Zbirka izraza

hr Sastanak   »   lt Susitarimas

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

24 [dvidešimt keturi]

Susitarimas

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? A--(t-) --s----i-/---vėlav-- į-a--o--są? A_ (___ n_______ / p________ į a________ A- (-u- n-s-ė-a- / p-v-l-v-i į a-t-b-s-? ---------------------------------------- Ar (tu) nespėjai / pavėlavai į autobusą? 0
Čekao / Čekala sam te pola sata. Aš -a---a- t------u-ę-valan--s. A_ l______ t____ p___ v________ A- l-u-i-u t-v-s p-s- v-l-n-o-. ------------------------------- Aš laukiau tavęs pusę valandos. 0
Nemaš mobitel kod sebe? A--(tu)--e--ri-pas----s-- pa--ėmu-i ----lio----e---o-o? A_ (___ n_____ p_______ / p________ m________ t________ A- (-u- n-t-r- p-s-ė-ę- / p-s-ė-u-i m-b-l-o-o t-l-f-n-? ------------------------------------------------------- Ar (tu) neturi pasiėmęs / pasiėmusi mobiliojo telefono? 0
Sljedeći put budi točan! Kit- ---t- b-k-pu--tu-l-s-- ateik-lai-u! K___ k____ b__ p_________ / a____ l_____ K-t- k-r-ą b-k p-n-t-a-u- / a-e-k l-i-u- ---------------------------------------- Kitą kartą būk punktualus / ateik laiku! 0
Sljedeći put uzmi taksi! K--ą kartą--a--uok--a--i! K___ k____ v______ t_____ K-t- k-r-ą v-ž-u-k t-k-i- ------------------------- Kitą kartą važiuok taksi! 0
Sljedeći put ponesi kišobran! Ki----ar-- ----i----ie--a-g-! K___ k____ p______ l_________ K-t- k-r-ą p-s-i-k l-e-s-r-į- ----------------------------- Kitą kartą pasiimk lietsargį! 0
Sutra imam slobodno. R--o- aš -aisva-------sva. R____ a_ l______ / l______ R-t-j a- l-i-v-s / l-i-v-. -------------------------- Rytoj aš laisvas / laisva. 0
Hoćemo li se sutra sastati? Gal---sit-kim--r-to-? G__ s_________ r_____ G-l s-s-t-k-m- r-t-j- --------------------- Gal susitikime rytoj? 0
Žao mi je, sutra ne mogu. G---a,-bet-r---- -eg-lė-i- / -ega-i-. G_____ b__ r____ n________ / n_______ G-i-a- b-t r-t-j n-g-l-s-u / n-g-l-u- ------------------------------------- Gaila, bet rytoj negalėsiu / negaliu. 0
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? A- -į -a-ai---lį-jau -- no-s es------t-- /-n---č-u-i (da----)? A_ š_ s_________ j__ k_ n___ e__ n______ / n________ (________ A- š- s-v-i-g-l- j-u k- n-r- e-i n-m-t-s / n-m-č-u-i (-a-y-i-? -------------------------------------------------------------- Ar šį savaitgalį jau ką nors esi numatęs / numačiusi (daryti)? 0
Ili imaš već dogovoren sastanak? O---l tu -au -usi--r---- s-s-tar--i? O g__ t_ j__ s________ / s__________ O g-l t- j-u s-s-t-r-s / s-s-t-r-s-? ------------------------------------ O gal tu jau susitaręs / susitarusi? 0
Predlažem da se nađemo za vikend. (-š- -iū--- -usi--k-i sa-aitga--. (___ s_____ s________ s__________ (-š- s-ū-a- s-s-t-k-i s-v-i-g-l-. --------------------------------- (Aš) siūlau susitikti savaitgalį. 0
Hoćemo li na piknik? Ga- -u-en-i-e i-ky--? G__ s________ i______ G-l s-r-n-i-e i-k-l-? --------------------- Gal surenkime iškylą? 0
Hoćemo li se odvesti do plaže? G-l-----ži--k--e-prie --p-ū-im-o? G__ n___________ p___ p__________ G-l n-v-ž-u-k-m- p-i- p-p-ū-i-i-? --------------------------------- Gal nuvažiuokime prie paplūdimio? 0
Hoćemo li ići u planine? G-l--a-iu---me - --l--s? G__ v_________ į k______ G-l v-ž-u-k-m- į k-l-u-? ------------------------ Gal važiuokime į kalnus? 0
Doći ću po tebe u ured. (A-)-už-i-------ę--į --u--. (___ u______ t____ į b_____ (-š- u-e-s-u t-v-s į b-u-ą- --------------------------- (Aš) užeisiu tavęs į biurą. 0
Doći ću po tebe doma. (A------is-- ta-------am-s. (___ u______ t____ į n_____ (-š- u-e-s-u t-v-s į n-m-s- --------------------------- (Aš) užeisiu tavęs į namus. 0
Doći ću po tebe na autobusnu stanicu. Aš -a----as-tiksiu pr-- -u-o-us- --ot----. A_ t___ p_________ p___ a_______ s________ A- t-v- p-s-t-k-i- p-i- a-t-b-s- s-o-e-ė-. ------------------------------------------ Aš tave pasitiksiu prie autobusų stotelės. 0

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je mukotrpno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Veselite se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je najprije koncentrirati se na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sustav koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu ovjesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite stanku ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji također vole učiti jezike. Nikad nemojte zasebno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovito ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakirati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Dali si znao?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Znanost nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičnoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova točnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.