Zbirka izraza

hr Na putu   »   ti ኣብ መገዲ

37 [trideset i sedam]

Na putu

Na putu

37 [ሳላሳንሸውዓተን]

37 [salasanishewi‘ateni]

ኣብ መገዲ

[abi megedī]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski tigrinja igra Više
On se vozi motorom. ን- -ቱግ---እዩ -----። ን- ብ---- እ- ዝ--- ። ን- ብ-ግ-ግ እ- ዝ-ዓ- ። ------------------ ንሱ ብቱግቱግ እዩ ዝጉዓዝ ። 0
ni-- -it--i--gi i-u zig----i-። n--- b--------- i-- z------- ። n-s- b-t-g-t-g- i-u z-g-‘-z- ። ------------------------------ nisu bitugitugi iyu zigu‘azi ።
On se vozi biciklom. ን----ሽግለታ -- ዝጉ-ዝ ። ን- ብ----- እ- ዝ--- ። ን- ብ-ሽ-ለ- እ- ዝ-ዓ- ። ------------------- ንሱ ብብሽግለታ እዩ ዝጉዓዝ ። 0
ni-u-bi-i-hi-i-e-a --u z-g--a-- ። n--- b------------ i-- z------- ። n-s- b-b-s-i-i-e-a i-u z-g-‘-z- ። --------------------------------- nisu bibishigileta iyu zigu‘azi ።
On ide pješice. ን- -እ-ሪ-እዩ---ይ- ። ን- ብ--- እ- ይ--- ። ን- ብ-ግ- እ- ይ-ይ- ። ----------------- ንሱ ብእግሪ እዩ ይኸይድ ። 0
ni-u -i--gi-- -y---i-̱e---i-። n--- b------- i-- y-------- ። n-s- b-’-g-r- i-u y-h-e-i-i ። ----------------------------- nisu bi’igirī iyu yiẖeyidi ።
On putuje brodom. ን- --ርከብ--ዩ--ጉ-ዝ ። ን- ብ---- እ- ዝ--- ። ን- ብ-ር-ብ እ- ዝ-ዓ- ። ------------------ ንሱ ብመርከብ እዩ ዝጉዓዝ ። 0
nis- b---r----- --- z--u--zi ። n--- b--------- i-- z------- ። n-s- b-m-r-k-b- i-u z-g-‘-z- ። ------------------------------ nisu bimerikebi iyu zigu‘azi ።
On putuje čamcem. ን--ብ-ልባ-እዩ-ዝ-ዓዝ ። ን- ብ--- እ- ዝ--- ። ን- ብ-ል- እ- ዝ-ዓ- ። ----------------- ንሱ ብጃልባ እዩ ዝጉዓዝ ። 0
n-su bi-al--- --u---gu---i ። n--- b------- i-- z------- ። n-s- b-j-l-b- i-u z-g-‘-z- ። ---------------------------- nisu bijaliba iyu zigu‘azi ።
On pliva. ንሱ----ብ----። ን- ይ---- እ-- ን- ይ-ም-ስ እ-። ------------ ንሱ ይሕምብስ እዩ። 0
n-su yiḥimi-is- i--። n--- y---------- i--- n-s- y-h-i-i-i-i i-u- --------------------- nisu yiḥimibisi iyu።
Da li je ovdje opasno? እ- -ደገኛ---? እ- ሓ--- ድ-- እ- ሓ-ገ- ድ-? ----------- እዚ ሓደገኛ ድዩ? 0
izī---ad--e-y---i--? i-- h--------- d---- i-ī h-a-e-e-y- d-y-? -------------------- izī ḥadegenya diyu?
Da li je ovdje opasno sam stopirati? በ-ንኻ-„ትረ--- ምግ------- ጠጠ- -----ካ) --ገ- --? በ--- „----- ም--- (--- ጠ-- እ------ ሓ--- ድ-- በ-ን- „-ረ-ፕ- ም-ባ- (-ኪ- ጠ-ው እ-ኣ-ል-) ሓ-ገ- ድ-? ------------------------------------------ በይንኻ „ትረምፕ“ ምግባር (መኪና ጠጠው እናኣበልካ) ሓደገኛ ድዩ? 0
b---ni-̱- -t-----pi---igi--ri-(--k--- t’e----i --a--belika---̣a--g---a ---u? b-------- „--------- m------- (------ t------- i----------- h--------- d---- b-y-n-h-a „-i-e-i-i- m-g-b-r- (-e-ī-a t-e-’-w- i-a-a-e-i-a- h-a-e-e-y- d-y-? ---------------------------------------------------------------------------- beyiniẖa „tiremipi“ migibari (mekīna t’et’ewi ina’abelika) ḥadegenya diyu?
Da li je opasno šetati noću? ብ--ይ- -ዝዋ--ሓ--- --? ብ ለ-- ም--- ሓ--- ድ-- ብ ለ-ቲ ም-ዋ- ሓ-ገ- ድ-? ------------------- ብ ለይቲ ምዝዋር ሓደገኛ ድዩ? 0
bi -e-it----z-wa-i -̣-deg---a--i--? b- l----- m------- h--------- d---- b- l-y-t- m-z-w-r- h-a-e-e-y- d-y-? ----------------------------------- bi leyitī miziwari ḥadegenya diyu?
Pogriješili smo put. መ-ገ- --ጊ--። መ--- ተ--- ። መ-ገ- ተ-ጊ- ። ----------- መንገዲ ተጋጊና ። 0
m-n-g-d- ---a-ī-a-። m------- t------- ። m-n-g-d- t-g-g-n- ። ------------------- menigedī tegagīna ።
Na krivom smo putu. ኣ- --- መገዲ ----ሎና። ኣ- ግ-- መ-- ኢ- ዘ--- ኣ- ግ-ይ መ-ዲ ኢ- ዘ-ና- ------------------ ኣብ ግጉይ መገዲ ኢና ዘሎና። 0
abi -i-u-i--e-e---ī-a--e--n-። a-- g----- m----- ī-- z------ a-i g-g-y- m-g-d- ī-a z-l-n-። ----------------------------- abi giguyi megedī īna zelona።
Moramo se vratiti. ክንም-ስ-ኣለ-። ክ---- ኣ--- ክ-ም-ስ ኣ-ና- ---------- ክንምለስ ኣለና። 0
ki-i--lesi a-en-። k--------- a----- k-n-m-l-s- a-e-a- ----------------- kinimilesi alena።
Gdje se ovdje može parkirati? ኣ-ዚ ኣ--------ትገብር-ይኽእ-? ኣ-- ኣ-- ፓ-- ክ---- ይ---- ኣ-ዚ ኣ-ይ ፓ-ክ ክ-ገ-ር ይ-እ-? ----------------------- ኣብዚ ኣበይ ፓርክ ክትገብር ይኽእል? 0
a--z----eyi--a-ik--k--ige---- --h--’-li? a---- a---- p----- k--------- y--------- a-i-ī a-e-i p-r-k- k-t-g-b-r- y-h-i-i-i- ---------------------------------------- abizī abeyi pariki kitigebiri yiẖi’ili?
Ima li ovdje parkiralište? ፓር- -- --ኣብዚ? ፓ-- ኣ- ዶ ኣ--- ፓ-ክ ኣ- ዶ ኣ-ዚ- ------------- ፓርክ ኣሎ ዶ ኣብዚ? 0
p--ik- al--d--abi-ī? p----- a-- d- a----- p-r-k- a-o d- a-i-ī- -------------------- pariki alo do abizī?
Koliko dugo se može ovdje parkirati? ንኽንደይ ስዓት ኣብ--ፓርክ-ክ--ብ- ---- ? ን---- ስ-- ኣ-- ፓ-- ክ---- ት--- ? ን-ን-ይ ስ-ት ኣ-ዚ ፓ-ክ ክ-ገ-ር ት-እ- ? ------------------------------ ንኽንደይ ስዓት ኣብዚ ፓርክ ክትገብር ትኽእል ? 0
n-ẖi-----i s----- -b-z- p-rik- ---igebi-i---h-i--li ? n---------- s----- a---- p----- k--------- t-------- ? n-h-i-i-e-i s-‘-t- a-i-ī p-r-k- k-t-g-b-r- t-h-i-i-i ? ------------------------------------------------------ niẖinideyi si‘ati abizī pariki kitigebiri tiẖi’ili ?
Da li skijate? ብ--ድ-(-- --- -ፖ-ት--ምኻድ -----ዶ? ብ--- (-- ው-- ስ---- ም-- ት--- ዶ- ብ-ረ- (-ይ ው-ጪ ስ-ር-) ም-ድ ት-እ- ዶ- ------------------------------ ብበረድ (ናይ ውርጪ ስፖርት) ምኻድ ትኽእል ዶ? 0
b----ed---na---w----h’ī --p---t-- miẖa-- -iẖi’i-- -o? b------- (---- w------- s-------- m------ t-------- d-- b-b-r-d- (-a-i w-r-c-’- s-p-r-t-) m-h-a-i t-h-i-i-i d-? ------------------------------------------------------- biberedi (nayi wirich’ī siporiti) miẖadi tiẖi’ili do?
Idete li žičarom gore? ምስ „-ኪ-ሊ-ት“--ላዕሊ-ት-ይብ ዲኻ? ም- „-- ሊ--- ን--- ት--- ዲ-- ም- „-ኪ ሊ-ት- ን-ዕ- ት-ይ- ዲ-? ------------------------- ምስ „ስኪ ሊፍት“ ንላዕሊ ትድይብ ዲኻ? 0
mi-i ---k--līf------------ī ti-iyi-i-dī---? m--- „---- l------ n------- t------- d----- m-s- „-i-ī l-f-t-“ n-l-‘-l- t-d-y-b- d-h-a- ------------------------------------------- misi „sikī līfiti“ nila‘ilī tidiyibi dīẖa?
Mogu li se ovdje iznajmiti skije? ኣ-----ረ- ምኻድ--ክ----ዩ-? ኣ-- ብ--- ም-- ይ--- ዲ- ? ኣ-ዚ ብ-ረ- ም-ድ ይ-ኣ- ዲ- ? ---------------------- ኣብዚ ብበረድ ምኻድ ይክኣል ዲዩ ? 0
ab-zī-b-beredi m--̱----y------i d-y--? a---- b------- m------ y------- d--- ? a-i-ī b-b-r-d- m-h-a-i y-k-’-l- d-y- ? -------------------------------------- abizī biberedi miẖadi yiki’ali dīyu ?

Monolozi

Ljudima je većinom čudno kad netko priča sam sa sobom. A opet svi ljudi redovito vode monologe. Psiholozi procjenjuju da ih vodi više od 95% odraslih ljudi. Djeca uvijek za vrijeme igre pričaju sama sa sobom. Dakle, potpuno je normalno voditi monologe. To je samo jedan poseban oblik komunikacije. Također, ima puno prednosti da tu i tamo popričate sami sa sobom! Budući da kroz razgovor organiziramo svoje misli. Monolozi su trenuci u kojima unutarnji glas dolazi na površinu. Moglo bi se reći da se radi o glasnom razmišljanju. Ljudi koji su rastreseni vrlo često vode monologe. Kod njih je određeni dio mozga manje aktivan. Stoga su slabije organizirani. Monolozima tada sami sebi pomažu da budu što organiziraniji. Monolozi nam također mogu pomoći donositi odluke. Također su jako dobro sredstvo za oslobađanje od stresa. Monolozi potiču koncentraciju i produktivnost. Budući da treba više vremena da se nešto kaže naglas nego da se o tome samo misli. Prilikom pričanja svjesniji smo svojih misli. Lakše rješavamo teške ispite ako pritom pričamo sa sobom. To su pokazali različiti eksperimenti. Monolozima se također možemo ohrabriti. Mnogi sportaši često vode monologe kako bi se motivirali. Nažalost, većinom pričamo sami sa sobom u negativnim situacijama. Stoga bismo trebali uvijek biti pozitivni. Također moramo često ponavljati ono što želimo. Tako putem razgovora možemo pozitivno utjecati na svoje postupke. Međutim, to funkcionira jedino ako ostanemo realni!
Dali si znao?
Rumunkski spada u istočnoromanske jezike. To je materinski jezik oko 28 milijuna ljudi. Oni uglavnom žive u Rumunjskoj i Moldaviji. Rumunjski je također službeni jezik Republike Moldavije. I u Srbiji i Ukrajini ima većih zajednica koje govore rumunjski. Rumunski je nastao iz latinskog. Rimljani su prije u regionu oko Dunava imali dvije provincije. Talijanski je najsrodniji rumunjskom. Rumuni zato mogu u većini slučajeva dobro razumjeti Talijane. Dok obratno to nije uvijek slučaj. Razlog je što rumunjski ima puno slavenskih riječi. I na glasovni sistem rumunjskog su utjecali susjedni slavenski jezici. U rumunjskoj abecedi zato ima nekoliko posebnih znakova. Rumunjski se piše kako se izgovara. I još uvijek ima puno sličnosti sa starim latinskim strukturama… Ali upravo to čini otkrivanje ovog jezika tako uzbudljiv!