Zbirka izraza

hr U banci   »   lv Bankā

60 [šezdeset]

U banci

U banci

60 [sešdesmit]

Bankā

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
Želim otvoriti račun. Es vē-o--a-vē-t-kon--. E_ v____ a_____ k_____ E- v-l-s a-v-r- k-n-u- ---------------------- Es vēlos atvērt kontu. 0
Tu je moja putovnica. T---r--a-- -a-e. T_ i_ m___ p____ T- i- m-n- p-s-. ---------------- Te ir mana pase. 0
A ovdje je moja adresa. Un -- -- m--a-a-rese. U_ t_ i_ m___ a______ U- t- i- m-n- a-r-s-. --------------------- Un te ir mana adrese. 0
Želim uplatiti novac na moj račun. E- vēlo- --m-ksāt-------s----k-nt-. E_ v____ i_______ n____ s___ k_____ E- v-l-s i-m-k-ā- n-u-u s-v- k-n-ā- ----------------------------------- Es vēlos iemaksāt naudu savā kontā. 0
Želim podići novac sa svojeg računa. Es-vēl-s -z-e-t -a--u----sa---k----. E_ v____ i_____ n____ n_ s___ k_____ E- v-l-s i-ņ-m- n-u-u n- s-v- k-n-a- ------------------------------------ Es vēlos izņemt naudu no sava konta. 0
Želim uzeti izvadak sa računa. E- v-los saņemt-k---a--zra-s---. E_ v____ s_____ k____ i_________ E- v-l-s s-ņ-m- k-n-a i-r-k-t-s- -------------------------------- Es vēlos saņemt konta izrakstus. 0
Želim unovčiti putnički ček. E- vē--s-i-----t-c---j-ma-č-ku. E_ v____ i______ c_______ č____ E- v-l-s i-p-r-t c-ļ-j-m- č-k-. ------------------------------- Es vēlos izpirkt ceļojuma čeku. 0
Kolike su pristojbe? C-k-l------- ----a par--a-a-------? C__ l____ i_ m____ p__ p___________ C-k l-e-a i- m-k-a p-r p-k-l-o-u-u- ----------------------------------- Cik liela ir maksa par pakalpojumu? 0
Gdje moram potpisati? K---m---j--ara----s? K__ m__ j___________ K-r m-n j-p-r-k-t-s- -------------------- Kur man jāparakstās? 0
Očekujem doznaku iz Njemačke. Es ----- --rve---- ----ā---a-. E_ g____ p________ n_ V_______ E- g-i-u p-r-e-u-u n- V-c-j-s- ------------------------------ Es gaidu pārvedumu no Vācijas. 0
Tu je moj broj računa. Te-i- --ns ko-ta -u-u--. T_ i_ m___ k____ n______ T- i- m-n- k-n-a n-m-r-. ------------------------ Te ir mans konta numurs. 0
Je li novac stigao? Vai na-da ir---enāk-si? V__ n____ i_ p_________ V-i n-u-a i- p-e-ā-u-i- ----------------------- Vai nauda ir pienākusi? 0
Želim promijeniti ovaj novac. E----l-- --m---ī- -o -a-du. E_ v____ s_______ š_ n_____ E- v-l-s s-m-i-ī- š- n-u-u- --------------------------- Es vēlos samainīt šo naudu. 0
Trebam američke dolare. Ma- -a--g---V--o-----. M__ v____ A__ d_______ M-n v-j-g A-V d-l-r-s- ---------------------- Man vajag ASV dolārus. 0
Molim Vas, dajte mi sitne novčanice. Lūdzu--i-dodi-t -an--au-u sīkā-ā- n-udasz-m-s! L_____ i_______ m__ n____ s______ n___________ L-d-u- i-d-d-e- m-n n-u-u s-k-k-s n-u-a-z-m-s- ---------------------------------------------- Lūdzu, iedodiet man naudu sīkākās naudaszīmēs! 0
Postoji li ovdje bankomat? Vai--e-i----n-om--s? V__ t_ i_ b_________ V-i t- i- b-n-o-ā-s- -------------------- Vai te ir bankomāts? 0
Koliko se novca može podići? Cik--audz-n---as-----i---mt? C__ d____ n_____ v__ i______ C-k d-u-z n-u-a- v-r i-ņ-m-? ---------------------------- Cik daudz naudas var izņemt? 0
Koje se kreditne kartice mogu koristiti? Kā--- kre-ī-k-r-e--d-r? K____ k___________ d___ K-d-s k-e-ī-k-r-e- d-r- ----------------------- Kādas kredītkartes der? 0

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče materinji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj materinji jezik. Budući da postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Znanost se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i talijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...