Zbirka izraza

hr U restoranu 4   »   af In die restaurant 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [twee en dertig]

In die restaurant 4

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski afrikaans igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. ’n P-kkie --a-tji-s --t -a-a-i--o--. ’n Pakkie slaptjips met tamatiesous. ’- P-k-i- s-a-t-i-s m-t t-m-t-e-o-s- ------------------------------------ ’n Pakkie slaptjips met tamatiesous. 0
I dvaput s majonezom. E- twe--met -a----a--e. En twee met mayonnaise. E- t-e- m-t m-y-n-a-s-. ----------------------- En twee met mayonnaise. 0
I triput prženu kobasicu sa senfom. E--dri--wors-e--me--m--te--. En drie worsies met mosterd. E- d-i- w-r-i-s m-t m-s-e-d- ---------------------------- En drie worsies met mosterd. 0
Kakvo povrće imate? W-t--r-----n-- ----u? Watter groente het u? W-t-e- g-o-n-e h-t u- --------------------- Watter groente het u? 0
Imate li graha? H-t - b--e? Het u bone? H-t u b-n-? ----------- Het u bone? 0
Imate li cvjetače? H-t-- b-omkoo-? Het u blomkool? H-t u b-o-k-o-? --------------- Het u blomkool? 0
Ja rado jedem kukuruz. E----t-gra------l---. Ek eet graag mielies. E- e-t g-a-g m-e-i-s- --------------------- Ek eet graag mielies. 0
Ja rado jedem krastavce. E- e-- gr----komko---r. Ek eet graag komkommer. E- e-t g-a-g k-m-o-m-r- ----------------------- Ek eet graag komkommer. 0
Ja rado jedem rajčice. Ek-e------a--ta-atie-. Ek eet graag tamaties. E- e-t g-a-g t-m-t-e-. ---------------------- Ek eet graag tamaties. 0
Jedete li i Vi rado poriluk? Eet u--ok gra---p-ei? Eet u ook graag prei? E-t u o-k g-a-g p-e-? --------------------- Eet u ook graag prei? 0
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? Ee--u -ok--ra-g --ur--ol? Eet u ook graag suurkool? E-t u o-k g-a-g s-u-k-o-? ------------------------- Eet u ook graag suurkool? 0
Jedete li Vi rado i leću? E-t u-o-k ----g le---es? Eet u ook graag lensies? E-t u o-k g-a-g l-n-i-s- ------------------------ Eet u ook graag lensies? 0
Jedeš li i ti rado mrkvu? E-t-jy---k g-a-- w-rt-l-? Eet jy ook graag wortels? E-t j- o-k g-a-g w-r-e-s- ------------------------- Eet jy ook graag wortels? 0
Jedeš li i ti rado brokulu? Ee-----o-k-gr-a- bro-k-li? Eet jy ook graag brokkoli? E-t j- o-k g-a-g b-o-k-l-? -------------------------- Eet jy ook graag brokkoli? 0
Jedeš li i ti rado papriku? Ee- -y--o---raag---e----si-? Eet jy ook graag soetrissie? E-t j- o-k g-a-g s-e-r-s-i-? ---------------------------- Eet jy ook graag soetrissie? 0
Ja ne volim luk. E--hou-ni- --n-u-e-n--. Ek hou nie van uie nie. E- h-u n-e v-n u-e n-e- ----------------------- Ek hou nie van uie nie. 0
Ja ne volim masline. E- h-- n-e---n-olyw---i-. Ek hou nie van olywe nie. E- h-u n-e v-n o-y-e n-e- ------------------------- Ek hou nie van olywe nie. 0
Ja ne volim gljive. Ek h-u n-- -an -a--io--- ni-. Ek hou nie van sampioene nie. E- h-u n-e v-n s-m-i-e-e n-e- ----------------------------- Ek hou nie van sampioene nie. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi također postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoeuropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, primjerice, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se razabiru četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost točnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Europi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u glazbi. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se točno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Dali si znao?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je materinski jezik oko 130 milijuna ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima vrlo dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke točke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!