Zbirka izraza

hr U taksiju   »   lt Taksi

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [trisdešimt aštuoni]

Taksi

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Pr---u i-k-ie-ti-t--si. P----- i-------- t----- P-a-a- i-k-i-s-i t-k-i- ----------------------- Prašau iškviesti taksi. 0
Koliko košta do željezničkog kolodvora? K-e- kai--os -k------ž--kelio---o-i--? K--- k------ i-- g----------- s------- K-e- k-i-u-s i-i g-l-ž-n-e-i- s-o-i-s- -------------------------------------- Kiek kainuos iki geležinkelio stoties? 0
Koliko košta do zračne luke? Kie- kai--o---k--o-o uost-? K--- k------ i-- o-- u----- K-e- k-i-u-s i-i o-o u-s-o- --------------------------- Kiek kainuos iki oro uosto? 0
Pravo, molim. P--š---tiesi-i. P----- t------- P-a-a- t-e-i-i- --------------- Prašau tiesiai. 0
Ovdje desno, molim. Pra----į deš--ę. P----- į d------ P-a-a- į d-š-n-. ---------------- Prašau į dešinę. 0
Tamo na uglu lijevo, molim. P-aš---t---------kam-o į ka-rę. P----- t-- u- t- k---- į k----- P-a-a- t-n u- t- k-m-o į k-i-ę- ------------------------------- Prašau ten už to kampo į kairę. 0
Meni se žuri. (A-) s---u. (--- s----- (-š- s-u-u- ----------- (Aš) skubu. 0
Ја imam vremena. (-š---u--u l-ik-. (--- t---- l----- (-š- t-r-u l-i-o- ----------------- (Aš) turiu laiko. 0
Molim Vas vozite sporije. P-aš-u---ž-u----l-č-a-. P----- v------- l------ P-a-a- v-ž-u-t- l-č-a-. ----------------------- Prašau važiuoti lėčiau. 0
Stanite ovdje, molim. Praš-- čia-sus--t-. P----- č-- s------- P-a-a- č-a s-s-o-i- ------------------- Prašau čia sustoti. 0
Sačekajte trenutak, molim Vas. P--šau--rup--į-p--auk-i. P----- t------ p-------- P-a-a- t-u-u-į p-l-u-t-. ------------------------ Prašau truputį palaukti. 0
Odmah se vraćam. (Aš--tu------š--. (--- t--- g------ (-š- t-o- g-į-i-. ----------------- (Aš) tuoj grįšiu. 0
Dajte mi račun molim. Prašau d-o-- --n -v--ą. P----- d---- m-- k----- P-a-a- d-o-i m-n k-i-ą- ----------------------- Prašau duoti man kvitą. 0
Nemam sitno. (A-- -e---i- ----kių p---gų. (--- n------ s------ p------ (-š- n-t-r-u s-u-k-ų p-n-g-. ---------------------------- (Aš) neturiu smulkių pinigų. 0
U redu je, ostatak je za Vas. G-ą-----si----t--sa-. G---- p--------- s--- G-ą-ą p-s-l-k-t- s-u- --------------------- Grąžą pasilikite sau. 0
Odvezite me na ovu adresu. Nuv---i-- -a-- š-u- a--e-u. N-------- m--- š--- a------ N-v-ž-i-e m-n- š-u- a-r-s-. --------------------------- Nuvežkite mane šiuo adresu. 0
Odvezite me do mog hotela. N-v-ž--t--mane-į-vieš-u--. N-------- m--- į v-------- N-v-ž-i-e m-n- į v-e-b-t-. -------------------------- Nuvežkite mane į viešbutį. 0
Odvezite me do plaže. N-v--k--- ---- ------------. N-------- m--- p--- p------- N-v-ž-i-e m-n- p-i- p-j-r-o- ---------------------------- Nuvežkite mane prie pajūrio. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezični geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat stoljećima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije točno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite znanstvene teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tijekom igre žele integrirati. Žele postati dijelom skupine i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje ovisi o njihovoj volji za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Također je lakše učiti slične jezike. Tko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Dali si znao?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodtelji uvijek imaju puno posla. Za oko 160 milijuna ljudi ruski je materinski jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Europi. U cijelom svijetu oko 280 milijuna ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je vrlo sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U znanosti, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u izvorniku?