kimeli’i alewo።
On mora popraviti auto. ንሱ ንታ -ኪ--ከዕር--ኣ--። ን- ን- መ-- ከ--- ኣ--- ን- ን- መ-ና ከ-ር- ኣ-ዎ- ------------------- ንሱ ንታ መኪና ከዕርያ ኣለዎ። 0
n-s--nita mekī-- ke-i---- --ewo። n--- n--- m----- k------- a----- n-s- n-t- m-k-n- k-‘-r-y- a-e-o- -------------------------------- nisu nita mekīna ke‘iriya alewo።
On mora oprati auto. ንሱ-ነታ --- --ጽ- -ለ-። ን- ነ- መ-- ክ--- ኣ--- ን- ነ- መ-ና ክ-ጽ- ኣ-ዎ- ------------------- ንሱ ነታ መኪና ክሓጽባ ኣለዎ። 0
ni-u --ta-m--īna-k-ḥats’i-- a--wo። n--- n--- m----- k---------- a----- n-s- n-t- m-k-n- k-h-a-s-i-a a-e-o- ----------------------------------- nisu neta mekīna kiḥats’iba alewo።
Ona mora kupovati. ንሳ --ቬ- ክት-ዝእ -ለ-። ን- ኣ--- ክ---- ኣ--- ን- ኣ-ቬ- ክ-ገ-እ ኣ-ዋ- ------------------ ንሳ ኣስቬዛ ክትገዝእ ኣለዋ። 0
ni---a--vē---k-t-gezi’i---ew-። n--- a------ k--------- a----- n-s- a-i-ē-a k-t-g-z-’- a-e-a- ------------------------------ nisa asivēza kitigezi’i alewa።
Ona mora čistiti stan. ንሳ-ነቲ መን-- --ሊ--ተጽሪዮ ---። ን- ነ- መ--- ክ-- ከ---- ኣ--- ን- ነ- መ-በ- ክ-ሊ ከ-ጽ-ዮ ኣ-ዋ- ------------------------- ንሳ ነቲ መንበሪ ክፍሊ ከተጽሪዮ ኣለዋ። 0
nisa--e-ī m-n-b-rī---fi-ī--e---s-irīyo-al-w-። n--- n--- m------- k----- k----------- a----- n-s- n-t- m-n-b-r- k-f-l- k-t-t-’-r-y- a-e-a- --------------------------------------------- nisa netī meniberī kifilī ketets’irīyo alewa።
Ona mora prati veš. ክዳ--- ክ--ጽ- ኣ-ዋ። ክ---- ክ---- ኣ--- ክ-ው-ቲ ክ-ሓ-ቦ ኣ-ዋ- ---------------- ክዳውንቲ ክትሓጽቦ ኣለዋ። 0
k-----n--ī --tiḥ-ts’i-- -lewa። k--------- k------------ a----- k-d-w-n-t- k-t-h-a-s-i-o a-e-a- ------------------------------- kidawinitī kitiḥats’ibo alewa።
Mi moramo odmah ići u školu. ሕ- ና-----ት---ቲ --ከ-ድ ኣ-ና። ሕ- ና- ቤ- ት---- ክ---- ኣ--- ሕ- ና- ቤ- ት-ህ-ቲ ክ-ከ-ድ ኣ-ና- ------------------------- ሕጂ ናብ ቤት ትምህርቲ ክንከይድ ኣለና። 0
h-ij- n-bi --ti --m-hiritī---n-ke-id- --e--። h---- n--- b--- t--------- k--------- a----- h-i-ī n-b- b-t- t-m-h-r-t- k-n-k-y-d- a-e-a- -------------------------------------------- ḥijī nabi bēti timihiritī kinikeyidi alena።
Mi moramo odmah ići na posao. ሕጂ -ድን-ናብ -ራ--ክ-----ኣለ-። ሕ- ግ-- ና- ስ-- ክ---- ኣ--- ሕ- ግ-ን ና- ስ-ሕ ክ-ከ-ድ ኣ-ና- ------------------------ ሕጂ ግድን ናብ ስራሕ ክንከይድ ኣለና። 0
ḥij------ni n-b- s-----i -i-i--y--i---en-። h---- g----- n--- s------ k--------- a----- h-i-ī g-d-n- n-b- s-r-h-i k-n-k-y-d- a-e-a- ------------------------------------------- ḥijī gidini nabi siraḥi kinikeyidi alena።
Mi moramo odmah ići doktoru. ንሕና---ን-ናብ--ኪ- ----ድ ኣ--። ን-- ግ-- ና- ሓ-- ክ---- ኣ--- ን-ና ግ-ን ና- ሓ-ም ክ-ከ-ድ ኣ-ና- ------------------------- ንሕና ግድን ናብ ሓኪም ክንከይድ ኣለና። 0
n-ḥ----gi--n--n--- -̣--ī-i--------id----e--። n------ g----- n--- h------ k--------- a----- n-h-i-a g-d-n- n-b- h-a-ī-i k-n-k-y-d- a-e-a- --------------------------------------------- niḥina gidini nabi ḥakīmi kinikeyidi alena።
Vi morate čekati autobus. ንስ-ት-ም -ውቶ-- ክትጽ-------። ን----- ኣ---- ክ---- ኣ---- ን-ኻ-ኩ- ኣ-ቶ-ስ ክ-ጽ-ዩ ኣ-ኩ-። ------------------------ ንስኻትኩም ኣውቶቡስ ክትጽበዩ ኣለኩም። 0
n--i---t----i-awitobusi k-t-ts’ibeyu--l--u--። n------------ a-------- k----------- a------- n-s-h-a-i-u-i a-i-o-u-i k-t-t-’-b-y- a-e-u-i- --------------------------------------------- nisiẖatikumi awitobusi kitits’ibeyu alekumi።
Vi morate čekati voz. ንስኻትኩ- -ቡር -ት--- ኣለኩ-። ን----- ባ-- ክ---- ኣ---- ን-ኻ-ኩ- ባ-ር ክ-ጽ-ዩ ኣ-ኩ-። ---------------------- ንስኻትኩም ባቡር ክትጽበዩ ኣለኩም። 0
n-s-ẖa-iku-- -a--ri----------ey- --e-um-። n------------ b----- k----------- a------- n-s-h-a-i-u-i b-b-r- k-t-t-’-b-y- a-e-u-i- ------------------------------------------ nisiẖatikumi baburi kitits’ibeyu alekumi።
Vi morate čekati taksi. ንስኻ--- ታክ- ክትጽበዩ-ኣ-ኩ-። ን----- ታ-- ክ---- ኣ---- ን-ኻ-ኩ- ታ-ሲ ክ-ጽ-ዩ ኣ-ኩ-። ---------------------- ንስኻትኩም ታክሲ ክትጽበዩ ኣለኩም። 0
n-s-ẖa-i--m---ak-----i-it-’--ey- al-k-m-። n------------ t----- k----------- a------- n-s-h-a-i-u-i t-k-s- k-t-t-’-b-y- a-e-u-i- ------------------------------------------ nisiẖatikumi takisī kitits’ibeyu alekumi።

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Zašto postoji toliko različitih jezika?

Danas širom svijeta postoji više od 6.000 različitih jezika. Zato su nam potrebni prevodioci i tumači. Nekad davno svi su govorili isti jezik. Međutim, to se promijenilo čim su ljudi počeli migrirati. Napustili su svoju domovinu Afriku i rasuli se po svijetu. To prostorno razdvajanje dovelo je i do jezičkog razdvajanja. Jer svaki narod razvija vlastiti oblik komunikacije. Mnogi različiti jezici razvili su se od zajedničkog protojezika. Međutim čovjek se nikad nije predugo zadržavao na jednom mjestu. Stoga su se jezici sve više odvajali jedni od drugih. Odjednom se više nije mogao raspoznati zajednički korijen. Štaviše, nijedan narod nije živio izolirano hiljadama godina. Uvijek je postojao kontakt s ostalim narodima. To je mijenjalo jezike. Uzimali su ili kombinirali elemente iz drugih stranih jezika. Tako razvijanje jezika nikad nije prestalo. Stoga migracije i kontakti s novim ljudima objašnjavaju velik broj jezika. Zašto se jezici toliko razlikuju je drugo pitanje. Svaka evolucija prati određena pravila. Stoga mora postojati razlog zašto su jezici takvi kakvi jesu. Naučnicima su ti razlozi već duže vrijeme zanimljivi. Oni žele znati zašto se jezici različito razvijaju. Kako bi to istražili mora se slijediti istorija jezika. Na taj se način može prepoznati šta se kad promijenilo. Još uvijek se ne zna šta utječe na razvoj jezika. Kulturalni faktori se čine važnijim od bioloških faktora. To znači da je istorija naroda oblikovala njihove jezike. Jezici nam očigledno govore više nego što mi mislimo...