Zbirka izraza

hr Prošlost 2   »   da Datid 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [toogfirs]

Datid 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski danski igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Måt-e--- ri-ge--fter -n --b-l----? Måtte du ringe efter en ambulance? M-t-e d- r-n-e e-t-r e- a-b-l-n-e- ---------------------------------- Måtte du ringe efter en ambulance? 0
Jesi li morao / morala zvati liječnika? M---- -u--i-g- e--er l-gen? Måtte du ringe efter lægen? M-t-e d- r-n-e e-t-r l-g-n- --------------------------- Måtte du ringe efter lægen? 0
Je si li morao / morala zvati policiju? Måtte-d- rin-e----e- p----iet? Måtte du ringe efter politiet? M-t-e d- r-n-e e-t-r p-l-t-e-? ------------------------------ Måtte du ringe efter politiet? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. H-r-d--t-l-fo-n-m-e--t? -e---ar-l------f--det. Har du telefonnummeret? Jeg har lige haft det. H-r d- t-l-f-n-u-m-r-t- J-g h-r l-g- h-f- d-t- ---------------------------------------------- Har du telefonnummeret? Jeg har lige haft det. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Ha--du -dress-n?--e--har lig- ha-t-d--. Har du adressen? Jeg har lige haft den. H-r d- a-r-s-e-? J-g h-r l-g- h-f- d-n- --------------------------------------- Har du adressen? Jeg har lige haft den. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Ha- ---k--te--over--y-n--Jeg -a- ---e-haf---e-. Har du kortet over byen? Jeg har lige haft det. H-r d- k-r-e- o-e- b-e-? J-g h-r l-g- h-f- d-t- ----------------------------------------------- Har du kortet over byen? Jeg har lige haft det. 0
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. K-m --n-t-----den---a- -unn- ------o-me--il--i-e-. Kom han til tiden? Han kunne ikke komme til tiden. K-m h-n t-l t-d-n- H-n k-n-e i-k- k-m-e t-l t-d-n- -------------------------------------------------- Kom han til tiden? Han kunne ikke komme til tiden. 0
Je li našao put? Nije mogao naći put. F-------n vej--Ha----nn--i-k- ---de -ej. Fandt han vej? Han kunne ikke finde vej. F-n-t h-n v-j- H-n k-n-e i-k- f-n-e v-j- ---------------------------------------- Fandt han vej? Han kunne ikke finde vej. 0
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. F--s-o- ha- --g----n ku-n- -kke --r-tå--ig. Forstod han dig? Han kunne ikke forstå mig. F-r-t-d h-n d-g- H-n k-n-e i-k- f-r-t- m-g- ------------------------------------------- Forstod han dig? Han kunne ikke forstå mig. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? Hvo--o------e du-i--e -o-me--i----den? Hvorfor kunne du ikke komme til tiden? H-o-f-r k-n-e d- i-k- k-m-e t-l t-d-n- -------------------------------------- Hvorfor kunne du ikke komme til tiden? 0
Zašto nisi mogao / mogla naći put? H--r-or-k---e-d--ikke----------? Hvorfor kunne du ikke finde vej? H-o-f-r k-n-e d- i-k- f-n-e v-j- -------------------------------- Hvorfor kunne du ikke finde vej? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? H--r-or --nn--d- ik-e -or-tå-ha-? Hvorfor kunne du ikke forstå ham? H-o-f-r k-n-e d- i-k- f-r-t- h-m- --------------------------------- Hvorfor kunne du ikke forstå ham? 0
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. Jeg---nn- --ke --m-- --l ---en, --rd----r-i-ke ---t----g----us. Jeg kunne ikke komme til tiden, fordi der ikke kørte nogen bus. J-g k-n-e i-k- k-m-e t-l t-d-n- f-r-i d-r i-k- k-r-e n-g-n b-s- --------------------------------------------------------------- Jeg kunne ikke komme til tiden, fordi der ikke kørte nogen bus. 0
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. J-g--u-ne i----f-n-e ---en- for------ -kke--a-de-e--k--t--ver -y-n. Jeg kunne ikke finde vejen, fordi jeg ikke havde et kort over byen. J-g k-n-e i-k- f-n-e v-j-n- f-r-i j-g i-k- h-v-e e- k-r- o-e- b-e-. ------------------------------------------------------------------- Jeg kunne ikke finde vejen, fordi jeg ikke havde et kort over byen. 0
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. Jeg --n-- ---- forst--h--, -ordi--usi-ken -a--s- h-j. Jeg kunne ikke forstå ham, fordi musikken var så høj. J-g k-n-e i-k- f-r-t- h-m- f-r-i m-s-k-e- v-r s- h-j- ----------------------------------------------------- Jeg kunne ikke forstå ham, fordi musikken var så høj. 0
Morao / morala sam uzeti taksi. J-g------ødt ti- -t-t-ge-en-t--a. Jeg var nødt til at tage en taxa. J-g v-r n-d- t-l a- t-g- e- t-x-. --------------------------------- Jeg var nødt til at tage en taxa. 0
Morao / morala sam kupiti plan grada. Je---ar-nø-t--il -t k----e--k--t -ver b--n. Jeg var nødt til at købe et kort over byen. J-g v-r n-d- t-l a- k-b- e- k-r- o-e- b-e-. ------------------------------------------- Jeg var nødt til at købe et kort over byen. 0
Morao / morala sam isključiti radio. J-g var n--t-ti- -t --u--e--o- -adi-en. Jeg var nødt til at slukke for radioen. J-g v-r n-d- t-l a- s-u-k- f-r r-d-o-n- --------------------------------------- Jeg var nødt til at slukke for radioen. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!