Zbirka izraza

hr Čišćenje kuće   »   sl Veliko čiščenje

18 [osamnaest]

Čišćenje kuće

Čišćenje kuće

18 [osemnajst]

Veliko čiščenje

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovenski igra Više
Danas je subota. D---- -e-sob--a. D---- j- s------ D-n-s j- s-b-t-. ---------------- Danes je sobota. 0
Danas imamo vremena. D-nes -mam---a-. D---- i---- č--- D-n-s i-a-o č-s- ---------------- Danes imamo čas. 0
Danas čistimo stan. D--es p--i---m- stan-----e. D---- p-------- s---------- D-n-s p-č-s-i-o s-a-o-a-j-. --------------------------- Danes počistimo stanovanje. 0
Ja čistim kupaonicu. J-- či-tim-k--a-n---. J-- č----- k--------- J-z č-s-i- k-p-l-i-o- --------------------- Jaz čistim kopalnico. 0
Moj muž pere auto. M---pe-- -vto. M-- p--- a---- M-ž p-r- a-t-. -------------- Mož pere avto. 0
Djeca čiste bicikle. Ot---i -i--i-o--ol-s-. ---t-----čis--t- -----i-(kole-a). O----- č------ k------ / O----- č------ k----- (-------- O-r-c- č-s-i-o k-l-s-. / O-r-k- č-s-i-a k-l-s- (-o-e-a-. -------------------------------------------------------- Otroci čistijo kolesa. / Otroka čistita kolesi (kolesa). 0
Baka zalijeva cvijeće. B----a z-liva-r-že. B----- z----- r---- B-b-c- z-l-v- r-ž-. ------------------- Babica zaliva rože. 0
Djeca pospremaju dječju sobu. Otroc- p----av-jajo (O-r-----o-p--vl-ata) -tro-ko s-b-. O----- p----------- (------ p------------ o------ s---- O-r-c- p-s-r-v-j-j- (-t-o-a p-s-r-v-j-t-) o-r-š-o s-b-. ------------------------------------------------------- Otroci pospravljajo (Otroka pospravljata) otroško sobo. 0
Moj muž posprema svoj pisaći stol. Mož-pos-r---ja---oj- --s-l-o-----. M-- p--------- s---- p------ m---- M-ž p-s-r-v-j- s-o-o p-s-l-o m-z-. ---------------------------------- Mož pospravlja svojo pisalno mizo. 0
Stavljam rublje u perilicu. J-- v--g-- -eri---v --alni-str-j. J-- v----- p----- v p----- s----- J-z v-a-a- p-r-l- v p-a-n- s-r-j- --------------------------------- Jaz vlagam perilo v pralni stroj. 0
Vješam rublje. J-z--bešam ---i--. J-- o----- p------ J-z o-e-a- p-r-l-. ------------------ Jaz obešam perilo. 0
Glačam rublje. Ja--likam -e--l-. J-- l---- p------ J-z l-k-m p-r-l-. ----------------- Jaz likam perilo. 0
Prozori su prljavi. O--a-------z-n-. O--- s- u------- O-n- s- u-a-a-a- ---------------- Okna so umazana. 0
Pod je prljav. T-a s- um--an-. T-- s- u------- T-a s- u-a-a-a- --------------- Tla so umazana. 0
Posuđe je prljavo. P-so-a--e--m---n-. P----- j- u------- P-s-d- j- u-a-a-a- ------------------ Posoda je umazana. 0
Tko čisti prozore? Kd- --miva-ok-a? K-- p----- o---- K-o p-m-v- o-n-? ---------------- Kdo pomiva okna? 0
Tko usisava prašinu? Kdo --s--pr-h? K-- s--- p---- K-o s-s- p-a-? -------------- Kdo sesa prah? 0
Tko pere suđe? K-o po---a p--o-o? K-- p----- p------ K-o p-m-v- p-s-d-? ------------------ Kdo pomiva posodo? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Rano učenje

Strani jezici danas dobivaju sve više na važnosti. To također vrijedi i za poslovni život. Stoga broj ljudi koji uči strane jezike raste. Također mnogo roditelja želi da njihova djeca uče jezike. Najbolje vrijeme za učenje jezika su rane godine. Diljem svijeta već postoji mnogo međunarodnih osnovnih škola. Također su sve omiljeni dječji vrtići s višejezičnim odgojem. Rani početak učenja jezika ima mnogo prednosti. To je uvjetovano razvojem našeg mozga. Do četvrte godine u mozgu se formiraju jezične strukture. Pri učenju nam pomažu te neuronske mreže. Nove strukture se kasnije u životu ne razvijaju više tako dobro. Starija djeca i odrasli puno teže usvajaju jezik. Stoga bismo trebali poticati rani razvitak našeg mozga. Ukratko: što mlađe - to bolje. Također postojе ljudi koji kritiziraju rano učenje. Oni se pribojavaju da višejezičnost opterećuje malu djecu. Osim toga postoji opasnost da nijedan jezik neće naučiti kako treba. Sa znanstvenog gledišta te su sumnje neutemeljene. Većina jezikoslovaca i neuropsihologa su optimistični. Njihova istraživanja na tu temu dolaze do pozitivnih rezultata. Djeci je obično zabavno na nastavi jezika. I: dok djeca uče jezike, оna i razmišljaju o jeziku. Tako kroz strani jezik upoznavaju i svoj materinji jezik. Od znanja o jeziku djeca imaju koristi cijeli svoj život. Možda je čak bolje započeti s teškim jezicima. Pošto dječji mozak uči brzo i intuitivno. Mozgu je sasvim svejedno hoće li pohraniti hello, ciao ili néih hóu!
Dali si znao?
Hindu spada u indoarijske jezike. Govori se u većini država sjeverne i centralne Indije. Hindu je u uskom srodstvu s jezikom urdu koji se prvenstveno govori u Pakistanu. Zapravo su oba jezika skoro identična. Suštinska razlika se sastoji u pismu. Hindu se piše pismom devanagari. Urdu, s druge strane, koristi arapski sistem znakova. Za hindu su karakteristična mnoga narječja. Zbog veličine zemlje oni se djelomice znatno međusobno razlikuju. Za 370 milijuna ljudi hindu je materinski jezik. Tu spada još i najmanje 150 milijuna koji vladaju jezikom hindu kao drugim jezikom. Tako hindu spada u jedan od jezika s najviše govornika na svijetu. Poslije kineskog zauzima drugo mjesto. Znači, ispred je španjolskog i engleskog! A utjecaj Indije u svijetu munjevito raste!