Zbirka izraza

hr U restoranu 4   »   cs V restauraci 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [třicet dva]

V restauraci 4

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski češki igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. Je-nou -rano-ky---k-ču-e-. J----- h------- s k------- J-d-o- h-a-o-k- s k-č-p-m- -------------------------- Jednou hranolky s kečupem. 0
I dvaput s majonezom. A-d--kr---s m-jo-é--u. A d------ s m--------- A d-a-r-t s m-j-n-z-u- ---------------------- A dvakrát s majonézou. 0
I triput prženu kobasicu sa senfom. A --ikrá- --r-------ř-ic-. A t------ p---- s h------- A t-i-r-t p-r-k s h-ř-i-í- -------------------------- A třikrát párek s hořčicí. 0
Kakvo povrće imate? Jako- má----elenin-? J---- m--- z-------- J-k-u m-t- z-l-n-n-? -------------------- Jakou máte zeleninu? 0
Imate li graha? M--e --zol-? M--- f------ M-t- f-z-l-? ------------ Máte fazole? 0
Imate li cvjetače? Mát-----ták? M--- k------ M-t- k-ě-á-? ------------ Máte květák? 0
Ja rado jedem kukuruz. M-m---d-/ ráda --k----i. M-- r-- / r--- k-------- M-m r-d / r-d- k-k-ř-c-. ------------------------ Mám rád / ráda kukuřici. 0
Ja rado jedem krastavce. Mám-r-- / r--a-o-urky. M-- r-- / r--- o------ M-m r-d / r-d- o-u-k-. ---------------------- Mám rád / ráda okurky. 0
Ja rado jedem rajčice. M---rá- /--áda raj---a. M-- r-- / r--- r------- M-m r-d / r-d- r-j-a-a- ----------------------- Mám rád / ráda rajčata. 0
Jedete li i Vi rado poriluk? Má-e-také-r-d-- r-da------? M--- t--- r-- / r--- p----- M-t- t-k- r-d / r-d- p-r-k- --------------------------- Máte také rád / ráda pórek? 0
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? Máte-t--- r-d /--áda---s--é ---í? M--- t--- r-- / r--- k----- z---- M-t- t-k- r-d / r-d- k-s-l- z-l-? --------------------------------- Máte také rád / ráda kyselé zelí? 0
Jedete li Vi rado i leću? M-te t-ké -á--/--á-a -o--u? M--- t--- r-- / r--- č----- M-t- t-k- r-d / r-d- č-č-u- --------------------------- Máte také rád / ráda čočku? 0
Jedeš li i ti rado mrkvu? M-š-t-k--rád - rád---rke-? M-- t--- r-- / r--- m----- M-š t-k- r-d / r-d- m-k-v- -------------------------- Máš také rád / ráda mrkev? 0
Jedeš li i ti rado brokulu? M-š t--- -ád / ráda bro----c-? M-- t--- r-- / r--- b--------- M-š t-k- r-d / r-d- b-o-o-i-i- ------------------------------ Máš také rád / ráda brokolici? 0
Jedeš li i ti rado papriku? M----aké-r-d-- ráda--a--i--? M-- t--- r-- / r--- p------- M-š t-k- r-d / r-d- p-p-i-u- ---------------------------- Máš také rád / ráda papriku? 0
Ja ne volim luk. N-mám-r-- -ib--i. N---- r-- c------ N-m-m r-d c-b-l-. ----------------- Nemám rád cibuli. 0
Ja ne volim masline. N--á- r-d -----. N---- r-- o----- N-m-m r-d o-i-y- ---------------- Nemám rád olivy. 0
Ja ne volim gljive. N-m-m rád h----. N---- r-- h----- N-m-m r-d h-u-y- ---------------- Nemám rád houby. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi također postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoeuropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, primjerice, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se razabiru četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost točnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Europi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u glazbi. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se točno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Dali si znao?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je materinski jezik oko 130 milijuna ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima vrlo dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke točke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!