Zbirka izraza

hr Veznici 3   »   ti መስተጻምር 3

96 [devedeset i šest]

Veznici 3

Veznici 3

96 [ተስዓንሽዱሽተን]

96 [tesi‘anishidushiteni]

መስተጻምር 3

[mesitets’amiri 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski tigrinja igra Više
Ja ustajem čim budilica zazvoni. ኣላርም ጭ- ---በለ-ክት-እ--። ኣ--- ጭ- ም- በ- ክ------ ኣ-ር- ጭ- ም- በ- ክ-ስ-‘-። --------------------- ኣላርም ጭር ምስ በለ ክትስእ‘የ። 0
alarim---h’--- mi---be---k-tisi’i‘ye። a------ c----- m--- b--- k----------- a-a-i-i c-’-r- m-s- b-l- k-t-s-’-‘-e- ------------------------------------- alarimi ch’iri misi bele kitisi’i‘ye።
Postanem umoran čim moram učiti. ከጽን-------ለ-ኢየ --ክም። ከ--- እ-- ኢ- ኢ- ዝ---- ከ-ን- እ-ተ ኢ- ኢ- ዝ-ክ-። -------------------- ከጽንዕ እንተ ኢለ ኢየ ዝደክም። 0
k-ts’ini‘- i--t--ī---ī-- z-de--m-። k--------- i---- ī-- ī-- z-------- k-t-’-n-‘- i-i-e ī-e ī-e z-d-k-m-። ---------------------------------- kets’ini‘i inite īle īye zidekimi።
Prestajem raditi čim napunim 60. 60-ምስበ--ኩ-ስራሕ-ክ---‘- ። 6- ም----- ስ-- ክ----- ። 6- ም-በ-ሕ- ስ-ሕ ክ-ድ-‘- ። ---------------------- 60 ምስበጻሕኩ ስራሕ ክገድፎ‘የ ። 0
6---i--bets’a-̣-ku---r--̣--kiged-fo‘y- ። 6- m-------------- s------ k---------- ። 6- m-s-b-t-’-h-i-u s-r-h-i k-g-d-f-‘-e ። ---------------------------------------- 60 misibets’aḥiku siraḥi kigedifo‘ye ።
Kada ćete nazvati? መዓስ ኢ-----ውሉ? መ-- ኢ-- ት---- መ-ስ ኢ-ም ት-ው-? ------------- መዓስ ኢኹም ትድውሉ? 0
me-a-i--h-um----diw---? m----- ī----- t-------- m-‘-s- ī-̱-m- t-d-w-l-? ----------------------- me‘asi īẖumi tidiwilu?
Čim budem imao / imala trenutak slobodnog vremena. ሓ-ሳ- ግ- -ስረኸ--። ሓ--- ግ- ም------ ሓ-ሳ- ግ- ም-ረ-ብ-። --------------- ሓንሳዕ ግዜ ምስረኸብኩ። 0
ḥ-ni-a-i--i-ē -i----ẖ-biku። h-------- g--- m------------- h-a-i-a-i g-z- m-s-r-h-e-i-u- ----------------------------- ḥanisa‘i gizē misireẖebiku።
Nazvat će čim bude imao nešto vremena. ቅ-ብ--ዜ-ም-ረ-በ-ክድ-ል እ--። ቅ-- ግ- ም---- ክ--- እ- ። ቅ-ብ ግ- ም-ረ-በ ክ-ው- እ- ። ---------------------- ቅሩብ ግዜ ምስረኸበ ክድውል እዩ ። 0
k-i-ub- -iz--m--ireẖ-be -id-w-li--yu-። k------ g--- m---------- k------- i-- ። k-i-u-i g-z- m-s-r-h-e-e k-d-w-l- i-u ። --------------------------------------- k’irubi gizē misireẖebe kidiwili iyu ።
Koliko dugo ćete raditi? ንኽንደ- --ም ትሰር-? ን---- ኢ-- ት---- ን-ን-ይ ኢ-ም ት-ር-? --------------- ንኽንደይ ኢኹም ትሰርሑ? 0
n----nide-i-īẖ--i --s---h-u? n---------- ī----- t--------- n-h-i-i-e-i ī-̱-m- t-s-r-h-u- ----------------------------- niẖinideyi īẖumi tiseriḥu?
Radit ću dok budem mogao / mogla. ክ-- ዝክ-ለ--ክ---‘- ። ክ-- ዝ---- ክ----- ። ክ-ብ ዝ-ኣ-ኒ ክ-ር-‘- ። ------------------ ክሳብ ዝክኣለኒ ክሰርሕ‘የ ። 0
k--a-i----i-al-nī k---riḥ--ye ። k----- z--------- k----------- ። k-s-b- z-k-’-l-n- k-s-r-h-i-y- ። -------------------------------- kisabi ziki’alenī kiseriḥi‘ye ።
Radit ću dok budem zdrav / zdrava. ጥዑ- ክስብ ዘ-ኹ--ሰር-‘የ። ጥ-- ክ-- ዘ-- ክ------ ጥ-ይ ክ-ብ ዘ-ኹ ክ-ር-‘-። ------------------- ጥዑይ ክስብ ዘለኹ ክሰርሕ‘የ። 0
t--‘u-i kisib- --le--u ki--r-h-i-ye። t------ k----- z------ k------------ t-i-u-i k-s-b- z-l-h-u k-s-r-h-i-y-። ------------------------------------ t’i‘uyi kisibi zeleẖu kiseriḥi‘ye።
On leži u krevetu umjesto da radi. ኣብ---ዲ ዝ-ር--፣-ብ-ዓ-- በ--ኢ---ሎ። ኣ- ክ-- ዝ--- ፣-- ዓ-- በ- ኢ- ኣ-- ኣ- ክ-ዲ ዝ-ር- ፣-ብ ዓ-ት በ- ኢ- ኣ-። ----------------------------- ኣብ ክንዲ ዝሰርሕ ፣ኣብ ዓራት በጥ ኢሉ ኣሎ። 0
a-- kinid- -ise-i--i-፣a-- -a--ti--et-i --- a--። a-- k----- z-------- ፣--- ‘----- b---- ī-- a--- a-i k-n-d- z-s-r-h-i ፣-b- ‘-r-t- b-t-i ī-u a-o- ----------------------------------------------- abi kinidī ziseriḥi ፣abi ‘arati bet’i īlu alo።
Ona čita novine umjesto da kuha. ኣ----ዲ -ግቢ-ትሰ-ሕ ጋዜ--ተንብብ--ላ። ኣ- ክ-- ም-- ት--- ጋ-- ተ--- ኣ-- ኣ- ክ-ዲ ም-ቢ ት-ር- ጋ-ጣ ተ-ብ- ኣ-። ---------------------------- ኣብ ክንዲ ምግቢ ትሰርሕ ጋዜጣ ተንብብ ኣላ። 0
a-i-k---d---i--bī--iser-h-i -az-t---t---bi---al-። a-- k----- m----- t-------- g------ t------- a--- a-i k-n-d- m-g-b- t-s-r-h-i g-z-t-a t-n-b-b- a-a- ------------------------------------------------- abi kinidī migibī tiseriḥi gazēt’a tenibibi ala።
On sjedi u krčmi umjesto da ide kući. ኣብ---- --ዝ--ዝኸይድ-ኣ- ---መስተ -ፍ--- ኣ-። ኣ- ክ-- ን--- ዝ--- ኣ- ቤ----- ኮ- ኢ- ኣ-- ኣ- ክ-ዲ ን-ዝ- ዝ-ይ- ኣ- ቤ---ስ- ኮ- ኢ- ኣ-። ------------------------------------ ኣብ ክንዲ ንገዝኡ ዝኸይድ ኣብ ቤት-መስተ ኮፍ ኢሉ ኣሎ። 0
a-- ---idī-----zi’- -ih----d- abi---t--m--ite--o-i --- -lo። a-- k----- n------- z-------- a-- b---------- k--- ī-- a--- a-i k-n-d- n-g-z-’- z-h-e-i-i a-i b-t---e-i-e k-f- ī-u a-o- ----------------------------------------------------------- abi kinidī nigezi’u ziẖeyidi abi bēti-mesite kofi īlu alo።
Koliko ja znam, on stanuje ovdje. ከ- ---ለ---ብዚ-እዩ ዝቕም-። ከ- ዝ---- ኣ-- እ- ዝ---- ከ- ዝ-ስ-ኒ ኣ-ዚ እ- ዝ-ም-። --------------------- ከም ዝመስለኒ ኣብዚ እዩ ዝቕምጥ። 0
ke-- z-m-s--enī -b-z- iy-----̱’imi---። k--- z--------- a---- i-- z----------- k-m- z-m-s-l-n- a-i-ī i-u z-k-’-m-t-i- -------------------------------------- kemi zimesilenī abizī iyu ziḵ’imit’i።
Koliko ja znam, njegova žena je bolesna. ከም -መስለ- --ይ----ማ --። ከ- ዝ---- ሰ--- ሓ-- ኣ-- ከ- ዝ-ስ-ኒ ሰ-ይ- ሓ-ማ ኣ-። --------------------- ከም ዝመስለኒ ሰበይቱ ሓሚማ ኣላ። 0
k-m--z------e-ī -e-e-i---h--m--a---a። k--- z--------- s------- h------ a--- k-m- z-m-s-l-n- s-b-y-t- h-a-ī-a a-a- ------------------------------------- kemi zimesilenī sebeyitu ḥamīma ala።
Koliko ja znam, on je nezaposlen. ከም ዝ-ስለ---ራ----ሉን። ከ- ዝ---- ስ-- የ---- ከ- ዝ-ስ-ኒ ስ-ሕ የ-ሉ-። ------------------ ከም ዝመስለኒ ስራሕ የብሉን። 0
k-m---i---i--nī--i--h-- --b---n-። k--- z--------- s------ y-------- k-m- z-m-s-l-n- s-r-h-i y-b-l-n-። --------------------------------- kemi zimesilenī siraḥi yebiluni።
Prespavao sam, inače bih bio točan. ድ-ስ----- ኔይረ--እ-ተዘይ-ነ-ብሰ-ተይ----እኩ-። ድ-- ወ--- ኔ--- እ------ ብ---- ም---- ። ድ-ስ ወ-ዱ- ኔ-ረ- እ-ተ-ይ-ነ ብ-ዓ-ይ ም-ጻ-ኩ ። ----------------------------------- ድቃስ ወሲዱኒ ኔይረ፣ እንተዘይኮነ ብሰዓተይ ምመጻእኩ ። 0
d-k’a-- --sīdun--nēy-re፣-i-i--ze-----e-b-s--at-yi m-mets’a’--u ። d------ w------- n------ i------------ b--------- m----------- ። d-k-a-i w-s-d-n- n-y-r-፣ i-i-e-e-i-o-e b-s-‘-t-y- m-m-t-’-’-k- ። ---------------------------------------------------------------- dik’asi wesīdunī nēyire፣ initezeyikone bise‘ateyi mimets’a’iku ።
Propustio sam autobus, inače bih bio točan. እ----ብኡስ -ዲ--ኒ፣-እን-ዘይ-- -ሰ----ምመጻእ- ። እ------- ሓ----- እ------ ብ---- ም---- ። እ-ታ-ው-ኡ- ሓ-ጋ-ኒ- እ-ተ-ይ-ነ ብ-ዓ-ይ ም-ጻ-ኩ ። ------------------------------------- እትታኣውብኡስ ሓዲጋትኒ፣ እንተዘይኮነ ብሰዓተይ ምመጻእኩ ። 0
i-i-a-a--b---si-ḥa---at-nī፣ -nit----iko-e--is---te---mi------’ik- ። i-------------- h----------- i------------ b--------- m----------- ። i-i-a-a-i-i-u-i h-a-ī-a-i-ī- i-i-e-e-i-o-e b-s-‘-t-y- m-m-t-’-’-k- ። -------------------------------------------------------------------- itita’awibi’usi ḥadīgatinī፣ initezeyikone bise‘ateyi mimets’a’iku ።
Nisam našao put, inače bih bio točan. ነቲ-----ኣይረ-ብ-ዎ- -ረ፣ እ-ተዘይ-----ዓተ----ጻእ- ። ነ- መ-- ኣ------- ኔ-- እ------ ብ---- ም---- ። ነ- መ-ዲ ኣ-ረ-ብ-ዎ- ኔ-፣ እ-ተ-ይ-ነ ብ-ዓ-ይ ም-ጻ-ኩ ። ----------------------------------------- ነቲ መገዲ ኣይረኸብኩዎን ኔረ፣ እንተዘይኮነ ብሰዓተይ ምመጻእኩ ። 0
net- -eg----a--re--e-ik-w-ni n-re- init-ze---o-- b-se--t--i-mime---a’-ku ። n--- m----- a--------------- n---- i------------ b--------- m----------- ። n-t- m-g-d- a-i-e-̱-b-k-w-n- n-r-፣ i-i-e-e-i-o-e b-s-‘-t-y- m-m-t-’-’-k- ። -------------------------------------------------------------------------- netī megedī ayireẖebikuwoni nēre፣ initezeyikone bise‘ateyi mimets’a’iku ።

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik i matematika

Razmišljanje i jezik idu jedno s drugim. Uzajamno utječu jedno na drugo. Jezične strukture oblikuju strukturu našeg mišljenja. U pojedinim jezicima, na primjer, ne postoje riječi za brojeve. Govornici ne razumiju koncept brojeva. Matematika i jezici također nekako idu jedno s drugim. Gramatičke i matematičke strukture često sliče jedna drugoj. Neki istraživači smatraju da se također slično obrađuju. Smatraju da je centar za govor zadužen i za matematiku. Mogao bi pomoći mozgu računati. Međutim, nova istraživanja dolaze do drugog zaključka. Ona pokazuju da naš mozak obrađuje matematiku bez jezika. Istraživači su ispitivali tri čovjeka. Mozak tih ispitanika je bio ozlijeđen. I centar za govor je bio oštećen. Muškarci su kod pričanja imali velikih poteškoća. Više nisu mogli oblikovati jednostavne rečenice. Riječi također nisu razumjeli. Nakon jezičnog testa muškarci su morali riješiti matematičke zadatke. Neki od tih zadataka su bili veoma složeni. Unatoč tomu, ispitanici su ih mogli riješiti! Rezultat ovog istraživanja je veoma zanimljiv. On pokazuje da matematika nije kodirana riječima. Moguće je da matematika i jezik imaju isti temelj. Oboje obrađuje isti centar. Matematika se pritom ne mora prvo prevesti na jezik. Možda se jezik i matematika zajedno razvijaju... Kad je razvoj mozga završen, oni onda egzistiraju odvojeno!