Zbirka izraza

hr Čišćenje kuće   »   sr Чишћење куће

18 [osamnaest]

Čišćenje kuće

Čišćenje kuće

18 [осамнаест]

18 [osamnaest]

Чишћење куће

[Čišćenje kuće]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Danas je subota. Д--а- је -у----. Д____ ј_ с______ Д-н-с ј- с-б-т-. ---------------- Данас је субота. 0
Da--- -e ----ta. D____ j_ s______ D-n-s j- s-b-t-. ---------------- Danas je subota.
Danas imamo vremena. Д-нас им--- --ем--а. Д____ и____ в_______ Д-н-с и-а-о в-е-е-а- -------------------- Данас имамо времена. 0
D--as --am- --e--n-. D____ i____ v_______ D-n-s i-a-o v-e-e-a- -------------------- Danas imamo vremena.
Danas čistimo stan. Да--- чист--о -та-. Д____ ч______ с____ Д-н-с ч-с-и-о с-а-. ------------------- Данас чистимо стан. 0
D-nas -i-t----st--. D____ č______ s____ D-n-s č-s-i-o s-a-. ------------------- Danas čistimo stan.
Ja čistim kupaonicu. Ја---с-им к-п--и--. Ј_ ч_____ к________ Ј- ч-с-и- к-п-т-л-. ------------------- Ја чистим купатило. 0
Ja---stim --pa-il-. J_ č_____ k________ J- č-s-i- k-p-t-l-. ------------------- Ja čistim kupatilo.
Moj muž pere auto. М---м-ж ---- ау-о. М__ м__ п___ а____ М-ј м-ж п-р- а-т-. ------------------ Мој муж пере ауто. 0
Moj--už p-re a--o. M__ m__ p___ a____ M-j m-ž p-r- a-t-. ------------------ Moj muž pere auto.
Djeca čiste bicikle. Д--а пер--биц----. Д___ п___ б_______ Д-ц- п-р- б-ц-к-а- ------------------ Деца перу бицикла. 0
De-- --ru-bicik--. D___ p___ b_______ D-c- p-r- b-c-k-a- ------------------ Deca peru bicikla.
Baka zalijeva cvijeće. Б----за--ва--већ-. Б___ з_____ ц_____ Б-к- з-л-в- ц-е-е- ------------------ Бака залива цвеће. 0
B-k---al-va cve-́e. B___ z_____ c_____ B-k- z-l-v- c-e-́-. ------------------- Baka zaliva cveće.
Djeca pospremaju dječju sobu. Де-- -ос-р--ај----ч--у с-б-. Д___ п_________ д_____ с____ Д-ц- п-с-р-м-ј- д-ч-ј- с-б-. ---------------------------- Деца поспремају дечију собу. 0
Deca po-p---a-u -eč------b-. D___ p_________ d_____ s____ D-c- p-s-r-m-j- d-č-j- s-b-. ---------------------------- Deca pospremaju dečiju sobu.
Moj muž posprema svoj pisaći stol. М---му--по-п--м----ој пис-ћи с-о. М__ м__ п_______ с___ п_____ с___ М-ј м-ж п-с-р-м- с-о- п-с-ћ- с-о- --------------------------------- Мој муж поспрема свој писаћи сто. 0
Moj--už--o-pre-a---oj pi--c-i--t-. M__ m__ p_______ s___ p_____ s___ M-j m-ž p-s-r-m- s-o- p-s-c-i s-o- ---------------------------------- Moj muž posprema svoj pisaći sto.
Stavljam rublje u perilicu. Ја-став-ам --ш----аш-н---- п-----ве-а. Ј_ с______ в__ у м_____ з_ п____ в____ Ј- с-а-љ-м в-ш у м-ш-н- з- п-а-е в-ш-. -------------------------------------- Ја стављам веш у машину за прање веша. 0
J---t-v-ja- veš-u --š--u za-pr---e-v-š-. J_ s_______ v__ u m_____ z_ p_____ v____ J- s-a-l-a- v-š u m-š-n- z- p-a-j- v-š-. ---------------------------------------- Ja stavljam veš u mašinu za pranje veša.
Vješam rublje. Ја -р--ти--м---ш. Ј_ п________ в___ Ј- п-о-т-р-м в-ш- ----------------- Ја простирем веш. 0
Ja -ro-ti-em-v--. J_ p________ v___ J- p-o-t-r-m v-š- ----------------- Ja prostirem veš.
Glačam rublje. Ј- пе-л---в--. Ј_ п_____ в___ Ј- п-г-а- в-ш- -------------- Ја пеглам веш. 0
Ja----l-m veš. J_ p_____ v___ J- p-g-a- v-š- -------------- Ja peglam veš.
Prozori su prljavi. Про-ор---- --љав-. П______ с_ п______ П-о-о-и с- п-љ-в-. ------------------ Прозори су прљави. 0
Pr-z-r- ------javi. P______ s_ p_______ P-o-o-i s- p-l-a-i- ------------------- Prozori su prljavi.
Pod je prljav. Под -е--рљав. П__ ј_ п_____ П-д ј- п-љ-в- ------------- Под је прљав. 0
P-d -e-p--jav. P__ j_ p______ P-d j- p-l-a-. -------------- Pod je prljav.
Posuđe je prljavo. П---ђе----п---во. П_____ ј_ п______ П-с-ђ- ј- п-љ-в-. ----------------- Посуђе је прљаво. 0
P-suđ- je---l--vo. P_____ j_ p_______ P-s-đ- j- p-l-a-o- ------------------ Posuđe je prljavo.
Tko čisti prozore? Ко ч-ст- п--зо--? К_ ч____ п_______ К- ч-с-и п-о-о-е- ----------------- Ко чисти прозоре? 0
Ko čist--p-ozo--? K_ č____ p_______ K- č-s-i p-o-o-e- ----------------- Ko čisti prozore?
Tko usisava prašinu? К--ус-с-ва п----ну? К_ у______ п_______ К- у-и-а-а п-а-и-у- ------------------- Ко усисава прашину? 0
K--------- pra--nu? K_ u______ p_______ K- u-i-a-a p-a-i-u- ------------------- Ko usisava prašinu?
Tko pere suđe? Ко-п----посу-е? К_ п___ п______ К- п-р- п-с-ђ-? --------------- Ко пере посуђе? 0
Ko --re--os-đe? K_ p___ p______ K- p-r- p-s-đ-? --------------- Ko pere posuđe?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Video nije pronađen!

Rano učenje

Strani jezici danas dobivaju sve više na važnosti. To također vrijedi i za poslovni život. Stoga broj ljudi koji uči strane jezike raste. Također mnogo roditelja želi da njihova djeca uče jezike. Najbolje vrijeme za učenje jezika su rane godine. Diljem svijeta već postoji mnogo međunarodnih osnovnih škola. Također su sve omiljeni dječji vrtići s višejezičnim odgojem. Rani početak učenja jezika ima mnogo prednosti. To je uvjetovano razvojem našeg mozga. Do četvrte godine u mozgu se formiraju jezične strukture. Pri učenju nam pomažu te neuronske mreže. Nove strukture se kasnije u životu ne razvijaju više tako dobro. Starija djeca i odrasli puno teže usvajaju jezik. Stoga bismo trebali poticati rani razvitak našeg mozga. Ukratko: što mlađe - to bolje. Također postojе ljudi koji kritiziraju rano učenje. Oni se pribojavaju da višejezičnost opterećuje malu djecu. Osim toga postoji opasnost da nijedan jezik neće naučiti kako treba. Sa znanstvenog gledišta te su sumnje neutemeljene. Većina jezikoslovaca i neuropsihologa su optimistični. Njihova istraživanja na tu temu dolaze do pozitivnih rezultata. Djeci je obično zabavno na nastavi jezika. I: dok djeca uče jezike, оna i razmišljaju o jeziku. Tako kroz strani jezik upoznavaju i svoj materinji jezik. Od znanja o jeziku djeca imaju koristi cijeli svoj život. Možda je čak bolje započeti s teškim jezicima. Pošto dječji mozak uči brzo i intuitivno. Mozgu je sasvim svejedno hoće li pohraniti hello, ciao ili néih hóu!
Dali si znao?
Hindu spada u indoarijske jezike. Govori se u većini država sjeverne i centralne Indije. Hindu je u uskom srodstvu s jezikom urdu koji se prvenstveno govori u Pakistanu. Zapravo su oba jezika skoro identična. Suštinska razlika se sastoji u pismu. Hindu se piše pismom devanagari. Urdu, s druge strane, koristi arapski sistem znakova. Za hindu su karakteristična mnoga narječja. Zbog veličine zemlje oni se djelomice znatno međusobno razlikuju. Za 370 milijuna ljudi hindu je materinski jezik. Tu spada još i najmanje 150 milijuna koji vladaju jezikom hindu kao drugim jezikom. Tako hindu spada u jedan od jezika s najviše govornika na svijetu. Poslije kineskog zauzima drugo mjesto. Znači, ispred je španjolskog i engleskog! A utjecaj Indije u svijetu munjevito raste!