Zbirka izraza

hr Čišćenje kuće   »   da Rengøring

18 [osamnaest]

Čišćenje kuće

Čišćenje kuće

18 [atten]

Rengøring

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski danski igra Više
Danas je subota. I-dag-e- det ---da-. I dag er det lørdag. I d-g e- d-t l-r-a-. -------------------- I dag er det lørdag. 0
Danas imamo vremena. I dag h-r-vi---d. I dag har vi tid. I d-g h-r v- t-d- ----------------- I dag har vi tid. 0
Danas čistimo stan. I-d-- -ø--vi--e---- l-j-i---den. I dag gør vi rent i lejligheden. I d-g g-r v- r-n- i l-j-i-h-d-n- -------------------------------- I dag gør vi rent i lejligheden. 0
Ja čistim kupaonicu. J-g g-r--en- i--a--v-r-ls-t. Jeg gør rent i badeværelset. J-g g-r r-n- i b-d-v-r-l-e-. ---------------------------- Jeg gør rent i badeværelset. 0
Moj muž pere auto. Min-ma-d va-k-r-b----. Min mand vasker bilen. M-n m-n- v-s-e- b-l-n- ---------------------- Min mand vasker bilen. 0
Djeca čiste bicikle. B-rn-n---ud--r c-kl-r-e. Børnene pudser cyklerne. B-r-e-e p-d-e- c-k-e-n-. ------------------------ Børnene pudser cyklerne. 0
Baka zalijeva cvijeće. B--s-e-or van-e-----m---rn-. Bedstemor vander blomsterne. B-d-t-m-r v-n-e- b-o-s-e-n-. ---------------------------- Bedstemor vander blomsterne. 0
Djeca pospremaju dječju sobu. B--n------d----o--i bø-ne--rels-t. Børnene rydder op i børneværelset. B-r-e-e r-d-e- o- i b-r-e-æ-e-s-t- ---------------------------------- Børnene rydder op i børneværelset. 0
Moj muž posprema svoj pisaći stol. M-- -an- r--d-- -p-p--s-t--k-ive-o--. Min mand rydder op på sit skrivebord. M-n m-n- r-d-e- o- p- s-t s-r-v-b-r-. ------------------------------------- Min mand rydder op på sit skrivebord. 0
Stavljam rublje u perilicu. J-g p-t-er va-ke-øj-t - ---k---s-in-n. Jeg putter vasketøjet i vaskemaskinen. J-g p-t-e- v-s-e-ø-e- i v-s-e-a-k-n-n- -------------------------------------- Jeg putter vasketøjet i vaskemaskinen. 0
Vješam rublje. Jeg-hæn-e- ------øj-t --. Jeg hænger vasketøjet op. J-g h-n-e- v-s-e-ø-e- o-. ------------------------- Jeg hænger vasketøjet op. 0
Glačam rublje. J---s-ryge---as--tø---. Jeg stryger vasketøjet. J-g s-r-g-r v-s-e-ø-e-. ----------------------- Jeg stryger vasketøjet. 0
Prozori su prljavi. Vi-du--ne-er-s---sed-. Vinduerne er snavsede. V-n-u-r-e e- s-a-s-d-. ---------------------- Vinduerne er snavsede. 0
Pod je prljav. Gul-e--er s-a---t. Gulvet er snavset. G-l-e- e- s-a-s-t- ------------------ Gulvet er snavset. 0
Posuđe je prljavo. Se-vice- ---b----dt. Servicet er beskidt. S-r-i-e- e- b-s-i-t- -------------------- Servicet er beskidt. 0
Tko čisti prozore? H-e---u-se- -in--er-e? Hvem pudser vinduerne? H-e- p-d-e- v-n-u-r-e- ---------------------- Hvem pudser vinduerne? 0
Tko usisava prašinu? Hvem----v--g--? Hvem støvsuger? H-e- s-ø-s-g-r- --------------- Hvem støvsuger? 0
Tko pere suđe? Hve- vasker --? Hvem vasker op? H-e- v-s-e- o-? --------------- Hvem vasker op? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Rano učenje

Strani jezici danas dobivaju sve više na važnosti. To također vrijedi i za poslovni život. Stoga broj ljudi koji uči strane jezike raste. Također mnogo roditelja želi da njihova djeca uče jezike. Najbolje vrijeme za učenje jezika su rane godine. Diljem svijeta već postoji mnogo međunarodnih osnovnih škola. Također su sve omiljeni dječji vrtići s višejezičnim odgojem. Rani početak učenja jezika ima mnogo prednosti. To je uvjetovano razvojem našeg mozga. Do četvrte godine u mozgu se formiraju jezične strukture. Pri učenju nam pomažu te neuronske mreže. Nove strukture se kasnije u životu ne razvijaju više tako dobro. Starija djeca i odrasli puno teže usvajaju jezik. Stoga bismo trebali poticati rani razvitak našeg mozga. Ukratko: što mlađe - to bolje. Također postojе ljudi koji kritiziraju rano učenje. Oni se pribojavaju da višejezičnost opterećuje malu djecu. Osim toga postoji opasnost da nijedan jezik neće naučiti kako treba. Sa znanstvenog gledišta te su sumnje neutemeljene. Većina jezikoslovaca i neuropsihologa su optimistični. Njihova istraživanja na tu temu dolaze do pozitivnih rezultata. Djeci je obično zabavno na nastavi jezika. I: dok djeca uče jezike, оna i razmišljaju o jeziku. Tako kroz strani jezik upoznavaju i svoj materinji jezik. Od znanja o jeziku djeca imaju koristi cijeli svoj život. Možda je čak bolje započeti s teškim jezicima. Pošto dječji mozak uči brzo i intuitivno. Mozgu je sasvim svejedno hoće li pohraniti hello, ciao ili néih hóu!
Dali si znao?
Hindu spada u indoarijske jezike. Govori se u većini država sjeverne i centralne Indije. Hindu je u uskom srodstvu s jezikom urdu koji se prvenstveno govori u Pakistanu. Zapravo su oba jezika skoro identična. Suštinska razlika se sastoji u pismu. Hindu se piše pismom devanagari. Urdu, s druge strane, koristi arapski sistem znakova. Za hindu su karakteristična mnoga narječja. Zbog veličine zemlje oni se djelomice znatno međusobno razlikuju. Za 370 milijuna ljudi hindu je materinski jezik. Tu spada još i najmanje 150 milijuna koji vladaju jezikom hindu kao drugim jezikom. Tako hindu spada u jedan od jezika s najviše govornika na svijetu. Poslije kineskog zauzima drugo mjesto. Znači, ispred je španjolskog i engleskog! A utjecaj Indije u svijetu munjevito raste!