Zbirka izraza

hr Aktivnosti na odmoru   »   ti ተግባራት ዕርፍቲ

48 [četrdeset osam]

Aktivnosti na odmoru

Aktivnosti na odmoru

48 [ኣርብዓን ሸሞንተን]

48 [aribi‘ani shemoniteni]

ተግባራት ዕርፍቲ

[tegibarati ‘irifitī]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski tigrinja igra Više
Je li plaža čista? እ- --ገም ባ-ሪ -ሩይ--ዩ? እ- ገ--- ባ-- ጽ-- ድ-- እ- ገ-ገ- ባ-ሪ ጽ-ይ ድ-? ------------------- እቲ ገምገም ባሕሪ ጽሩይ ድዩ? 0
it- ge---emi ba----ī------uy- d--u? i-- g------- b------ t------- d---- i-ī g-m-g-m- b-h-i-ī t-’-r-y- d-y-? ----------------------------------- itī gemigemi baḥirī ts’iruyi diyu?
Može li se tamo kupati? ኣብኡ -ት---ስ---እል-ዶ? ኣ-- ክ----- ት--- ዶ- ኣ-ኡ ክ-ሕ-ብ- ት-እ- ዶ- ------------------ ኣብኡ ክትሕምብስ ትኽእል ዶ? 0
a-i-- kit----m--i-i t----’--i do? a---- k------------ t-------- d-- a-i-u k-t-h-i-i-i-i t-h-i-i-i d-? --------------------------------- abi’u kitiḥimibisi tiẖi’ili do?
Nije li opasno tamo se kupati? ኣ-- ም--ባስ-ሓ--ኛ -ዩ ኣ-- ም---- ሓ--- ዲ- ኣ-ኡ ም-ን-ስ ሓ-ገ- ዲ- ----------------- ኣብኡ ምሕንባስ ሓደገኛ ዲዩ 0
a--’--m-h-i-iba---ḥad-g--ya -ī-u a---- m---------- h--------- d--- a-i-u m-h-i-i-a-i h-a-e-e-y- d-y- --------------------------------- abi’u miḥinibasi ḥadegenya dīyu
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? ኣ-- ሓደ --ል---ይ ክ---ሕ ት--- ዶ? ኣ-- ሓ- ጽ-- ጸ-- ክ---- ት--- ዶ- ኣ-ዚ ሓ- ጽ-ል ጸ-ይ ክ-ል-ሕ ት-እ- ዶ- ---------------------------- ኣብዚ ሓደ ጽላል ጸሓይ ክትልቃሕ ትኽእል ዶ? 0
ab-zī----de -s’-l-l- ts-e-̣a-- -----i--a-̣- --h-----i do? a---- h---- t------- t-------- k----------- t-------- d-- a-i-ī h-a-e t-’-l-l- t-’-h-a-i k-t-l-k-a-̣- t-h-i-i-i d-? --------------------------------------------------------- abizī ḥade ts’ilali ts’eḥayi kitilik’aḥi tiẖi’ili do?
Može li se ovdje iznajmiti ležaljku? ኣ-ዚ-መ-በ---ትል---ት--ል-ዶ? ኣ-- መ--- ክ---- ት--- ዶ- ኣ-ዚ መ-በ- ክ-ል-ሕ ት-እ- ዶ- ---------------------- ኣብዚ መንበር ክትልቃሕ ትኽእል ዶ? 0
abi-ī--en--eri-----li--aḥi tih-i’-li -o? a---- m------- k----------- t-------- d-- a-i-ī m-n-b-r- k-t-l-k-a-̣- t-h-i-i-i d-? ----------------------------------------- abizī meniberi kitilik’aḥi tiẖi’ili do?
Može li se ovdje posuditi čamac? ኣ-ዚ ሓደ---ባ---ልቃሕ ------ ? ኣ-- ሓ- ጃ-- ክ---- ት--- ዶ ? ኣ-ዚ ሓ- ጃ-ባ ክ-ል-ሕ ት-እ- ዶ ? ------------------------- ኣብዚ ሓደ ጃልባ ክትልቃሕ ትኽእል ዶ ? 0
a-izī --ad- ja---a kit----’a-̣i ---̱i--l- -- ? a---- h---- j----- k----------- t-------- d- ? a-i-ī h-a-e j-l-b- k-t-l-k-a-̣- t-h-i-i-i d- ? ---------------------------------------------- abizī ḥade jaliba kitilik’aḥi tiẖi’ili do ?
Ja bih rado surfao / surfala. ”---”-ዓ--ት---ር- ኣ--ማ--ብማዕበ-)----ድ---የ። ”--------- ስ--- ኣ- ማ- ብ----- ክ--- ደ--- ”-ር-”-ዓ-ነ- ስ-ር- ኣ- ማ- ብ-ዕ-ል- ክ-ይ- ደ-የ- -------------------------------------- ”ሰርፍ”(ዓይነት ስፖርት ኣብ ማይ ብማዕበል) ክኸይድ ደልየ። 0
”--rifi-----in-ti si-o---i---i --yi -i-a‘ib--i--------id--de-i-e። ”---------------- s------- a-- m--- b---------- k-------- d------ ”-e-i-i-(-a-i-e-i s-p-r-t- a-i m-y- b-m-‘-b-l-) k-h-e-i-i d-l-y-። ----------------------------------------------------------------- ”serifi”(‘ayineti siporiti abi mayi bima‘ibeli) kiẖeyidi deliye።
Ja bih rado ronio / ronila. ኣነ ----ሽ- ማ---ጠል--ደ-የ ኣ- ኣ- ወ-- ማ- ክ--- ደ-- ኣ- ኣ- ወ-ጢ ማ- ክ-ል- ደ-የ --------------------- ኣነ ኣብ ወሽጢ ማይ ክጠልቕ ደልየ 0
ane-ab- -e-h-t-ī--ayi--it-el-ḵ-i -el--e a-- a-- w------- m--- k---------- d----- a-e a-i w-s-i-’- m-y- k-t-e-i-̱-i d-l-y- ---------------------------------------- ane abi weshit’ī mayi kit’eliḵ’i deliye
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. ኣነ--ሳ-ሺ----- ደ--። ኣ- ቫ--- ክ--- ደ--- ኣ- ቫ--- ክ-ይ- ደ-የ- ----------------- ኣነ ቫሳ-ሺ ክኸይድ ደልየ። 0
a-e--as---hī -iẖ----i ----ye። a-- v------- k-------- d------ a-e v-s---h- k-h-e-i-i d-l-y-። ------------------------------ ane vasa-shī kiẖeyidi deliye።
Može li se iznajmiti daska za surfanje? ኣብ-----ፍ--ርድ- ክትኻ- ትኽእል -? ኣ-- „--- ቦ--- ክ--- ት--- ዶ- ኣ-ዚ „-ር- ቦ-ድ- ክ-ኻ- ት-እ- ዶ- -------------------------- ኣብዚ „ሰርፍ ቦርድ“ ክትኻረ ትኽእል ዶ? 0
ab-z--„-e-if---or---“----i-̱-r--tiẖ-’-l- d-? a---- „------ b------ k-------- t-------- d-- a-i-ī „-e-i-i b-r-d-“ k-t-h-a-e t-h-i-i-i d-? --------------------------------------------- abizī „serifi boridi“ kitiẖare tiẖi’ili do?
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? ኣ----- ም--ሊ-ክዳ-----ኻ- ---- -? ኣ-- ና- ም--- ክ--- ክ--- ት--- ዶ- ኣ-ዚ ና- ም-ሓ- ክ-ው- ክ-ኻ- ት-እ- ዶ- ----------------------------- ኣብዚ ናይ ምጥሓሊ ክዳውቲ ክትኻረ ትኽእል ዶ? 0
a-izī ---i-mi-’iḥal---i-aw-tī -itih--re t--̱i’i-i-d-? a---- n--- m--------- k------- k-------- t-------- d-- a-i-ī n-y- m-t-i-̣-l- k-d-w-t- k-t-h-a-e t-h-i-i-i d-? ------------------------------------------------------ abizī nayi mit’iḥalī kidawitī kitiẖare tiẖi’ili do?
Mogu li se iznajmiti vodene skije? ና--ቫሳ-ሺ--ው---ት-ረ --እ- ዶ? ና- ቫ--- ና-- ክ--- ት--- ዶ- ና- ቫ--- ና-ቲ ክ-ኻ- ት-እ- ዶ- ------------------------ ናይ ቫሳ-ሺ ናውቲ ክትኻረ ትኽእል ዶ? 0
nay- v-sa--h--n-wi-ī k-ti---r- -i----ili -o? n--- v------- n----- k-------- t-------- d-- n-y- v-s---h- n-w-t- k-t-h-a-e t-h-i-i-i d-? -------------------------------------------- nayi vasa-shī nawitī kitiẖare tiẖi’ili do?
Ja sam tek početnik. ኣ--ጌና -ማ- --። ኣ- ጌ- ጀ-- እ-- ኣ- ጌ- ጀ-ሪ እ-። ------------- ኣነ ጌና ጀማሪ እየ። 0
a-e ------e--rī-i--። a-- g--- j----- i--- a-e g-n- j-m-r- i-e- -------------------- ane gēna jemarī iye።
Ja sam prosječno dobar / dobra. ኣነ ማ-ከላ--ክእለ--ኣሎኒ። ኣ- ማ---- ክ--- ኣ--- ኣ- ማ-ከ-ይ ክ-ለ- ኣ-ኒ- ------------------ ኣነ ማእከላይ ክእለት ኣሎኒ። 0
ane ---ikel-yi ki---e----l-n-። a-- m--------- k------- a----- a-e m-’-k-l-y- k-’-l-t- a-o-ī- ------------------------------ ane ma’ikelayi ki’ileti alonī።
Snalazim se već s tim. ኣነ-----ኡ-ኣፍ-ጦ ኣ-ኒ። ኣ- ብ---- ኣ--- ኣ--- ኣ- ብ-ዕ-ኡ ኣ-ል- ኣ-ኒ- ------------------ ኣነ ብዛዕብኡ ኣፍልጦ ኣሎኒ። 0
ane---z-‘ibi-u -f--it-o-a-onī። a-- b--------- a------- a----- a-e b-z-‘-b-’- a-i-i-’- a-o-ī- ------------------------------ ane biza‘ibi’u afilit’o alonī።
Gdje je žičara? ስ--ሊፍ--ኣ----ሎ? ስ- ሊ-- ኣ-- ኣ-- ስ- ሊ-ት ኣ-ይ ኣ-? -------------- ስኪ ሊፍት ኣበይ ኣሎ? 0
s----l--it- a-eyi---o? s--- l----- a---- a--- s-k- l-f-t- a-e-i a-o- ---------------------- sikī līfiti abeyi alo?
Imaš li sa sobom skije? ስኪ-ኣ-- ዶ ስ- ኣ-- ዶ ስ- ኣ-ካ ዶ -------- ስኪ ኣሎካ ዶ 0
s-k----o-- -o s--- a---- d- s-k- a-o-a d- ------------- sikī aloka do
Imaš li skijaške cipele sa sobom? ና-- በረድ-መኼዲ -ማ ---ካ--? ና ይ በ-- መ-- ጫ- ተ--- ዶ- ና ይ በ-ድ መ-ዲ ጫ- ተ-ሊ- ዶ- ---------------------- ና ይ በረድ መኼዲ ጫማ ተማሊካ ዶ? 0
na-yi--ered--me-̱ē-- -h’a-a-----l--a do? n- y- b----- m------ c----- t------- d-- n- y- b-r-d- m-h-ē-ī c-’-m- t-m-l-k- d-? ---------------------------------------- na yi beredi meẖēdī ch’ama temalīka do?

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od tisuću riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kad se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizualne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se također mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Budući da naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo ovisi o mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi vidne e cigaretu, već samo tamne linije.
Dali si znao?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azarbejdžanskim jezikom. To je materinski ili drugi jezik za više od 80 milijuna ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Europu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra temeljem današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je također aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je točno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.