Zbirka izraza

hr Pitati – prošlost 2   »   lt Klausimai — praeitis 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [aštuoniasdešimt šeši]

Klausimai — praeitis 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Koju si kravatu nosio? K--į-ka--ar-išt----u)----ė-a-? K--- k---------- (--- r------- K-k- k-k-a-a-š-į (-u- r-š-j-i- ------------------------------ Kokį kaklaraištį (tu) ryšėjai? 0
Koji auto si kupio / kupila? Ko-į---tom--il- (-u)----ka-? K--- a--------- (--- p------ K-k- a-t-m-b-l- (-u- p-r-a-? ---------------------------- Kokį automobilį (tu) pirkai? 0
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? Kok- lai-raš-- -tu) ---i-ren-----va-? K--- l-------- (--- u---------------- K-k- l-i-r-š-į (-u- u-s-p-e-u-e-a-a-? ------------------------------------- Kokį laikraštį (tu) užsiprenumeravai? 0
Koga ste vidjeli? Ką-(-ū----ama-ėte? K- (---- p-------- K- (-ū-) p-m-t-t-? ------------------ Ką (jūs) pamatėte? 0
Koga ste sreli? K- -j-s-----ik-t-? K- (---- s-------- K- (-ū-) s-t-k-t-? ------------------ Ką (jūs) sutikote? 0
Koga ste prepoznali? Ką------ atp-žin-te? K- (---- a---------- K- (-ū-) a-p-ž-n-t-? -------------------- Ką (jūs) atpažinote? 0
Kada ste se ustali? Ka-- --ū-- -tsi-ėlė--? K--- (---- a---------- K-d- (-ū-) a-s-k-l-t-? ---------------------- Kada (jūs) atsikėlėte? 0
Kada ste započeli? K--- -j--) ---dė-ote? K--- (---- p--------- K-d- (-ū-) p-a-ė-o-e- --------------------- Kada (jūs) pradėjote? 0
Kada ste prestali? Kad---jū---l-o--t---/-----ojote? K--- (---- l------- / n--------- K-d- (-ū-) l-o-ė-ė- / n-s-o-o-e- -------------------------------- Kada (jūs) liovėtės / nustojote? 0
Zašto ste se probudili? Kodėl-(j--- -ts-bu-ote? K---- (---- a---------- K-d-l (-ū-) a-s-b-d-t-? ----------------------- Kodėl (jūs) atsibudote? 0
Zašto ste postali učitelj? K-dė- -j-s)----o-- mo--t---? K---- (---- t----- m-------- K-d-l (-ū-) t-p-t- m-k-t-j-? ---------------------------- Kodėl (jūs) tapote mokytoju? 0
Zašto ste uzeli taksi? Kodėl--j--- -až-----e-t---i? K---- (---- v-------- t----- K-d-l (-ū-) v-ž-a-o-e t-k-i- ---------------------------- Kodėl (jūs) važiavote taksi? 0
Odakle ste došli? I- ----(jūs)---ėjo-e --a-vyk-te? I- k-- (---- a------ / a-------- I- k-r (-ū-) a-ė-o-e / a-v-k-t-? -------------------------------- Iš kur (jūs) atėjote / atvykote? 0
Kamo ste išli? Ku- --ū----u-----? K-- (---- n------- K-r (-ū-) n-ė-o-e- ------------------ Kur (jūs) nuėjote? 0
Gdje ste bili? Ku------)--uv---? K-- (---- b------ K-r (-ū-) b-v-t-? ----------------- Kur (jūs) buvote? 0
Kome si pomogao / pomogla? Ka- -t---pad-j-i? K-- (--- p------- K-m (-u- p-d-j-i- ----------------- Kam (tu) padėjai? 0
Kome si pisao / pisala? Ka-----)---r-š-i? K-- (--- p------- K-m (-u- p-r-š-i- ----------------- Kam (tu) parašei? 0
Kome si odgovorio / odgovorila? Ka- (--)--tsa--i? K-- (--- a------- K-m (-u- a-s-k-i- ----------------- Kam (tu) atsakei? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu točnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španjolski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičnim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezične podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezične vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...