Knjiga fraza

bs U taksiju   »   hy In the taxi

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [երեսունութ]

38 [yeresunut’]

In the taxi

[tak’sium]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Տաք-- --ա--ե--ք: Տ---- կ------ ք- Տ-ք-ի կ-ա-չ-՞ ք- ---------------- Տաքսի կկանչե՞ ք: 0
T-k-s- -ka-c----՞-k’ T----- k--------- k- T-k-s- k-a-c-’-e- k- -------------------- Tak’si kkanch’ye՞ k’
Koliko košta do željezničke stanice? Ի--նչ-ա--- մին-և--այա-ա-: Ի- ն- ա--- մ---- կ------- Ի- ն- ա-ժ- մ-ն-և կ-յ-ր-ն- ------------------------- Ի՞ նչ արժե մինչև կայարան: 0
I- ---’-a---e--i--h-----k---r-n I- n--- a---- m-------- k------ I- n-h- a-z-e m-n-h-y-v k-y-r-n ------------------------------- I՞ nch’ arzhe minch’yev kayaran
Koliko košta do aerodroma? Ի՞ -- -ր-ե -ին-և օ--ն--ա---ան: Ի- ն- ա--- մ---- օ------------ Ի- ն- ա-ժ- մ-ն-և օ-ա-ա-ա-ա-ա-: ------------------------------ Ի՞ նչ արժե մինչև օդանավակայան: 0
I՞ n-h- a---e -----’--- od-n-va--yan I- n--- a---- m-------- o----------- I- n-h- a-z-e m-n-h-y-v o-a-a-a-a-a- ------------------------------------ I՞ nch’ arzhe minch’yev odanavakayan
Pravo, molim. Խն---ւ--եմ----ի--գնա-ե-: Խ------ ե- ո---- գ------ Խ-դ-ո-մ ե- ո-ղ-ղ գ-ա-ե-: ------------------------ Խնդրում եմ ուղիղ գնացեք: 0
K-nd-u- y----g---h -n-ts’y--’ K------ y-- u----- g--------- K-n-r-m y-m u-h-g- g-a-s-y-k- ----------------------------- Khndrum yem ughigh gnats’yek’
Ovdje desno, molim. Ա-ս------խնդ-ո---եմ--եպի -ջ: Ա------- խ------ ե- դ--- ա-- Ա-ս-ե-ի- խ-դ-ո-մ ե- դ-պ- ա-: ---------------------------- Այստեղից խնդրում եմ դեպի աջ: 0
A---e-hi-s’ ----r-m-yem -e-i aj A---------- k------ y-- d--- a- A-s-e-h-t-’ k-n-r-m y-m d-p- a- ------------------------------- Aysteghits’ khndrum yem depi aj
Tamo na uglu lijevo, molim. Ա-ն --կյո-նու- խն-ր--մ -- --պի---խ: Ա-- ա--------- խ------ ե- դ--- ձ--- Ա-ն ա-կ-ո-ն-ւ- խ-դ-ո-մ ե- դ-պ- ձ-խ- ----------------------------------- Այն անկյունում խնդրում եմ դեպի ձախ: 0
Ay--a-k-unum kh---um -em d-p- d---h A-- a------- k------ y-- d--- d---- A-n a-k-u-u- k-n-r-m y-m d-p- d-a-h ----------------------------------- Ayn ankyunum khndrum yem depi dzakh
Meni se žuri. Ե------ո-- եմ: Ե- շ------ ե-- Ե- շ-ա-ո-մ ե-: -------------- Ես շտապում եմ: 0
Y----ht-p-- yem Y-- s------ y-- Y-s s-t-p-m y-m --------------- Yes shtapum yem
Ja imam vremena. Ե--ժա-անա----ն-մ: Ե- ժ------ ո----- Ե- ժ-մ-ն-կ ո-ն-մ- ----------------- Ես ժամանակ ունեմ: 0
Y-- -ha-a----unem Y-- z------- u--- Y-s z-a-a-a- u-e- ----------------- Yes zhamanak unem
Molim Vas vozite sporije. Խնդ---մ--- դա-դ---ք-եք: Խ------ ե- դ----- ք---- Խ-դ-ո-մ ե- դ-ն-ա- ք-ե-: ----------------------- Խնդրում եմ դանդաղ քշեք: 0
Kh----m--e--------h --s---’ K------ y-- d------ k------ K-n-r-m y-m d-n-a-h k-s-e-’ --------------------------- Khndrum yem dandagh k’shek’
Stanite ovdje, molim. Կա-գնեք--յս-եղ--խնդր-ւ---մ: Կ------ ա------ խ------ ե-- Կ-ն-ն-ք ա-ս-ե-, խ-դ-ո-մ ե-: --------------------------- Կանգնեք այստեղ, խնդրում եմ: 0
K---nek’ -ysteg-- k-n---m-yem K------- a------- k------ y-- K-n-n-k- a-s-e-h- k-n-r-m y-m ----------------------------- Kangnek’ aystegh, khndrum yem
Sačekajte momenat, molim Vas. Խ--րում -- -ի-ա-նթ-ր- սպա-ե-: Խ------ ե- մ- ա------ ս------ Խ-դ-ո-մ ե- մ- ա-ն-ա-թ ս-ա-ե-: ----------------------------- Խնդրում եմ մի ակնթարթ սպասեք: 0
K-ndr-- --m-mi aknt-art-------k’ K------ y-- m- a-------- s------ K-n-r-m y-m m- a-n-’-r-’ s-a-e-’ -------------------------------- Khndrum yem mi aknt’art’ spasek’
Odmah se vraćam. Ես--ո-տո- կ--րա-առ--մ: Ե- շ----- կ----------- Ե- շ-ւ-ո- կ-ե-ա-ա-ն-մ- ---------------------- Ես շուտով կվերադառնամ: 0
Ye---h-tov k-e----r---m Y-- s----- k----------- Y-s s-u-o- k-e-a-a-r-a- ----------------------- Yes shutov kveradarrnam
Dajte mi račun molim. Խ-դր--մ ե- կտր-----եք: Խ------ ե- կ---- տ---- Խ-դ-ո-մ ե- կ-ր-ն տ-ե-: ---------------------- Խնդրում եմ կտրոն տվեք: 0
K--d--m--em-k--on t--k’ K------ y-- k---- t---- K-n-r-m y-m k-r-n t-e-’ ----------------------- Khndrum yem ktron tvek’
Nemam sitno. Ես----ր---ղ չ---ե-: Ե- մ--- փ-- չ------ Ե- մ-ն- փ-ղ չ-ւ-ե-: ------------------- Ես մանր փող չունեմ: 0
Y----a-r----o-h-c--un-m Y-- m--- p----- c------ Y-s m-n- p-v-g- c-’-n-m ----------------------- Yes manr p’vogh ch’unem
U redu je, ostatak je za Vas. Այս-ես-ճիշտ -- -նա--ծ--Ձ-զ համ-- -: Ա----- ճ--- է- մ------ Ձ-- հ---- է- Ա-ս-ե- ճ-շ- է- մ-ա-ա-ը Ձ-զ հ-մ-ր է- ----------------------------------- Այսպես ճիշտ է, մնացածը Ձեզ համար է: 0
A-sp-- c-i--t e, m-ats-at-y--ze- h-m---e A----- c----- e- m--------- D--- h---- e A-s-e- c-i-h- e- m-a-s-a-s- D-e- h-m-r e ---------------------------------------- Ayspes chisht e, mnats’atsy Dzez hamar e
Odvezite me do ove adrese. Տա--- ինձ-ա-ս --սցեով: Տ---- ի-- ա-- հ------- Տ-ր-ք ի-ձ ա-ս հ-ս-ե-վ- ---------------------- Տարեք ինձ այս հասցեով: 0
Ta-ek- ---z --s --s-s’--ov T----- i--- a-- h--------- T-r-k- i-d- a-s h-s-s-y-o- -------------------------- Tarek’ indz ays hasts’yeov
Odvezite me do mog hotela. Տ---ք --- ի--հ-ուրա--ց: Տ---- ի-- ի- հ--------- Տ-ր-ք ի-ձ ի- հ-ո-ր-ն-ց- ----------------------- Տարեք ինձ իմ հյուրանոց: 0
Tare----n----- h-ur-nots’ T----- i--- i- h--------- T-r-k- i-d- i- h-u-a-o-s- ------------------------- Tarek’ indz im hyuranots’
Odvezite me do plaže. Տարե--ի-ձ---վ-փ: Տ---- ի-- ծ----- Տ-ր-ք ի-ձ ծ-վ-փ- ---------------- Տարեք ինձ ծովափ: 0
T-r--’ ind------a-’ T----- i--- t------ T-r-k- i-d- t-o-a-’ ------------------- Tarek’ indz tsovap’

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezički geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat vijekovima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije tačno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite naučne teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tokom igre žele integrirati. Žele postati dijelom grupe i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje zavisi od njihove volje za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Takođe je lakše učiti slične jezike. Ko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Da li ste to znali?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodioci uvijek imaju puno posla. Za oko 160 miliona ljudi ruski je maternji jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Evropi. U cijelom svijetu oko 280 miliona ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je veoma sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U nauci, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u originalu?