Zbirka izraza

hr U restoranu 4   »   lt Restorane 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [trisdešimt du]

Restorane 4

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. Po----ą ------b-l--ų su-p---------a---u. P------ k---- b----- s- p------- p------ P-r-i-ą k-p-ų b-l-i- s- p-m-d-r- p-d-ž-. ---------------------------------------- Porciją keptų bulvių su pomidorų padažu. 0
I dvaput s majonezom. Ir --i -or--j---su-ma-on-z-. I- d-- p------- s- m-------- I- d-i p-r-i-a- s- m-j-n-z-. ---------------------------- Ir dvi porcijas su majonezu. 0
I triput prženu kobasicu sa senfom. I---r-s-porc--as --p-ų-------i---u -a-s-yčio--s. I- t--- p------- k---- d------- s- g------------ I- t-i- p-r-i-a- k-p-ų d-š-e-i- s- g-r-t-č-o-i-. ------------------------------------------------ Ir tris porcijas keptų dešrelių su garstyčiomis. 0
Kakvo povrće imate? K-ki---aržovių --r--e? K---- d------- t------ K-k-ų d-r-o-i- t-r-t-? ---------------------- Kokių daržovių turite? 0
Imate li graha? A--tu--te---p-li- /--upų? A- t----- p------ / p---- A- t-r-t- p-p-l-ų / p-p-? ------------------------- Ar turite pupelių / pupų? 0
Imate li cvjetače? A- -uri-- ži-d---ų-ko-ū-t-? A- t----- ž------- k------- A- t-r-t- ž-e-i-i- k-p-s-ų- --------------------------- Ar turite žiedinių kopūstų? 0
Ja rado jedem kukuruz. (A---mėg--u--u-----us. (--- m----- k--------- (-š- m-g-t- k-k-r-z-s- ---------------------- (Aš) mėgstu kukurūzus. 0
Ja rado jedem krastavce. (Aš)---g-tu-ag--ku-. (--- m----- a------- (-š- m-g-t- a-u-k-s- -------------------- (Aš) mėgstu agurkus. 0
Ja rado jedem rajčice. (Aš)-m-g--u p-----r--. (--- m----- p--------- (-š- m-g-t- p-m-d-r-s- ---------------------- (Aš) mėgstu pomidorus. 0
Jedete li i Vi rado poriluk? A--m-gstat- ir --o---ų--------? A- m------- i- s------ l------- A- m-g-t-t- i- s-o-ū-ų l-i-k-s- ------------------------------- Ar mėgstate ir svogūnų laiškus? 0
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? Ar-mė--t-t- ir-r--gin-u--kopū-tus? A- m------- i- r-------- k-------- A- m-g-t-t- i- r-u-i-t-s k-p-s-u-? ---------------------------------- Ar mėgstate ir raugintus kopūstus? 0
Jedete li Vi rado i leću? Ar ---sta-e-ir lę--us? A- m------- i- l------ A- m-g-t-t- i- l-š-u-? ---------------------- Ar mėgstate ir lęšius? 0
Jedeš li i ti rado mrkvu? Ar---gst--i----rk-s? A- m----- i- m------ A- m-g-t- i- m-r-a-? -------------------- Ar mėgsti ir morkas? 0
Jedeš li i ti rado brokulu? A---ėgst--i----o--l-us? A- m----- i- b--------- A- m-g-t- i- b-o-o-i-s- ----------------------- Ar mėgsti ir brokolius? 0
Jedeš li i ti rado papriku? A---ėg-ti-ir pa-ri--? A- m----- i- p------- A- m-g-t- i- p-p-i-a- --------------------- Ar mėgsti ir paprika? 0
Ja ne volim luk. (Aš----mė--tu s-o-ūnų. (--- n------- s------- (-š- n-m-g-t- s-o-ū-ų- ---------------------- (Aš) nemėgstu svogūnų. 0
Ja ne volim masline. (-š) ne--gstu --y--o-ių. (--- n------- a--------- (-š- n-m-g-t- a-y-u-g-ų- ------------------------ (Aš) nemėgstu alyvuogių. 0
Ja ne volim gljive. (-š--ne-----u ---b-. (--- n------- g----- (-š- n-m-g-t- g-y-ų- -------------------- (Aš) nemėgstu grybų. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi također postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoeuropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, primjerice, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se razabiru četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost točnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Europi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u glazbi. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se točno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Dali si znao?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je materinski jezik oko 130 milijuna ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima vrlo dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke točke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!