Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice 2   »   lt Savybiniai įvardžiai 2

67 [šezdeset i sedam]

Posvojne zamjenice 2

Posvojne zamjenice 2

67 [šešiasdešimt septyni]

Savybiniai įvardžiai 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
naočale akin-ai a------ a-i-i-i ------- akiniai 0
On je zaboravio svoje naočale. Jis -am--š- sa-o ak-ni-s. J-- p------ s--- a------- J-s p-m-r-o s-v- a-i-i-s- ------------------------- Jis pamiršo savo akinius. 0
Ma gdje su mu naočale? Kurg- -o---i-i--? K---- j- a------- K-r-i j- a-i-i-i- ----------------- Kurgi jo akiniai? 0
sat l-i-rod-s l-------- l-i-r-d-s --------- laikrodis 0
Njegov sat je pokvaren. Jo --i-r--i- -ug-d-. J- l-------- s------ J- l-i-r-d-s s-g-d-. -------------------- Jo laikrodis sugedo. 0
Sat visi na zidu. L--k--di---ab- a-- ---no-. L-------- k--- a-- s------ L-i-r-d-s k-b- a-t s-e-o-. -------------------------- Laikrodis kabo ant sienos. 0
putovnica p--as p---- p-s-s ----- pasas 0
Izgubio je svoju putovnicu. Ji----m--ė-s--o---są. J-- p----- s--- p---- J-s p-m-t- s-v- p-s-. --------------------- Jis pametė savo pasą. 0
Gdje je onda njegova putovnica? Ku-g---- pa---? K---- j- p----- K-r-i j- p-s-s- --------------- Kurgi jo pasas? 0
oni – njihov / njihova / njihovo ji-- jo- —-jų j--- j-- — j- j-e- j-s — j- ------------- jie, jos — jų 0
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. V----i--eg--i-r-s-i --v- --v-. V----- n----- r---- s--- t---- V-i-a- n-g-l- r-s-i s-v- t-v-. ------------------------------ Vaikai negali rasti savo tėvų. 0
Ali evo njihovi roditelji dolaze! B-- č-a-gi-at-ina ----ėvai! B-- č-- g- a----- j- t----- B-t č-a g- a-e-n- j- t-v-i- --------------------------- Bet čia gi ateina jų tėvai! 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše J------ūsų J-- — j--- J-s — j-s- ---------- Jūs — jūsų 0
Kako je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? Ko-i- bu-o --ka-p--e-ė--------k---on-, p--e----l--i? K---- b--- / k--- s----- j--- k------- p--- M------- K-k-a b-v- / k-i- s-k-s- j-s- k-l-o-ė- p-n- M-u-e-i- ---------------------------------------------------- Kokia buvo / kaip sekėsi jūsų kelionė, pone Miuleri? 0
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? K-r j-s- -m-na,-pone-Mi--e--? K-- j--- ž----- p--- M------- K-r j-s- ž-o-a- p-n- M-u-e-i- ----------------------------- Kur jūsų žmona, pone Miuleri? 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše Jū- —-j--ų J-- — j--- J-s — j-s- ---------- Jūs — jūsų 0
Kako je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? Ko-ia -u-- - -aip ----si -e--on---p-n-----it? K---- b--- / k--- s----- k------- p---- Š---- K-k-a b-v- / k-i- s-k-s- k-l-o-ė- p-n-a Š-i-? --------------------------------------------- Kokia buvo / kaip sekėsi kelionė, ponia Šmit? 0
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Ku--jū-----r--,--on-a Š--t? K-- j--- v----- p---- Š---- K-r j-s- v-r-s- p-n-a Š-i-? --------------------------- Kur jūsų vyras, ponia Šmit? 0

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U povijesti evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to točno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanza je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Budući da genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!