Zbirka izraza

hr U restoranu 4   »   sr У ресторану 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [тридесет и два]

32 [trideset i dva]

У ресторану 4

[U restoranu 4]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. Једа--ут---мф-и- с- ---а---. Једанпут помфрит са кечапом. Ј-д-н-у- п-м-р-т с- к-ч-п-м- ---------------------------- Једанпут помфрит са кечапом. 0
Je--np-t -o----t--a -eč----. Jedanput pomfrit sa kečapom. J-d-n-u- p-m-r-t s- k-č-p-m- ---------------------------- Jedanput pomfrit sa kečapom.
I dvaput s majonezom. И ----ут---ма--не---. И двапут с мајонезом. И д-а-у- с м-ј-н-з-м- --------------------- И двапут с мајонезом. 0
I ---p-- s -----e--m. I dvaput s majonezom. I d-a-u- s m-j-n-z-m- --------------------- I dvaput s majonezom.
I triput prženu kobasicu sa senfom. И-----у- -----у -обас-цу-са-с-нф-м. И трипут пржену кобасицу са сенфом. И т-и-у- п-ж-н- к-б-с-ц- с- с-н-о-. ----------------------------------- И трипут пржену кобасицу са сенфом. 0
I -rip---p-ž-n--koba--c- -- s-n--m. I triput prženu kobasicu sa senfom. I t-i-u- p-ž-n- k-b-s-c- s- s-n-o-. ----------------------------------- I triput prženu kobasicu sa senfom.
Kakvo povrće imate? Ка--- п-в-ће им-т-? Какво поврће имате? К-к-о п-в-ћ- и-а-е- ------------------- Какво поврће имате? 0
Kak-o -ovr----i-at-? Kakvo povrc-e imate? K-k-o p-v-c-e i-a-e- -------------------- Kakvo povrće imate?
Imate li graha? И-а-- -- па--ља? Имате ли пасуља? И-а-е л- п-с-љ-? ---------------- Имате ли пасуља? 0
Imate -i--a-u-j-? Imate li pasulja? I-a-e l- p-s-l-a- ----------------- Imate li pasulja?
Imate li cvjetače? И-----ли к-рфиол-? Имате ли карфиола? И-а-е л- к-р-и-л-? ------------------ Имате ли карфиола? 0
I-ate-------fiola? Imate li karfiola? I-a-e l- k-r-i-l-? ------------------ Imate li karfiola?
Ja rado jedem kukuruz. Ј- --------е--ку--ру-. Ја радо једем кукуруз. Ј- р-д- ј-д-м к-к-р-з- ---------------------- Ја радо једем кукуруз. 0
Ja-r--o -edem-k--uruz. Ja rado jedem kukuruz. J- r-d- j-d-m k-k-r-z- ---------------------- Ja rado jedem kukuruz.
Ja rado jedem krastavce. Ја-ра-о--еде--кра-тавце. Ја радо једем краставце. Ј- р-д- ј-д-м к-а-т-в-е- ------------------------ Ја радо једем краставце. 0
J--rad---e--m-kras----e. Ja rado jedem krastavce. J- r-d- j-d-m k-a-t-v-e- ------------------------ Ja rado jedem krastavce.
Ja rado jedem rajčice. Ја -ад- је-ем-п------з. Ја радо једем парадајз. Ј- р-д- ј-д-м п-р-д-ј-. ----------------------- Ја радо једем парадајз. 0
Ja-rad---e-e- -arad---. Ja rado jedem paradajz. J- r-d- j-d-m p-r-d-j-. ----------------------- Ja rado jedem paradajz.
Jedete li i Vi rado poriluk? Једе-е ли----- р-д----аз----? Једете ли и Ви радо празилук? Ј-д-т- л- и В- р-д- п-а-и-у-? ----------------------------- Једете ли и Ви радо празилук? 0
J-d--e-l- --V--rad---ra--lu-? Jedete li i Vi rado praziluk? J-d-t- l- i V- r-d- p-a-i-u-? ----------------------------- Jedete li i Vi rado praziluk?
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? Једе------В-----о и-к-сел--купу-? Једете ли Ви радо и кисели купус? Ј-д-т- л- В- р-д- и к-с-л- к-п-с- --------------------------------- Једете ли Ви радо и кисели купус? 0
Jed--------i-rado-i ki---i ku-us? Jedete li Vi rado i kiseli kupus? J-d-t- l- V- r-d- i k-s-l- k-p-s- --------------------------------- Jedete li Vi rado i kiseli kupus?
Jedete li Vi rado i leću? Ј----е ли----р--о-- л---? Једете ли Ви радо и лећу? Ј-д-т- л- В- р-д- и л-ћ-? ------------------------- Једете ли Ви радо и лећу? 0
J-d-t- l- Vi -a-o----e-́-? Jedete li Vi rado i lec-u? J-d-t- l- V- r-d- i l-c-u- -------------------------- Jedete li Vi rado i leću?
Jedeš li i ti rado mrkvu? Је-еш--- --т--ра-о -арг----у? Једеш ли и ти радо шаргарепу? Ј-д-ш л- и т- р-д- ш-р-а-е-у- ----------------------------- Једеш ли и ти радо шаргарепу? 0
J-d-š----i t- rad----rg-re--? Jedeš li i ti rado šargarepu? J-d-š l- i t- r-d- š-r-a-e-u- ----------------------------- Jedeš li i ti rado šargarepu?
Jedeš li i ti rado brokulu? Је-е- л----ти--а-- б--к-л-? Једеш ли и ти радо брокулe? Ј-д-ш л- и т- р-д- б-о-у-e- --------------------------- Једеш ли и ти радо брокулe? 0
J-deš--- - -- ra-o bro----? Jedeš li i ti rado brokule? J-d-š l- i t- r-d- b-o-u-e- --------------------------- Jedeš li i ti rado brokule?
Jedeš li i ti rado papriku? Ј-д-ш -----т--ра-- --пр-ку? Једеш ли и ти радо паприку? Ј-д-ш л- и т- р-д- п-п-и-у- --------------------------- Једеш ли и ти радо паприку? 0
J-d-š-l- ---i-----------ku? Jedeš li i ti rado papriku? J-d-š l- i t- r-d- p-p-i-u- --------------------------- Jedeš li i ti rado papriku?
Ja ne volim luk. Ј--не в-л-м-л-к. Ја не волим лук. Ј- н- в-л-м л-к- ---------------- Ја не волим лук. 0
J--ne vol-m lu-. Ja ne volim luk. J- n- v-l-m l-k- ---------------- Ja ne volim luk.
Ja ne volim masline. Ја-не---л-- ---ли-е. Ја не волим маслине. Ј- н- в-л-м м-с-и-е- -------------------- Ја не волим маслине. 0
J--n- -ol-m-m--li--. Ja ne volim masline. J- n- v-l-m m-s-i-e- -------------------- Ja ne volim masline.
Ja ne volim gljive. Ј- н----л-----и-е. Ја не волим гљиве. Ј- н- в-л-м г-и-е- ------------------ Ја не волим гљиве. 0
J- ne--o-i- g-jiv-. Ja ne volim gljive. J- n- v-l-m g-j-v-. ------------------- Ja ne volim gljive.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi također postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoeuropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, primjerice, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se razabiru četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost točnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Europi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u glazbi. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se točno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Dali si znao?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je materinski jezik oko 130 milijuna ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima vrlo dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke točke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!