Zbirka izraza

hr Pitati – prošlost 2   »   da Spørgsmål – datid 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [seksogfirs]

Spørgsmål – datid 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski danski igra Više
Koju si kravatu nosio? Hv----------s-h----u---f--p-? Hvilket slips har du haft på? H-i-k-t s-i-s h-r d- h-f- p-? ----------------------------- Hvilket slips har du haft på? 0
Koji auto si kupio / kupila? Hvi-ke--bi- h-r--u--øbt? Hvilken bil har du købt? H-i-k-n b-l h-r d- k-b-? ------------------------ Hvilken bil har du købt? 0
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? H-i--e--a-is-h---d---aft-a-on---e-----? Hvilken avis har du haft abonnement på? H-i-k-n a-i- h-r d- h-f- a-o-n-m-n- p-? --------------------------------------- Hvilken avis har du haft abonnement på? 0
Koga ste vidjeli? Hvem -a- d--s--? Hvem har du set? H-e- h-r d- s-t- ---------------- Hvem har du set? 0
Koga ste sreli? Hv-m --- -u---d-? Hvem har du mødt? H-e- h-r d- m-d-? ----------------- Hvem har du mødt? 0
Koga ste prepoznali? H-e--h---d- g-nke-dt? Hvem har du genkendt? H-e- h-r d- g-n-e-d-? --------------------- Hvem har du genkendt? 0
Kada ste se ustali? Hv--når---od--u---? Hvornår stod du op? H-o-n-r s-o- d- o-? ------------------- Hvornår stod du op? 0
Kada ste započeli? H-orn---b-gy-dte -u? Hvornår begyndte du? H-o-n-r b-g-n-t- d-? -------------------- Hvornår begyndte du? 0
Kada ste prestali? Hvorn-r h------u op? Hvornår holdt du op? H-o-n-r h-l-t d- o-? -------------------- Hvornår holdt du op? 0
Zašto ste se probudili? Hvorf---v-gne-----? Hvorfor vågnede du? H-o-f-r v-g-e-e d-? ------------------- Hvorfor vågnede du? 0
Zašto ste postali učitelj? H--r----er-d--blev-t--æ-er? Hvorfor er du blevet lærer? H-o-f-r e- d- b-e-e- l-r-r- --------------------------- Hvorfor er du blevet lærer? 0
Zašto ste uzeli taksi? H--r-or--ar -- taget--n-t-x-? Hvorfor har du taget en taxa? H-o-f-r h-r d- t-g-t e- t-x-? ----------------------------- Hvorfor har du taget en taxa? 0
Odakle ste došli? H-or e-------mme- f-a? Hvor er du kommet fra? H-o- e- d- k-m-e- f-a- ---------------------- Hvor er du kommet fra? 0
Kamo ste išli? Hv-r------ g-e- ---? Hvor er du gået hen? H-o- e- d- g-e- h-n- -------------------- Hvor er du gået hen? 0
Gdje ste bili? H--- ha--d- være-? Hvor har du været? H-o- h-r d- v-r-t- ------------------ Hvor har du været? 0
Kome si pomogao / pomogla? H-em ha-----h----et? Hvem har du hjulpet? H-e- h-r d- h-u-p-t- -------------------- Hvem har du hjulpet? 0
Kome si pisao / pisala? Hv-m har-d- s-rev-t -i-? Hvem har du skrevet til? H-e- h-r d- s-r-v-t t-l- ------------------------ Hvem har du skrevet til? 0
Kome si odgovorio / odgovorila? H--m -ar-du-sv-ret? Hvem har du svaret? H-e- h-r d- s-a-e-? ------------------- Hvem har du svaret? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu točnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španjolski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičnim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezične podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezične vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...