Zbirka izraza

hr trebati – htjeti   »   ti ኣድለየ - ደለየት(ምድላይ፣ ምምናይ)

69 [šezdeset i devet]

trebati – htjeti

trebati – htjeti

69 [ሱሳንትሽዓተን]

69 [susanitishi‘ateni]

ኣድለየ - ደለየት(ምድላይ፣ ምምናይ)

[adileye - deleyeti(midilayi፣ miminayi)]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski tigrinja igra Više
Trebam krevet. ኣ---ራ- የ---- ኣሎ ። ኣ- ዓ-- የ---- ኣ- ። ኣ- ዓ-ት የ-ል-ኒ ኣ- ። ----------------- ኣነ ዓራት የድልየኒ ኣሎ ። 0
an--‘a-ati-y-----ye-ī a---። a-- ‘----- y--------- a-- ። a-e ‘-r-t- y-d-l-y-n- a-o ። --------------------------- ane ‘arati yediliyenī alo ።
Hoću spavati. ክድቅስ -ል-። ክ--- ደ--- ክ-ቅ- ደ-የ- --------- ክድቅስ ደልየ። 0
kid-k’--i ------። k-------- d------ k-d-k-i-i d-l-y-። ----------------- kidik’isi deliye።
Ima li ovdje krevet? ኣብ- ዓ----ሎ -? ኣ-- ዓ-- ኣ- ዶ- ኣ-ዚ ዓ-ት ኣ- ዶ- ------------- ኣብዚ ዓራት ኣሎ ዶ? 0
a-----‘a-----a-- d-? a---- ‘----- a-- d-- a-i-ī ‘-r-t- a-o d-? -------------------- abizī ‘arati alo do?
Trebam lampu. መ-ራ-- -ልቺ--የ-ልየኒ ኣሎ ። መ---- (--- የ---- ኣ- ። መ-ራ-ቲ (-ቺ- የ-ል-ኒ ኣ- ። --------------------- መብራህቲ (ልቺ) የድልየኒ ኣሎ ። 0
m-bira-itī --i--ī)-y---l--e-ī --o-። m--------- (------ y--------- a-- ። m-b-r-h-t- (-i-h-) y-d-l-y-n- a-o ። ----------------------------------- mebirahitī (lichī) yediliyenī alo ።
Hoću čitati. ከ--ብ ደልየ። ከ--- ደ--- ከ-ብ- ደ-የ- --------- ከንብብ ደልየ። 0
ke--bib--de-iye። k------- d------ k-n-b-b- d-l-y-። ---------------- kenibibi deliye።
Ima li ovdje lampa? ኣ---ም-ራ-- -ሎ-ዶ? ኣ-- ም---- ኣ- ዶ- ኣ-ዚ ም-ራ-ቲ ኣ- ዶ- --------------- ኣብዚ ምብራህቲ ኣሎ ዶ? 0
abiz--m--i--hitī---- --? a---- m--------- a-- d-- a-i-ī m-b-r-h-t- a-o d-? ------------------------ abizī mibirahitī alo do?
Trebam telefon. ተ--ን የድ-የኒ -ሎ-። ተ--- የ---- ኣ- ። ተ-ፎ- የ-ል-ኒ ኣ- ። --------------- ተለፎን የድልየኒ ኣሎ ። 0
te-ef-n--ye-il-ye------ ። t------- y--------- a-- ። t-l-f-n- y-d-l-y-n- a-o ። ------------------------- telefoni yediliyenī alo ።
Želim telefonirati. ክድ-ል----። ክ--- ደ--- ክ-ው- ደ-የ- --------- ክድውል ደልየ። 0
k--i---i ----y-። k------- d------ k-d-w-l- d-l-y-። ---------------- kidiwili deliye።
Ima li ovdje telefon? ኣብዚ--ለ-ን ኣሎ--? ኣ-- ተ--- ኣ- ዶ- ኣ-ዚ ተ-ፎ- ኣ- ዶ- -------------- ኣብዚ ተለፎን ኣሎ ዶ? 0
a--zī-t-l-f--i alo do? a---- t------- a-- d-- a-i-ī t-l-f-n- a-o d-? ---------------------- abizī telefoni alo do?
Trebam jednu kameru. ካ-ራ--ድል-- ---። ካ-- የ---- ኣ- ። ካ-ራ የ-ል-ኒ ኣ- ። -------------- ካመራ የድልየኒ ኣሎ ። 0
k-mer--y--i--ye-- -lo-። k----- y--------- a-- ። k-m-r- y-d-l-y-n- a-o ። ----------------------- kamera yediliyenī alo ።
Hoću fotografirati. ፎቶ -ገብር-ደ-የ። ፎ- ክ--- ደ--- ፎ- ክ-ብ- ደ-የ- ------------ ፎቶ ክገብር ደልየ። 0
fo-o --g-biri d----e። f--- k------- d------ f-t- k-g-b-r- d-l-y-። --------------------- foto kigebiri deliye።
Ima li ovdje fotoaparat? ኣብዚ---- ኣላ-ዶ? ኣ-- ካ-- ኣ- ዶ- ኣ-ዚ ካ-ራ ኣ- ዶ- ------------- ኣብዚ ካመራ ኣላ ዶ? 0
a--z- -a--ra-----do? a---- k----- a-- d-- a-i-ī k-m-r- a-a d-? -------------------- abizī kamera ala do?
Trebam računalo. ኮ-ፒተር-የ-ል---ኣሎ ። ኮ---- የ---- ኣ- ። ኮ-ፒ-ር የ-ል-ኒ ኣ- ። ---------------- ኮምፒተር የድልየኒ ኣሎ ። 0
ko--p--------di-iy----al--። k--------- y--------- a-- ። k-m-p-t-r- y-d-l-y-n- a-o ። --------------------------- komipīteri yediliyenī alo ።
Hoću poslati e-mail. ኢ----ክሰ-ድ ደ-የ። ኢ--- ክ--- ደ--- ኢ-ይ- ክ-ድ- ደ-የ- -------------- ኢመይል ክሰድድ ደልየ። 0
ī---i-i--ise-i-i-d---ye። ī------ k------- d------ ī-e-i-i k-s-d-d- d-l-y-። ------------------------ īmeyili kisedidi deliye።
Ima li ovdje računalo? ኣ---ኮ---- -ሎ ዶ? ኣ-- ኮ---- ኣ- ዶ- ኣ-ዚ ኮ-ፒ-ር ኣ- ዶ- --------------- ኣብዚ ኮምፒተር ኣሎ ዶ? 0
a---ī------ī-e-i--l--d-? a---- k--------- a-- d-- a-i-ī k-m-p-t-r- a-o d-? ------------------------ abizī komipīteri alo do?
Trebam kemijsku. መ--- ፒ---ድ-የኒ-ኣ--። መ--- ፒ- የ---- ኣ- ። መ-ሓ- ፒ- የ-ል-ኒ ኣ- ። ------------------ መጽሓፊ ፒሮ የድልየኒ ኣሎ ። 0
m--s-----fī pī-o-yedi-i---ī--l--። m---------- p--- y--------- a-- ። m-t-’-h-a-ī p-r- y-d-l-y-n- a-o ። --------------------------------- mets’iḥafī pīro yediliyenī alo ።
Hoću nešto napisati. ገለ-ክጽሕፍ ደ-የ። ገ- ክ--- ደ--- ገ- ክ-ሕ- ደ-የ- ------------ ገለ ክጽሕፍ ደልየ። 0
ge----it--i-̣-fi----i-e። g--- k---------- d------ g-l- k-t-’-h-i-i d-l-y-። ------------------------ gele kits’iḥifi deliye።
Ima li ovdje papir i kemijska olovka? ኣብዚ---ቐ-ን ፒ-ን-----? ኣ-- ወ---- ፒ-- ኣ- ዶ- ኣ-ዚ ወ-ቐ-ን ፒ-ን ኣ- ዶ- ------------------- ኣብዚ ወረቐትን ፒሮን ኣሎ ዶ? 0
ab--ī----ek-’e-i-- pīr-n- a-- --? a---- w----------- p----- a-- d-- a-i-ī w-r-k-’-t-n- p-r-n- a-o d-? --------------------------------- abizī wereḵ’etini pīroni alo do?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Strojno prevođenje

Osoba koja želi da joj se prevede tekst mora izdvojiti velike svote novca. Profesionalni tumači ili prevoditelji su skupi. A opet postaje sve važnije razumjeti druge jezike. Taj problem želе riješiti informatičari i računalni jezikoslovci. Dugo vremena radе na razvijanju prevoditeljskih alata. Danas postoji mnogo različitih programa. Međutim, strojno prevođenje obično nije kvalitetno. No za to nisu krivi programeri! Jezici su jako složena struktura. S druge strane, računala se temelje na jednostavnim matematičkim principima. Stoga ne mogu jezik uvijek ispravno obraditi. Prevoditeljski program bi morao u cijelosti naučiti jedan jezik. Da bi se to desilo, stručnjaci bi ga morali podučiti tisućama riječi i pravila. To je praktički nemoguće. Jednostavnije je pustiti računar da računa. U tome je dobar! Računalo može izračunavati učestale kombinacije. Na primjer, prepoznaje koje riječi često stoje pored drugih. Za to mu se moraju dati tekstovi na različitim jezicima. Na taj način uči tipične karakteristike određenog jezika. Ta statistička metoda će poboljšati automatske prijevode. Međutim, računala ne mogu zamijeniti ljude. Nijedan stroj ne može oponašati ljudski mozak kad se radi o jeziku. Prevoditelji i tumači će stoga još dugo vremena imati posla! Računala će u budućnosti zasigurno prevoditi jednostavne tekstove. Pjesme, poezija i književnost naprotiv trebaju živi element. Oni žive od ljudskog osjećaja za jezik. I dobro je da je tako...