Zbirka izraza

hr Raditi   »   lt Darbai

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [penkiasdešimt penki]

Darbai

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Što ste po zanimanju? K- -j-----irba-e --ko-i--jūsų-p--fes-ja? K- (---- d------ / k---- j--- p--------- K- (-ū-) d-r-a-e / k-k-a j-s- p-o-e-i-a- ---------------------------------------- Ką (jūs) dirbate / kokia jūsų profesija? 0
Moj muž je liječnik po zanimanju. Ma-o v--as--yd--o-as. M--- v---- g--------- M-n- v-r-s g-d-t-j-s- --------------------- Mano vyras gydytojas. 0
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. (-š--dir-u pus- -----s -ed-c-n-s sese-i-i. (--- d---- p--- d----- m-------- s-------- (-š- d-r-u p-s- d-e-o- m-d-c-n-s s-s-r-m-. ------------------------------------------ (Aš) dirbu pusę dienos medicinos seserimi. 0
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. Net-u-us--m--) g--s----pe-siją. N------- (---- g------ p------- N-t-u-u- (-e-) g-u-i-e p-n-i-ą- ------------------------------- Netrukus (mes) gausime pensiją. 0
Ali porezi su visoki. B-t--o---či----id--i. B-- m-------- d------ B-t m-k-s-i-i d-d-l-. --------------------- Bet mokesčiai dideli. 0
I zdravstveno osiguranje je skupo. S-eik---- dra--i-as taip---- dide-is. S-------- d-------- t--- p-- d------- S-e-k-t-s d-a-d-m-s t-i- p-t d-d-l-s- ------------------------------------- Sveikatos draudimas taip pat didelis. 0
Što želiš jednom postati? Koki-------sij- ---)-n--i -i---is? K---- p-------- (--- n--- r------- K-k-ą p-o-e-i-ą (-u- n-r- r-n-t-s- ---------------------------------- Kokią profesiją (tu) nori rinktis? 0
Želim biti inženjer. (Aš--n-r-čia- --ti--n-inier-u-. (--- n------- b--- i----------- (-š- n-r-č-a- b-t- i-ž-n-e-i-s- ------------------------------- (Aš) norėčiau būti inžinierius. 0
Želim studirati na sveučilištu. (Aš- -or---studij--t---n--e-s-t-t-. (--- n---- s--------- u------------ (-š- n-r-u s-u-i-u-t- u-i-e-s-t-t-. ----------------------------------- (Aš) noriu studijuoti universitete. 0
Ja sam pripravnik. Aš---s----r-k-ik---a-. A- (---- p------------ A- (-s-) p-a-t-k-n-a-. ---------------------- Aš (esu) praktikantas. 0
Ne zarađujem puno. (-š) užd-r-- -e-a-g. (--- u------ n------ (-š- u-d-r-u n-d-u-. -------------------- (Aš) uždirbu nedaug. 0
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. (-š)---l-e-u p---t----u----ny-e. (--- a------ p------- u--------- (-š- a-l-e-u p-a-t-k- u-s-e-y-e- -------------------------------- (Aš) atlieku praktiką užsienyje. 0
Ovo je moj šef. Tai m-no -i---n-nk---- š--as. T-- m--- v---------- / š----- T-i m-n- v-r-i-i-k-s / š-f-s- ----------------------------- Tai mano viršininkas / šefas. 0
Imam drage kolege. Aš ---i- m---n-us b--dr---r--u-. A- t---- m------- b------------- A- t-r-u m-l-n-u- b-n-r-d-r-i-s- -------------------------------- Aš turiu malonius bendradarbius. 0
U podne uvijek idemo u kantinu. Per-p-etus-(---- visu---t---name-į-va--yklą. P-- p----- (---- v------- e----- į v-------- P-r p-e-u- (-e-) v-s-o-e- e-n-m- į v-l-y-l-. -------------------------------------------- Per pietus (mes) visuomet einame į valgyklą. 0
Tražim radno mjesto. (--- -e-kau -ar--. (--- i----- d----- (-š- i-š-a- d-r-o- ------------------ (Aš) ieškau darbo. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. (--) j-- m-tai -s--bed-r---. (--- j-- m---- e-- b-------- (-š- j-u m-t-i e-u b-d-r-i-. ---------------------------- (Aš) jau metai esu bedarbis. 0
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. Š-----šaly-e (--a- p-- ---g-b-d-r---. Š---- š----- (---- p-- d--- b-------- Š-o-e š-l-j- (-r-) p-r d-u- b-d-r-i-. ------------------------------------- Šioje šalyje (yra) per daug bedarbių. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?