Zbirka izraza

hr Na aerodromu   »   lt Oro uoste

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

35 [trisdešimt penki]

Oro uoste

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Htio / Htjela bih rezervirati let za Atenu. No-ė--au -žs-k----b--i-t- į--tėn-s. N------- u------- b------ į A------ N-r-č-a- u-s-k-t- b-l-e-ą į A-ė-u-. ----------------------------------- Norėčiau užsakyti bilietą į Atėnus. 0
Da li je to izravan let? Ar-ta--ti--iog---- skr-di-? A- t-- t---------- s------- A- t-i t-e-i-g-n-s s-r-d-s- --------------------------- Ar tai tiesioginis skrydis? 0
Molim mjesto do prozora, za nepušače. Pr-šom -ie-ą -rie lang----r-k--ti-ms. P----- v---- p--- l---- n------------ P-a-o- v-e-ą p-i- l-n-o n-r-k-n-i-m-. ------------------------------------- Prašom vietą prie lango nerūkantiems. 0
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. N-r---au-p----r--n-- u--ak-m-. N------- p---------- u-------- N-r-č-a- p-t-i-t-n-i u-s-k-m-. ------------------------------ Norėčiau patvirtinti užsakymą. 0
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. N-r----u-at-au--i----akym-. N------- a------- u-------- N-r-č-a- a-š-u-t- u-s-k-m-. --------------------------- Norėčiau atšaukti užsakymą. 0
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. N-r--i-u p-k---t- -žs-ky--. N------- p------- u-------- N-r-č-a- p-k-i-t- u-s-k-m-. --------------------------- Norėčiau pakeisti užsakymą. 0
Kada polijeće sljedeći zrakoplov za Rim? K--a--kr-nda ----mia-si-s-/ s-----i--l-k-u-a--- R---? K--- s------ a----------- / s------- l------- į R---- K-d- s-r-n-a a-t-m-a-s-a- / s-k-n-i- l-k-u-a- į R-m-? ----------------------------------------------------- Kada skrenda artimiausias / sekantis lėktuvas į Romą? 0
Jesu li slobodna još dva mjesta? Ar--a- --- -vi--a-s--s-vietos? A- d-- y-- d-- l------ v------ A- d-r y-a d-i l-i-v-s v-e-o-? ------------------------------ Ar dar yra dvi laisvos vietos? 0
Ne, imamo još samo jedno slobodno mjesto. Ne,--es ----me --k vi-ną ---sv- ---tą. N-- m-- t----- t-- v---- l----- v----- N-, m-s t-r-m- t-k v-e-ą l-i-v- v-e-ą- -------------------------------------- Ne, mes turime tik vieną laisva vietą. 0
Kada slijećemo? K-d--nu-ile---m-? K--- n----------- K-d- n-s-l-i-i-e- ----------------- Kada nusileisime? 0
Kada smo tamo? K-d---tsk---i--? K--- a---------- K-d- a-s-r-s-m-? ---------------- Kada atskrisime? 0
Kada vozi autobus u centar grada? K------ž------a-----sa--į --e----ce-t--? K--- v------- a-------- į m----- c------ K-d- v-ž-u-j- a-t-b-s-s į m-e-t- c-n-r-? ---------------------------------------- Kada važiuoja autobusas į miesto centrą? 0
Da li je to Vaš kofer? A--t-i-(-ra--j--ų --ga--na-? A- t-- (---- j--- l--------- A- t-i (-r-) j-s- l-g-m-n-s- ---------------------------- Ar tai (yra) jūsų lagaminas? 0
Da li je to Vaša torba? A- --- -yr-) jū-- krep--s? A- t-- (---- j--- k------- A- t-i (-r-) j-s- k-e-š-s- -------------------------- Ar tai (yra) jūsų krepšys? 0
Da li je to Vaša prtljaga? Ar-----(y-a) ---ų b--a-as? A- t-- (---- j--- b------- A- t-i (-r-) j-s- b-g-ž-s- -------------------------- Ar tai (yra) jūsų bagažas? 0
Koliko prtljaga mogu ponijeti? Kie------ž- -aliu----ii-t-? K--- b----- g---- p-------- K-e- b-g-ž- g-l-u p-s-i-t-? --------------------------- Kiek bagažo galiu pasiimti? 0
Dvadeset kila. Dvi-eši------o-r-m-. D-------- k--------- D-i-e-i-t k-l-g-a-ų- -------------------- Dvidešimt kilogramų. 0
Što, samo dvadeset kila? Ką? T-- d-i-ešimt ----g----? K-- T-- d-------- k--------- K-? T-k d-i-e-i-t k-l-g-a-ų- ---------------------------- Ką? Tik dvidešimt kilogramų? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Učenje mijenja mozak

Tko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom tko želi dobro naučiti jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovito vježbati. Budući da vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Također se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je također jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebice potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štoviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku također obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Dali si znao?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španjolskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 milijuna ljudi je europski portugalski materinski jezik. On je također jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. stoljeću je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na europski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 milijuna ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.