Zbirka izraza

hr Raditi   »   lt Darbai

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [penkiasdešimt penki]

Darbai

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Što ste po zanimanju? K----ū-) d-r--t- --k--i--jūsų--rof---ja? K_ (____ d______ / k____ j___ p_________ K- (-ū-) d-r-a-e / k-k-a j-s- p-o-e-i-a- ---------------------------------------- Ką (jūs) dirbate / kokia jūsų profesija? 0
Moj muž je liječnik po zanimanju. Ma------as ----t-j--. M___ v____ g_________ M-n- v-r-s g-d-t-j-s- --------------------- Mano vyras gydytojas. 0
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. (Aš)-d--b---u----i--os-medici-os--e--ri--. (___ d____ p___ d_____ m________ s________ (-š- d-r-u p-s- d-e-o- m-d-c-n-s s-s-r-m-. ------------------------------------------ (Aš) dirbu pusę dienos medicinos seserimi. 0
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. N--r--u--(--s)-ga-s-m---ensiją. N_______ (____ g______ p_______ N-t-u-u- (-e-) g-u-i-e p-n-i-ą- ------------------------------- Netrukus (mes) gausime pensiją. 0
Ali porezi su visoki. Be- mo-e--i----id---. B__ m________ d______ B-t m-k-s-i-i d-d-l-. --------------------- Bet mokesčiai dideli. 0
I zdravstveno osiguranje je skupo. S--ik-t-s d-au--m-----i- --t-d-d----. S________ d________ t___ p__ d_______ S-e-k-t-s d-a-d-m-s t-i- p-t d-d-l-s- ------------------------------------- Sveikatos draudimas taip pat didelis. 0
Što želiš jednom postati? Ko-i---r--es--ą--t-) --r--r-n--is? K____ p________ (___ n___ r_______ K-k-ą p-o-e-i-ą (-u- n-r- r-n-t-s- ---------------------------------- Kokią profesiją (tu) nori rinktis? 0
Želim biti inženjer. (-š---or-čiau b-t- -nž---e-i--. (___ n_______ b___ i___________ (-š- n-r-č-a- b-t- i-ž-n-e-i-s- ------------------------------- (Aš) norėčiau būti inžinierius. 0
Želim studirati na sveučilištu. (A----ori- -t-di-uot- un--e-s-t--e. (___ n____ s_________ u____________ (-š- n-r-u s-u-i-u-t- u-i-e-s-t-t-. ----------------------------------- (Aš) noriu studijuoti universitete. 0
Ja sam pripravnik. A----su- --akt----ta-. A_ (____ p____________ A- (-s-) p-a-t-k-n-a-. ---------------------- Aš (esu) praktikantas. 0
Ne zarađujem puno. (Aš)-užd-rbu-ne----. (___ u______ n______ (-š- u-d-r-u n-d-u-. -------------------- (Aš) uždirbu nedaug. 0
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. (--)-atli--u--rak---ą--ž--enyje. (___ a______ p_______ u_________ (-š- a-l-e-u p-a-t-k- u-s-e-y-e- -------------------------------- (Aš) atlieku praktiką užsienyje. 0
Ovo je moj šef. Tai man- --r-i-in-a--- šef-s. T__ m___ v__________ / š_____ T-i m-n- v-r-i-i-k-s / š-f-s- ----------------------------- Tai mano viršininkas / šefas. 0
Imam drage kolege. A--t--i-----oniu- ben--a-----us. A_ t____ m_______ b_____________ A- t-r-u m-l-n-u- b-n-r-d-r-i-s- -------------------------------- Aš turiu malonius bendradarbius. 0
U podne uvijek idemo u kantinu. P-- pi---s (---) -isuomet-ei--m- į v-lg-k--. P__ p_____ (____ v_______ e_____ į v________ P-r p-e-u- (-e-) v-s-o-e- e-n-m- į v-l-y-l-. -------------------------------------------- Per pietus (mes) visuomet einame į valgyklą. 0
Tražim radno mjesto. (----i-š--u ---b-. (___ i_____ d_____ (-š- i-š-a- d-r-o- ------------------ (Aš) ieškau darbo. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. (--- ja--m-ta- esu bed--bi-. (___ j__ m____ e__ b________ (-š- j-u m-t-i e-u b-d-r-i-. ---------------------------- (Aš) jau metai esu bedarbis. 0
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. Š-oj- š--y-e-(yr-) p-- -au- ----rbių. Š____ š_____ (____ p__ d___ b________ Š-o-e š-l-j- (-r-) p-r d-u- b-d-r-i-. ------------------------------------- Šioje šalyje (yra) per daug bedarbių. 0

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?