Zbirka izraza

hr Prodavaonice   »   da Butikker

53 [pedeset i tri]

Prodavaonice

Prodavaonice

53 [treoghalvtreds]

Butikker

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski danski igra Više
Tražimo trgovinu sportske opreme. V-----er ----r--n-spo--s----etning. V- l---- e---- e- s---------------- V- l-d-r e-t-r e- s-o-t-f-r-e-n-n-. ----------------------------------- Vi leder efter en sportsforretning. 0
Tražimo mesnicu. V- le-er-ef--r-e- -lagter. V- l---- e---- e- s------- V- l-d-r e-t-r e- s-a-t-r- -------------------------- Vi leder efter en slagter. 0
Tražimo ljekarnu. V-----e- --ter-e- ---te-. V- l---- e---- e- a------ V- l-d-r e-t-r e- a-o-e-. ------------------------- Vi leder efter et apotek. 0
Naime, želimo kupiti nogometnu loptu. V--vil n--li--ger-- -ø---e- fodb---. V- v-- n----- g---- k--- e- f------- V- v-l n-m-i- g-r-e k-b- e- f-d-o-d- ------------------------------------ Vi vil nemlig gerne købe en fodbold. 0
Naime, želimo kupiti salamu. Vi vil nemli- gerne--ø---sala--. V- v-- n----- g---- k--- s------ V- v-l n-m-i- g-r-e k-b- s-l-m-. -------------------------------- Vi vil nemlig gerne købe salami. 0
Naime, želimo kupiti lijekove. Vi v------li-----ne --be-n--e--me--cin. V- v-- n----- g---- k--- n---- m------- V- v-l n-m-i- g-r-e k-b- n-g-t m-d-c-n- --------------------------------------- Vi vil nemlig gerne købe noget medicin. 0
Tražimo trgovinu sportske opreme da bismo kupili nogometnu loptu. V- l-der-e-ter--n -po--s--r-etn-ng, så--i kan--ø----n fo---ld. V- l---- e---- e- s---------------- s- v- k-- k--- e- f------- V- l-d-r e-t-r e- s-o-t-f-r-e-n-n-, s- v- k-n k-b- e- f-d-o-d- -------------------------------------------------------------- Vi leder efter en sportsforretning, så vi kan købe en fodbold. 0
Tražimo mesnicu da bismo kupili salame. Vi--ede- ---er en s-ag-e----å ---ka- ---e -ala--. V- l---- e---- e- s------- s- v- k-- k--- s------ V- l-d-r e-t-r e- s-a-t-r- s- v- k-n k-b- s-l-m-. ------------------------------------------------- Vi leder efter en slagter, så vi kan købe salami. 0
Tražimo ljekarnu da bismo kupili lijekove. Vi-l---r-ef-e- -- a--tek- så--i-k-n -øbe-me--c-n. V- l---- e---- e- a------ s- v- k-- k--- m------- V- l-d-r e-t-r e- a-o-e-, s- v- k-n k-b- m-d-c-n- ------------------------------------------------- Vi leder efter et apotek, så vi kan købe medicin. 0
Tražim zlatara. Jeg -ed-- eft----n --ve-e-. J-- l---- e---- e- j------- J-g l-d-r e-t-r e- j-v-l-r- --------------------------- Jeg leder efter en juveler. 0
Tražim fotografsku radnju. Jeg----er eft-- e---o---o-r----ng. J-- l---- e---- e- f-------------- J-g l-d-r e-t-r e- f-t-f-r-e-n-n-. ---------------------------------- Jeg leder efter en fotoforretning. 0
Tražim slastičarnu. J-- -e--- e--e---- -ond--ori. J-- l---- e---- e- k--------- J-g l-d-r e-t-r e- k-n-i-o-i- ----------------------------- Jeg leder efter et konditori. 0
Namjeravam, naime, kupiti prsten. J--------eml-g købe-en---n-. J-- v-- n----- k--- e- r---- J-g v-l n-m-i- k-b- e- r-n-. ---------------------------- Jeg vil nemlig købe en ring. 0
Namjeravam, naime, kupiti film. J-- --l -eml-- --be -n---lm. J-- v-- n----- k--- e- f---- J-g v-l n-m-i- k-b- e- f-l-. ---------------------------- Jeg vil nemlig købe en film. 0
Namjeravam, naime, kupiti tortu. Jeg-v-l--em-----øbe en-la-k--e. J-- v-- n----- k--- e- l------- J-g v-l n-m-i- k-b- e- l-g-a-e- ------------------------------- Jeg vil nemlig købe en lagkage. 0
Tražim zlatara da kupim prsten. J-g l---- -ft-- en-juv--e-- så j-- k-- k--- e- --n-. J-- l---- e---- e- j------- s- j-- k-- k--- e- r---- J-g l-d-r e-t-r e- j-v-l-r- s- j-g k-n k-b- e- r-n-. ---------------------------------------------------- Jeg leder efter en juveler, så jeg kan købe en ring. 0
Tražim fotografsku radnju da kupim film. Je- ---er -f--- -- ----for-e---n-,--å-j-g--an ---e -n -i--. J-- l---- e---- e- f-------------- s- j-- k-- k--- e- f---- J-g l-d-r e-t-r e- f-t-f-r-e-n-n-, s- j-g k-n k-b- e- f-l-. ----------------------------------------------------------- Jeg leder efter en fotoforretning, så jeg kan købe en film. 0
Tražim slastičarnu da kupim tortu. J---led-r e-ter e----n---or---s---e- --n kø-e en --gkag-. J-- l---- e---- e- k--------- s- j-- k-- k--- e- l------- J-g l-d-r e-t-r e- k-n-i-o-i- s- j-g k-n k-b- e- l-g-a-e- --------------------------------------------------------- Jeg leder efter et konditori, så jeg kan købe en lagkage. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Promjena jezika = promjena osobnosti

Naš jezik pripada nama. On je važan dio naše osobnosti. Mnogi ljudi pak govore više jezika. Znači li to da imamo više ličnosti? Istraživači smatraju: Da! Kod promjene jezika mijenja se i naša osobnost. To znači da se drugačije ponašamo. Do tog zaključka su došli američki znanstvenici. Istraživali su ponašanje dvojezičnih žena. Te žene su odrasle uz engleski i španjolski jezik. Jednako dobro su poznavale oba jezika i obje kulture. Usprkos tomu, njihovo ponašanje je ovisilo o jeziku. Osjećale su se sigurnije kad su govorile na španjolskom. Također su se dobro osjećale ako je i njihova okolina pričala na španjolskom. Kad su počele govoriti na engleskom, njihovo ponašanje se promijenilo. Bile su manje samouvjerene i često nesigurne. Istraživači su primijetili da su se žene tada činile usamljenije. Jezik koji govorimo utječe na naše ponašanje. Istraživači još ne znaju zašto je to tako. Moguće je da se orijentiramo prema kulturološkim normama. Dok govorimo jezik, mislimo na kulturu iz koje on potječe. To se dešava potpuno automatski. Stoga se pokušavamo prilagoditi kulturi. Ponašamo se onako kako je uobičajeno za tu kulturu. U eksperimentalnim ispitivanjima kineski su govornici bili jako suzdržani. Dok su govorili engleski, postali su otvoreniji. Možda mijenjamo svoje ponašanje kako bi se bolje integrirali. Želimo biti poput onih s kojima pričamo...
Dali si znao?
Bjeloruski spada u istočnoslavenske jezike. To je materinski jezik oko osam milijuna ljudi. Oni naravno prije svega žive u Bjelorusiji. I u Poljskoj ima ljudi koji govore bjeloruski. Bjeloruski je u uskom srodstvu s ruskim i ukrajinskim. To znači da su ovi jezici veoma slični. Razvili su se iz zajedničkog staroruskog jezika. Ipak ima nekoliko važnih jezika. Bjeloruski pravopis je na primjer strogo fonetski. To znači da izgovor riječi odlučuje o njihovom načinu pisanja. Ova osobina čini razliku između bjeloruskog i druga dva srodnika. I u bjeloruskom ima riječi koje potječu iz poljskog. U ruskom to nije slučaj. Bjeloruska gramatika je vrlo slična gramatici drugih slavenskih jezika. Tko voli ovu porodicu jezika, treba obvezno dati priliku bjeloruskom!