Zbirka izraza

hr Javni lokalni promet   »   lt Viešasis miesto transportas

36 [trideset i šest]

Javni lokalni promet

Javni lokalni promet

36 [trisdešimt šeši]

Viešasis miesto transportas

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Gdje je autobusni kolodvor? K-- -----ut-bu-- st-t-lė? K__ y__ a_______ s_______ K-r y-a a-t-b-s- s-o-e-ė- ------------------------- Kur yra autobusų stotelė? 0
Koji autobus vozi u centar? K-----auto-us-s-v--iu-j--- -----t-)-ce-trą? K____ a________ v_______ į (_______ c______ K-r-s a-t-b-s-s v-ž-u-j- į (-i-s-o- c-n-r-? ------------------------------------------- Kuris autobusas važiuoja į (miesto) centrą? 0
Koju liniju moram uzeti? Kur--o---m--iu man -ažiuo-i? K_____ n______ m__ v________ K-r-u- n-m-r-u m-n v-ž-u-t-? ---------------------------- Kuriuo numeriu man važiuoti? 0
Moram li presjedati? Ar -an--ei--------ės-i? A_ m__ r_____ p________ A- m-n r-i-ė- p-r-ė-t-? ----------------------- Ar man reikės persėsti? 0
Gdje moram presjesti? K---m---re--ės-p--s-s--? K__ m__ r_____ p________ K-r m-n r-i-ė- p-r-ė-t-? ------------------------ Kur man reikės persėsti? 0
Koliko košta karta? Kie- k--n-oj- ---ie--s? K___ k_______ b________ K-e- k-i-u-j- b-l-e-a-? ----------------------- Kiek kainuoja bilietas? 0
Koliko stanica ima do centra? Ki----tot---- -r- i-i c-nt-o? K___ s_______ y__ i__ c______ K-e- s-o-e-i- y-a i-i c-n-r-? ----------------------------- Kiek stotelių yra iki centro? 0
Morate ovdje izaći. Ju-- -i------i---š-ip-i. J___ č__ r_____ i_______ J-m- č-a r-i-i- i-l-p-i- ------------------------ Jums čia reikia išlipti. 0
Morate izaći otraga. (--s--turi-e-/-J-m- re--------------r- g--i--s -ur--. (____ t_____ / J___ r_____ i______ p__ g______ d_____ (-ū-) t-r-t- / J-m- r-i-i- i-l-p-i p-o g-l-n-s d-r-s- ----------------------------------------------------- (Jūs) turite / Jums reikia išlipti pro galines duris. 0
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. K-tas-----o tra-k-n---atv-ks -o - ---n--ų---i---ių. K____ m____ t________ a_____ p_ 5 (_______ m_______ K-t-s m-t-o t-a-k-n-s a-v-k- p- 5 (-e-k-ų- m-n-č-ų- --------------------------------------------------- Kitas metro traukinys atvyks po 5 (penkių) minučių. 0
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. Ki----tr-m---u- a-vyk- ---1--(-ešim---s- m-nu-ių. K____ t________ a_____ p_ 1_ (__________ m_______ K-t-s t-a-v-j-s a-v-k- p- 1- (-e-i-t-e-) m-n-č-ų- ------------------------------------------------- Kitas tramvajus atvyks po 10 (dešimties) minučių. 0
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. Kit-----to-u-as a---ks -o-15 --e----l-ko-) m-n-č--. K____ a________ a_____ p_ 1_ (____________ m_______ K-t-s a-t-b-s-s a-v-k- p- 1- (-e-k-o-i-o-) m-n-č-ų- --------------------------------------------------- Kitas autobusas atvyks po 15 (penkiolikos) minučių. 0
Kada vozi zadnji metro? K-----až--oj- -asku--n---me--o-t-auki-y-? K___ v_______ p_________ m____ t_________ K-d- v-ž-u-j- p-s-u-i-i- m-t-o t-a-k-n-s- ----------------------------------------- Kada važiuoja paskutinis metro traukinys? 0
Kada vozi zadnji tramvaj? K-da --žiuoj- pas--ti-i---r-m-a---? K___ v_______ p_________ t_________ K-d- v-ž-u-j- p-s-u-i-i- t-a-v-j-s- ----------------------------------- Kada važiuoja paskutinis tramvajus? 0
Kada vozi zadnji autobus? K--- v--iu-ja --sk-t--is a----u---? K___ v_______ p_________ a_________ K-d- v-ž-u-j- p-s-u-i-i- a-t-b-s-s- ----------------------------------- Kada važiuoja paskutinis autobusas? 0
Imate li putnu kartu? Ar---ri-e -i---t-? A_ t_____ b_______ A- t-r-t- b-l-e-ą- ------------------ Ar turite bilietą? 0
Putnu kartu? – Ne, nemam. Bili---? - ----ne-u-iu. B_______ — N__ n_______ B-l-e-ą- — N-, n-t-r-u- ----------------------- Bilietą? — Ne, neturiu. 0
Onda morate platiti kaznu. Ta- --i----te ---u-i-e-mokė-- ---dą. T__ p________ / t_____ m_____ b_____ T-i p-i-a-o-e / t-r-t- m-k-t- b-u-ą- ------------------------------------ Tai privalote / turite mokėti baudą. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + litvanski (1-100) MP3 litvanski (1-100)
Video nije pronađen!

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je točno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s time. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduvjet za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost koristiti svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas bio je potreban za obranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 milijuna godina. Prvi jezični elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičnih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Dali si znao?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz europskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 milijuna ljudi govori brazilski portugalski kao materinski jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španjolske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj europski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Europi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!