Zbirka izraza

hr U hotelu – dolazak   »   da På hotellet – ankomst

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [syvogtyve]

På hotellet – ankomst

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski danski igra Više
Imate li slobodnu sobu? H-r - et l-di-t -ære---? H-- I e- l----- v------- H-r I e- l-d-g- v-r-l-e- ------------------------ Har I et ledigt værelse? 0
Rezervirao / rezervirala sam sobu. J-- --r-----il- ---vær--s-. J-- h-- b------ e- v------- J-g h-r b-s-i-t e- v-r-l-e- --------------------------- Jeg har bestilt et værelse. 0
Moje ime je Miler. M-t-n-------M-l--r. M-- n--- e- M------ M-t n-v- e- M-l-e-. ------------------- Mit navn er Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. J---har-br-g--o---t -n--l----els-. J-- h-- b--- f-- e- e------------- J-g h-r b-u- f-r e- e-k-l-v-r-l-e- ---------------------------------- Jeg har brug for et enkeltværelse. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. J---ha- ---g -or-e----bb-l-v--e-s-. J-- h-- b--- f-- e- d-------------- J-g h-r b-u- f-r e- d-b-e-t-æ-e-s-. ----------------------------------- Jeg har brug for et dobbeltværelse. 0
Koliko košta soba za jednu noć? H-a- --s-er --rel--t---- -a-? H--- k----- v------- p-- n--- H-a- k-s-e- v-r-l-e- p-r n-t- ----------------------------- Hvad koster værelset per nat? 0
Htio / htjela bih sobu s kupaonicom. J-- v---ge----ha-- -----re-se med-ba-. J-- v-- g---- h--- e- v------ m-- b--- J-g v-l g-r-e h-v- e- v-r-l-e m-d b-d- -------------------------------------- Jeg vil gerne have et værelse med bad. 0
Htio / htjela bih sobu s tušem. J-g-vil -e-ne ha-e et v-re--e-m-d -r-s---d. J-- v-- g---- h--- e- v------ m-- b-------- J-g v-l g-r-e h-v- e- v-r-l-e m-d b-u-e-a-. ------------------------------------------- Jeg vil gerne have et værelse med brusebad. 0
Mogu li vidjeti sobu? M--j---s--v-r-ls-t? M- j-- s- v-------- M- j-g s- v-r-l-e-? ------------------- Må jeg se værelset? 0
Ima li ovdje garaža? E- --r-e- -----e? E- d-- e- g------ E- d-r e- g-r-g-? ----------------- Er der en garage? 0
Ima li ovdje sef? E----- -t --nge----? E- d-- e- p--------- E- d-r e- p-n-e-k-b- -------------------- Er der et pengeskab? 0
Ima li ovdje faks? E--d-r-en fa-? E- d-- e- f--- E- d-r e- f-x- -------------- Er der en fax? 0
Dobro, uzet ću sobu. Go-----e- -age- v-re---t. G---- j-- t---- v-------- G-d-, j-g t-g-r v-r-l-e-. ------------------------- Godt, jeg tager værelset. 0
Ovdje su ključevi. He- -r -øg--r-e. H-- e- n-------- H-r e- n-g-e-n-. ---------------- Her er nøglerne. 0
Ovdje je moja prtljaga. H---er -in-b-gage. H-- e- m-- b------ H-r e- m-n b-g-g-. ------------------ Her er min bagage. 0
U koliko sati je doručak? H-o--å---- d-- -o---n---? H------ e- d-- m--------- H-o-n-r e- d-r m-r-e-m-d- ------------------------- Hvornår er der morgenmad? 0
U koliko sati je ručak? H-ornår-er-d-r--r---st? H------ e- d-- f------- H-o-n-r e- d-r f-o-o-t- ----------------------- Hvornår er der frokost? 0
U koliko sati je večera? H---nå--e- der mi--a-sm--? H------ e- d-- m---------- H-o-n-r e- d-r m-d-a-s-a-? -------------------------- Hvornår er der middagsmad? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Stanke su bitne za uspješno učenje

Tko želi uspješnije učiti trebao bi češće napraviti stanku! Do ovog su rezultata došla nova znanstvena istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti stanka. Uspješno učenje također ovisi i o biokemijskim procesima. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više stanki. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina stanki bi također trebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije stanke traju deset minuta. Zatim slijedi stanka od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna stanka od 30 minuta. U stankama naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme stanki bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tijekom stanke. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom također učite!
Dali si znao?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 milijuna ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoeuropskom jeziku. Tko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…