Zbirka izraza

hr U banci   »   lv Bankā

60 [šezdeset]

U banci

U banci

60 [sešdesmit]

Bankā

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
Želim otvoriti račun. Es ----s atvē-t -----. E- v---- a----- k----- E- v-l-s a-v-r- k-n-u- ---------------------- Es vēlos atvērt kontu. 0
Tu je moja putovnica. Te-ir m--- -as-. T- i- m--- p---- T- i- m-n- p-s-. ---------------- Te ir mana pase. 0
A ovdje je moja adresa. Un -e -- ma-------se. U- t- i- m--- a------ U- t- i- m-n- a-r-s-. --------------------- Un te ir mana adrese. 0
Želim uplatiti novac na moj račun. Es-vēlo- iemaksā- na------v---o--ā. E- v---- i------- n---- s--- k----- E- v-l-s i-m-k-ā- n-u-u s-v- k-n-ā- ----------------------------------- Es vēlos iemaksāt naudu savā kontā. 0
Želim podići novac sa svojeg računa. Es-vē-os-iz-----n-u-- n- sa-a--o-ta. E- v---- i----- n---- n- s--- k----- E- v-l-s i-ņ-m- n-u-u n- s-v- k-n-a- ------------------------------------ Es vēlos izņemt naudu no sava konta. 0
Želim uzeti izvadak sa računa. Es v--o----ņ--t -o-ta izrakstu-. E- v---- s----- k---- i--------- E- v-l-s s-ņ-m- k-n-a i-r-k-t-s- -------------------------------- Es vēlos saņemt konta izrakstus. 0
Želim unovčiti putnički ček. E---ēlo----pirk---------- ----. E- v---- i------ c------- č---- E- v-l-s i-p-r-t c-ļ-j-m- č-k-. ------------------------------- Es vēlos izpirkt ceļojuma čeku. 0
Kolike su pristojbe? C-- li----ir mak-a---r -----po-u-u? C-- l---- i- m---- p-- p----------- C-k l-e-a i- m-k-a p-r p-k-l-o-u-u- ----------------------------------- Cik liela ir maksa par pakalpojumu? 0
Gdje moram potpisati? K-r-ma- j--ar--s---? K-- m-- j----------- K-r m-n j-p-r-k-t-s- -------------------- Kur man jāparakstās? 0
Očekujem doznaku iz Njemačke. E- --i-u ---vedu-u no-V-----s. E- g---- p-------- n- V------- E- g-i-u p-r-e-u-u n- V-c-j-s- ------------------------------ Es gaidu pārvedumu no Vācijas. 0
Tu je moj broj računa. Te ir-mans-ko-ta-numur-. T- i- m--- k---- n------ T- i- m-n- k-n-a n-m-r-. ------------------------ Te ir mans konta numurs. 0
Je li novac stigao? Va--na--- i- -i-nākusi? V-- n---- i- p--------- V-i n-u-a i- p-e-ā-u-i- ----------------------- Vai nauda ir pienākusi? 0
Želim promijeniti ovaj novac. Es vēl-s -----n-- -- --udu. E- v---- s------- š- n----- E- v-l-s s-m-i-ī- š- n-u-u- --------------------------- Es vēlos samainīt šo naudu. 0
Trebam američke dolare. Ma- -a--g ASV ------s. M-- v---- A-- d------- M-n v-j-g A-V d-l-r-s- ---------------------- Man vajag ASV dolārus. 0
Molim Vas, dajte mi sitne novčanice. Lū--u,-i-do-iet m----aud--sīk-k-s --udaszīm--! L----- i------- m-- n---- s------ n----------- L-d-u- i-d-d-e- m-n n-u-u s-k-k-s n-u-a-z-m-s- ---------------------------------------------- Lūdzu, iedodiet man naudu sīkākās naudaszīmēs! 0
Postoji li ovdje bankomat? V-i te ---ban---ā--? V-- t- i- b--------- V-i t- i- b-n-o-ā-s- -------------------- Vai te ir bankomāts? 0
Koliko se novca može podići? C-- -au-- --u-a- va- --ņ---? C-- d---- n----- v-- i------ C-k d-u-z n-u-a- v-r i-ņ-m-? ---------------------------- Cik daudz naudas var izņemt? 0
Koje se kreditne kartice mogu koristiti? Kād-- -r--ītk-r-e- -er? K---- k----------- d--- K-d-s k-e-ī-k-r-e- d-r- ----------------------- Kādas kredītkartes der? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče materinji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj materinji jezik. Budući da postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Znanost se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i talijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...