Zbirka izraza

hr U hotelu – pritužbe   »   ti ኣብ ሆተል - ጥርዓናት

28 [dvadeset i osam]

U hotelu – pritužbe

U hotelu – pritužbe

28 [ዕስራንሸሞንተን]

28 [‘isiranishemoniteni]

ኣብ ሆተል - ጥርዓናት

[abi hoteli - t’iri‘anati]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski tigrinja igra Više
Tuš ne radi. እቲ--ወ--ኣይሰ------። እ- ሻ-- ኣ----- እ-- እ- ሻ-ር ኣ-ሰ-ሕ- እ-። ----------------- እቲ ሻወር ኣይሰርሕን እዩ። 0
i-- sha--ri ay-s-r-ḥ--- --u። i-- s------ a----------- i--- i-ī s-a-e-i a-i-e-i-̣-n- i-u- ----------------------------- itī shaweri ayiseriḥini iyu።
Nema tople vode. ው-ይ-ማ- ኣይመ-እ- -ዩ። ው-- ማ- ኣ----- እ-- ው-ይ ማ- ኣ-መ-እ- እ-። ----------------- ውዑይ ማይ ኣይመጽእን እዩ። 0
wi‘uyi m-y- a------’i’i-i-iyu። w----- m--- a------------ i--- w-‘-y- m-y- a-i-e-s-i-i-i i-u- ------------------------------ wi‘uyi mayi ayimets’i’ini iyu።
Možete li to dati na popravku? ከ-ዐር-ዎ ትኽ-ል--? ከ----- ት--- ዶ- ከ-ዐ-ይ- ት-እ- ዶ- -------------- ከተዐርይዎ ትኽእል ዶ? 0
k-te‘-ri-i-o t-h-i’i-i-do? k----------- t-------- d-- k-t-‘-r-y-w- t-h-i-i-i d-? -------------------------- kete‘āriyiwo tiẖi’ili do?
Nema telefona u sobi. ኣ- -ፍሊ--ለፎን-የ-ን። ኣ- ክ-- ተ--- የ--- ኣ- ክ-ሊ ተ-ፎ- የ-ን- ---------------- ኣብ ክፍሊ ተለፎን የለን። 0
ab- k----ī -e---oni ye-eni። a-- k----- t------- y------ a-i k-f-l- t-l-f-n- y-l-n-። --------------------------- abi kifilī telefoni yeleni።
Nema televizora u sobi. ኣ----ሊ-ተለቪ-ን--ለን። ኣ- ክ-- ተ---- የ--- ኣ- ክ-ሊ ተ-ቪ-ን የ-ን- ----------------- ኣብ ክፍሊ ተለቪዦን የለን። 0
a-i-k--i-- -el----h-------en-። a-- k----- t---------- y------ a-i k-f-l- t-l-v-z-o-i y-l-n-። ------------------------------ abi kifilī televīzhoni yeleni።
Soba nema balkon. እቲ---ሊ ባ--- -ብ-ን። እ- ክ-- ባ--- የ---- እ- ክ-ሊ ባ-ኮ- የ-ሉ-። ----------------- እቲ ክፍሊ ባልኮን የብሉን። 0
it- ki-ilī ba-i---- -e---u-i። i-- k----- b------- y-------- i-ī k-f-l- b-l-k-n- y-b-l-n-። ----------------------------- itī kifilī balikoni yebiluni።
Soba je prebučna. እዚ-----ኣዝ- -- -በ- -ዩ። እ- ክ-- ኣ-- ዓ- ዝ-- እ-- እ- ክ-ሊ ኣ-ዩ ዓ- ዝ-ለ እ-። --------------------- እዚ ክፍሊ ኣዝዩ ዓው ዝበለ እዩ። 0
i-- k--------i---‘--i -i-------u። i-- k----- a---- ‘--- z----- i--- i-ī k-f-l- a-i-u ‘-w- z-b-l- i-u- --------------------------------- izī kifilī aziyu ‘awi zibele iyu።
Soba je premalena. እ- -ፍሊ ኣ-ዩ------እዩ። እ- ክ-- ኣ-- ን--- እ-- እ- ክ-ሊ ኣ-ዩ ን-ሽ- እ-። ------------------- እዚ ክፍሊ ኣዝዩ ንእሽቶ እዩ። 0
iz---if--ī -z--- n--is---- i-u። i-- k----- a---- n-------- i--- i-ī k-f-l- a-i-u n-’-s-i-o i-u- ------------------------------- izī kifilī aziyu ni’ishito iyu።
Soba je pretamna. እዚ---------ጸ-ሚቱ --። እ- ክ-- ኣ-- ጸ--- እ-- እ- ክ-ሊ ኣ-ዩ ጸ-ሚ- እ-። ------------------- እዚ ክፍሊ ኣዝዩ ጸልሚቱ እዩ። 0
izī--if--- --i----s’el-mīt- iy-። i-- k----- a---- t--------- i--- i-ī k-f-l- a-i-u t-’-l-m-t- i-u- -------------------------------- izī kifilī aziyu ts’elimītu iyu።
Grijanje ne radi. እ----ዓ----ሰር-ን እ-። እ- መ--- ኣ----- እ-- እ- መ-ዓ- ኣ-ሰ-ሕ- እ-። ------------------ እቲ መውዓዪ ኣይሰርሕን እዩ። 0
it---e-i--y--a-ise---̣----i-u። i-- m------- a----------- i--- i-ī m-w-‘-y- a-i-e-i-̣-n- i-u- ------------------------------ itī mewi‘ayī ayiseriḥini iyu።
Klima-uređaj ne radi. እቲ ና----ር --ንዲ-ን --------ዩ። እ- ና- ኣ-- ------ ኣ----- እ-- እ- ና- ኣ-ር --ን-ሽ- ኣ-ሰ-ሕ- እ-። --------------------------- እቲ ናይ ኣየር -ክንዲሽን ኣይሰርሕን እዩ። 0
itī -a-i-ay-r- -kini-----ni ay-s-r---i-- -yu። i-- n--- a---- ------------ a----------- i--- i-ī n-y- a-e-i --i-i-ī-h-n- a-i-e-i-̣-n- i-u- --------------------------------------------- itī nayi ayeri -kinidīshini ayiseriḥini iyu።
Televizor je pokvaren. እቲ---ቪዦን ተ---ዩ ኢዩ ። እ- ተ---- ተ---- ኢ- ። እ- ተ-ቪ-ን ተ-ላ-ዩ ኢ- ። ------------------- እቲ ተለቪዦን ተበላሽዩ ኢዩ ። 0
it--t-levī--o-- --b--ash--- --u ። i-- t---------- t---------- ī-- ። i-ī t-l-v-z-o-i t-b-l-s-i-u ī-u ። --------------------------------- itī televīzhoni tebelashiyu īyu ።
To mi se ne sviđa. ኣዚ-ን-ይ-ደስ-ኣ-በለ-ን-። ኣ- ን-- ደ- ኣ----- ። ኣ- ን-ይ ደ- ኣ-በ-ን- ። ------------------ ኣዚ ንዓይ ደስ ኣይበለንን ። 0
az---i‘a-i -esi-a-ibel----- ። a-- n----- d--- a---------- ። a-ī n-‘-y- d-s- a-i-e-e-i-i ። ----------------------------- azī ni‘ayi desi ayibelenini ።
To mi je preskupo. ኣ-ዩ-ከ-ሩኒ ። ኣ-- ከ--- ። ኣ-ዩ ከ-ሩ- ። ---------- ኣዝዩ ከቢሩኒ ። 0
a-iyu -e-īrun--። a---- k------- ። a-i-u k-b-r-n- ። ---------------- aziyu kebīrunī ።
Imate li nešto jeftinije? ገ- ዝሓሰ- ኣ-ኩም -? ገ- ዝ--- ኣ--- ዶ- ገ- ዝ-ሰ- ኣ-ኩ- ዶ- --------------- ገለ ዝሓሰረ ኣለኩም ዶ? 0
g-l--z-h--se-e alek-mi --? g--- z-------- a------ d-- g-l- z-h-a-e-e a-e-u-i d-? -------------------------- gele ziḥasere alekumi do?
Ima li ovdje u blizini smještaj za mladež? ሆ-ተ- --ዚ---ባኣ- -? ሆ--- ኣ-- ቀ---- ዶ- ሆ-ተ- ኣ-ዚ ቀ-ባ-ሎ ዶ- ----------------- ሆስተል ኣብዚ ቀረባኣሎ ዶ? 0
hosit----ab--ī-k’er-b-’a-o---? h------- a---- k---------- d-- h-s-t-l- a-i-ī k-e-e-a-a-o d-? ------------------------------ hositeli abizī k’ereba’alo do?
Ima li ovdje u blizini prenoćište? ሞተል-ኣ-- ቀ------ዶ? ሞ-- ኣ-- ቀ-- ኣ- ዶ- ሞ-ል ኣ-ዚ ቀ-ባ ኣ- ዶ- ----------------- ሞተል ኣብዚ ቀረባ ኣሎ ዶ? 0
mot------iz- k’ereb- a-o-do? m----- a---- k------ a-- d-- m-t-l- a-i-ī k-e-e-a a-o d-? ---------------------------- moteli abizī k’ereba alo do?
Ima li ovdje u blizini restoran? ኣ----ረባ ቤ------ኣ---? ኣ-- ቀ-- ቤ----- ኣ- ዶ- ኣ-ዚ ቀ-ባ ቤ---ግ- ኣ- ዶ- -------------------- ኣብዚ ቀረባ ቤት-መግቢ ኣሎ ዶ? 0
a--zī---e-e-a bēti-meg--- -l- d-? a---- k------ b---------- a-- d-- a-i-ī k-e-e-a b-t---e-i-ī a-o d-? --------------------------------- abizī k’ereba bēti-megibī alo do?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Pozitivni jezici, negativni jezici

Većina ljudi je ili optimistično ili pesimistično. To se također može primijeniti na jezike! Znanstvenici uvijek nanovo istražuju vokabular jezika. Pritom dolaze do zapanjujućih rezultata. U engleskom jeziku, primjerice, ima više negativnih riječi od pozitivnih. Postoji skoro dvostruko više riječi za negativne osjećaje. U zapadnom društvu vokabular utječe na govornike. Tamo se ljudi često žale. Također kritiziraju mnogo stvari. Stoga koriste više negativno obojan jezik. Negativne riječi su također zanimljive iz jednog drugog razloga. One, naime, sadrže više informacija od pozitivnih izraza. Uzrok tome može ležati u našoj evoluciji. Svim živim bićima je oduvijek bilo jako važno prepoznati opasnost. Moralo se jako brzo reagirati na rizik. Osim toga, postojala je potreba da se druge ljude upozori na opasnost. Stoga je bilo potrebno brzo moći prenijeti mnogo informacija. Trebalo је biti moguće sa što manje riječi reći što više. Inače, negativan jezik nema stvarne prednosti. To si svatko može lako zamisliti. Ljudi koji uvijek negativno govore sigurno nisu jako omiljeni. Nadalje, negativan jezik utječe na naše osjećaje. Nasuprot tomu, pozitivan jezik može imati pozitivan učinak. Ljudi koji pozitivno formuliraju svoje misli imaj više uspjeha u poslovnom životu. Stoga bismo trebali pažljivije birati svoj jezik. Budući da mi odlučujemo koje ćemo riječi koristiti. A svojim jezikom kreiramo svoju realnost. Dakle: Govorite pozitivno!
Dali si znao?
Marathi spada u indoiranske jezike. Govori se u zapadnoj i centralnoj Indiji. Marathi je materinski jezik za više od 70 milijuna ljudi. Time se ubraja među 20 jezika s najviše govornika na svijetu. Marathi koristi isto pismo kojim se piše i u jeziku hindu. U ovom slovnom pismu svaki znak predstavlja točno jedan glas. Ima 12 samoglasnika i 36 suglasnika. Brojevi su relativno složeni. Od 1 do 100 postoji za svaki broj jedna posebna riječ. Zato se svaki broj mora pojedinačno učiti. Marathi se dijeli na 42 različita narječja. Oni mnogo govore o razvoju jezika. Još jedna od odlika jezika marathi je njegova duga književna tradicija. Ima tekstova starih preko 1000 godina. Tko se zanima za povijest Indije, treba se pozabaviti jezikom marathi!