Zbirka izraza

hr Prošlost 2   »   lt Praeitis 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [aštuoniasdešimt du]

Praeitis 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Ar t- --rė-a- -škv---t- -reitąj--p--al--? A_ t_ t______ i________ g_______ p_______ A- t- t-r-j-i i-k-i-s-i g-e-t-j- p-g-l-ą- ----------------------------------------- Ar tu turėjai iškviesti greitąją pagalbą? 0
Jesi li morao / morala zvati liječnika? Ar -- tu-ėj---iš-vie--i gyd-t-j-? A_ t_ t______ i________ g________ A- t- t-r-j-i i-k-i-s-i g-d-t-j-? --------------------------------- Ar tu turėjai iškviesti gydytoją? 0
Je si li morao / morala zvati policiju? Ar tu---r-j---i--v-e-ti-poli---ą? A_ t_ t______ i________ p________ A- t- t-r-j-i i-k-i-s-i p-l-c-j-? --------------------------------- Ar tu turėjai iškviesti policiją? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Ar -j--- --r-t- -el---n---u---į- -- ti- (aš--j- -u-ėjau. A_ (____ t_____ t_______ n______ K_ t__ (___ j_ t_______ A- (-ū-) t-r-t- t-l-f-n- n-m-r-? K- t-k (-š- j- t-r-j-u- -------------------------------------------------------- Ar (jūs) turite telefono numerį? Ką tik (aš) jį turėjau. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. A--(jū-) ---ite -d--są---- ----(a-)-j--tu-ėj-u. A_ (____ t_____ a______ K_ t__ (___ j_ t_______ A- (-ū-) t-r-t- a-r-s-? K- t-k (-š- j- t-r-j-u- ----------------------------------------------- Ar (jūs) turite adresą? Ką tik (aš) jį turėjau. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. A- --ūs-----ite mi-sto ----ą--K- t-- (-š) jį turėj--. A_ (____ t_____ m_____ p_____ K_ t__ (___ j_ t_______ A- (-ū-) t-r-t- m-e-t- p-a-ą- K- t-k (-š- j- t-r-j-u- ----------------------------------------------------- Ar (jūs) turite miesto planą? Ką tik (aš) jį turėjau. 0
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. Ar-j-s a-v-------tėj- -a---?------------o--tvyk-i / -tei-- ---k-. A_ j__ a_____ / a____ l_____ J__ n_______ a______ / a_____ l_____ A- j-s a-v-k- / a-ė-o l-i-u- J-s n-g-l-j- a-v-k-i / a-e-t- l-i-u- ----------------------------------------------------------------- Ar jis atvyko / atėjo laiku? Jis negalėjo atvykti / ateiti laiku. 0
Je li našao put? Nije mogao naći put. Ar--i-----o-keli-?-Jis n------- -a-t--kel-o. A_ j__ r___ k_____ J__ n_______ r____ k_____ A- j-s r-d- k-l-ą- J-s n-g-l-j- r-s-i k-l-o- -------------------------------------------- Ar jis rado kelią? Jis negalėjo rasti kelio. 0
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. A----- tave -u-r--o?-J---negal-j- -an---supra-t-. A_ j__ t___ s_______ J__ n_______ m____ s________ A- j-s t-v- s-p-a-o- J-s n-g-l-j- m-n-s s-p-a-t-. ------------------------------------------------- Ar jis tave suprato? Jis negalėjo manęs suprasti. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? Kodėl (tu)---galė-ai --v--ti----teiti-la-k-? K____ (___ n________ a______ / a_____ l_____ K-d-l (-u- n-g-l-j-i a-v-k-i / a-e-t- l-i-u- -------------------------------------------- Kodėl (tu) negalėjai atvykti / ateiti laiku? 0
Zašto nisi mogao / mogla naći put? Ko-ėl-(t-) n-g--ė----r-----k-l--? K____ (___ n________ r____ k_____ K-d-l (-u- n-g-l-j-i r-s-i k-l-o- --------------------------------- Kodėl (tu) negalėjai rasti kelio? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Kod-l--t-) ne-a-ė-a- jo--up-as--? K____ (___ n________ j_ s________ K-d-l (-u- n-g-l-j-i j- s-p-a-t-? --------------------------------- Kodėl (tu) negalėjai jo suprasti? 0
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. (-š) n--a-ė--u a------ laiku, -es --va--avo au-obusa-. (___ n________ a______ l_____ n__ n________ a_________ (-š- n-g-l-j-u a-v-k-i l-i-u- n-s n-v-ž-a-o a-t-b-s-s- ------------------------------------------------------ (Aš) negalėjau atvykti laiku, nes nevažiavo autobusas. 0
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. (Aš)-ne-alė--- r-s----e---- --- net--ė-a- ---st- -lano. (___ n________ r____ k_____ n__ n________ m_____ p_____ (-š- n-g-l-j-u r-s-i k-l-o- n-s n-t-r-j-u m-e-t- p-a-o- ------------------------------------------------------- (Aš) negalėjau rasti kelio, nes neturėjau miesto plano. 0
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. (Aš) n-g----a- ---supr-st-,--e--m----a buvo t---- gar-i / -riuk-min--. (___ n________ j_ s________ n__ m_____ b___ t____ g____ / t___________ (-š- n-g-l-j-u j- s-p-a-t-, n-s m-z-k- b-v- t-k-a g-r-i / t-i-k-m-n-a- ---------------------------------------------------------------------- (Aš) negalėjau jo suprasti, nes muzika buvo tokia garsi / triukšminga. 0
Morao / morala sam uzeti taksi. (A-)--urėj-u-va-iu-----aksi. (___ t______ v_______ t_____ (-š- t-r-j-u v-ž-u-t- t-k-i- ---------------------------- (Aš) turėjau važiuoti taksi. 0
Morao / morala sam kupiti plan grada. (Aš- t-rėj----u-ip-rkt- mie--o ---ną. (___ t______ n_________ m_____ p_____ (-š- t-r-j-u n-s-p-r-t- m-e-t- p-a-ą- ------------------------------------- (Aš) turėjau nusipirkti miesto planą. 0
Morao / morala sam isključiti radio. (--)---r-ja- i----g-- -a---ą. (___ t______ i_______ r______ (-š- t-r-j-u i-j-n-t- r-d-j-. ----------------------------- (Aš) turėjau išjungti radiją. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + litvanski (1-100) MP3 litvanski (1-100)
Video nije pronađen!

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!