Zbirka izraza

hr Čišćenje kuće   »   sr Чишћење куће

18 [osamnaest]

Čišćenje kuće

Čišćenje kuće

18 [осамнаест]

18 [osamnaest]

Чишћење куће

[Čišćenje kuće]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Danas je subota. Д------- ----та. Д---- ј- с------ Д-н-с ј- с-б-т-. ---------------- Данас је субота. 0
D--a--je subota. D---- j- s------ D-n-s j- s-b-t-. ---------------- Danas je subota.
Danas imamo vremena. Д---с-и-амо вр-м-н-. Д---- и---- в------- Д-н-с и-а-о в-е-е-а- -------------------- Данас имамо времена. 0
Dan---i------r--en-. D---- i---- v------- D-n-s i-a-o v-e-e-a- -------------------- Danas imamo vremena.
Danas čistimo stan. Д-н----и-ти----тан. Д---- ч------ с---- Д-н-с ч-с-и-о с-а-. ------------------- Данас чистимо стан. 0
Danas---s-i-o-s---. D---- č------ s---- D-n-s č-s-i-o s-a-. ------------------- Danas čistimo stan.
Ja čistim kupaonicu. Ј- ч-ст-- купат---. Ј- ч----- к-------- Ј- ч-с-и- к-п-т-л-. ------------------- Ја чистим купатило. 0
J- č-s----kupa-il-. J- č----- k-------- J- č-s-i- k-p-t-l-. ------------------- Ja čistim kupatilo.
Moj muž pere auto. Мој м-- пере -уто. М-- м-- п--- а---- М-ј м-ж п-р- а-т-. ------------------ Мој муж пере ауто. 0
Mo- mu--pe-- a-to. M-- m-- p--- a---- M-j m-ž p-r- a-t-. ------------------ Moj muž pere auto.
Djeca čiste bicikle. Д-ц- ---у-б-ци---. Д--- п--- б------- Д-ц- п-р- б-ц-к-а- ------------------ Деца перу бицикла. 0
D-c--p-r-----ikl-. D--- p--- b------- D-c- p-r- b-c-k-a- ------------------ Deca peru bicikla.
Baka zalijeva cvijeće. Б-к------ва ц--ћ-. Б--- з----- ц----- Б-к- з-л-в- ц-е-е- ------------------ Бака залива цвеће. 0
B-ka--al--a--v---e. B--- z----- c------ B-k- z-l-v- c-e-́-. ------------------- Baka zaliva cveće.
Djeca pospremaju dječju sobu. Д-ца-поспре-ају -еч-----о--. Д--- п--------- д----- с---- Д-ц- п-с-р-м-ј- д-ч-ј- с-б-. ---------------------------- Деца поспремају дечију собу. 0
D-ca -ospre-aj- de--ju-so--. D--- p--------- d----- s---- D-c- p-s-r-m-j- d-č-j- s-b-. ---------------------------- Deca pospremaju dečiju sobu.
Moj muž posprema svoj pisaći stol. Мо- -у--поспре------ј---с-ћ- --о. М-- м-- п------- с--- п----- с--- М-ј м-ж п-с-р-м- с-о- п-с-ћ- с-о- --------------------------------- Мој муж поспрема свој писаћи сто. 0
Mo--muž ----r----sv-- -isa-́- s--. M-- m-- p------- s--- p------ s--- M-j m-ž p-s-r-m- s-o- p-s-c-i s-o- ---------------------------------- Moj muž posprema svoj pisaći sto.
Stavljam rublje u perilicu. Ј--с-авља- веш --м--ину--а--рањ- в---. Ј- с------ в-- у м----- з- п---- в---- Ј- с-а-љ-м в-ш у м-ш-н- з- п-а-е в-ш-. -------------------------------------- Ја стављам веш у машину за прање веша. 0
Ja--t--lj-- ve--- ma---u-z- -ra-je -eš-. J- s------- v-- u m----- z- p----- v---- J- s-a-l-a- v-š u m-š-n- z- p-a-j- v-š-. ---------------------------------------- Ja stavljam veš u mašinu za pranje veša.
Vješam rublje. Ј--прости------ш. Ј- п-------- в--- Ј- п-о-т-р-м в-ш- ----------------- Ја простирем веш. 0
J--pr-sti-em-v--. J- p-------- v--- J- p-o-t-r-m v-š- ----------------- Ja prostirem veš.
Glačam rublje. Ј---е---- ве-. Ј- п----- в--- Ј- п-г-а- в-ш- -------------- Ја пеглам веш. 0
Ja --g-a- ve-. J- p----- v--- J- p-g-a- v-š- -------------- Ja peglam veš.
Prozori su prljavi. Про-ори-с- --љав-. П------ с- п------ П-о-о-и с- п-љ-в-. ------------------ Прозори су прљави. 0
Pr--o-i--u p-ljav-. P------ s- p------- P-o-o-i s- p-l-a-i- ------------------- Prozori su prljavi.
Pod je prljav. По- је п--ав. П-- ј- п----- П-д ј- п-љ-в- ------------- Под је прљав. 0
P----e--rlja-. P-- j- p------ P-d j- p-l-a-. -------------- Pod je prljav.
Posuđe je prljavo. По-уђе-је прља--. П----- ј- п------ П-с-ђ- ј- п-љ-в-. ----------------- Посуђе је прљаво. 0
P----- j--prlja--. P----- j- p------- P-s-đ- j- p-l-a-o- ------------------ Posuđe je prljavo.
Tko čisti prozore? Ко--и-т- -р-з-р-? К- ч---- п------- К- ч-с-и п-о-о-е- ----------------- Ко чисти прозоре? 0
Ko----t- pro--r-? K- č---- p------- K- č-s-i p-o-o-e- ----------------- Ko čisti prozore?
Tko usisava prašinu? Ко-у-иса-а-п-а-и-у? К- у------ п------- К- у-и-а-а п-а-и-у- ------------------- Ко усисава прашину? 0
Ko----s--a ----in-? K- u------ p------- K- u-i-a-a p-a-i-u- ------------------- Ko usisava prašinu?
Tko pere suđe? Ко --ре -осуђе? К- п--- п------ К- п-р- п-с-ђ-? --------------- Ко пере посуђе? 0
Ko-p-r---osuđ-? K- p--- p------ K- p-r- p-s-đ-? --------------- Ko pere posuđe?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Rano učenje

Strani jezici danas dobivaju sve više na važnosti. To također vrijedi i za poslovni život. Stoga broj ljudi koji uči strane jezike raste. Također mnogo roditelja želi da njihova djeca uče jezike. Najbolje vrijeme za učenje jezika su rane godine. Diljem svijeta već postoji mnogo međunarodnih osnovnih škola. Također su sve omiljeni dječji vrtići s višejezičnim odgojem. Rani početak učenja jezika ima mnogo prednosti. To je uvjetovano razvojem našeg mozga. Do četvrte godine u mozgu se formiraju jezične strukture. Pri učenju nam pomažu te neuronske mreže. Nove strukture se kasnije u životu ne razvijaju više tako dobro. Starija djeca i odrasli puno teže usvajaju jezik. Stoga bismo trebali poticati rani razvitak našeg mozga. Ukratko: što mlađe - to bolje. Također postojе ljudi koji kritiziraju rano učenje. Oni se pribojavaju da višejezičnost opterećuje malu djecu. Osim toga postoji opasnost da nijedan jezik neće naučiti kako treba. Sa znanstvenog gledišta te su sumnje neutemeljene. Većina jezikoslovaca i neuropsihologa su optimistični. Njihova istraživanja na tu temu dolaze do pozitivnih rezultata. Djeci je obično zabavno na nastavi jezika. I: dok djeca uče jezike, оna i razmišljaju o jeziku. Tako kroz strani jezik upoznavaju i svoj materinji jezik. Od znanja o jeziku djeca imaju koristi cijeli svoj život. Možda je čak bolje započeti s teškim jezicima. Pošto dječji mozak uči brzo i intuitivno. Mozgu je sasvim svejedno hoće li pohraniti hello, ciao ili néih hóu!
Dali si znao?
Hindu spada u indoarijske jezike. Govori se u većini država sjeverne i centralne Indije. Hindu je u uskom srodstvu s jezikom urdu koji se prvenstveno govori u Pakistanu. Zapravo su oba jezika skoro identična. Suštinska razlika se sastoji u pismu. Hindu se piše pismom devanagari. Urdu, s druge strane, koristi arapski sistem znakova. Za hindu su karakteristična mnoga narječja. Zbog veličine zemlje oni se djelomice znatno međusobno razlikuju. Za 370 milijuna ljudi hindu je materinski jezik. Tu spada još i najmanje 150 milijuna koji vladaju jezikom hindu kao drugim jezikom. Tako hindu spada u jedan od jezika s najviše govornika na svijetu. Poslije kineskog zauzima drugo mjesto. Znači, ispred je španjolskog i engleskog! A utjecaj Indije u svijetu munjevito raste!