Zbirka izraza

hr Prilozi   »   lv Apstākļa vārdi

100 [sto]

Prilozi

Prilozi

100 [simts]

Apstākļa vārdi

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
već jednom – još nikada j-u----z-- v-l-----d j-- r--- – v-- n---- j-u r-i- – v-l n-k-d -------------------- jau reiz – vēl nekad 0
Jeste li već jednom bili u Berlinu? V-- J-s j-u --d-e-- -sat--i--s -er-ī-ē? V-- J-- j-- k------ e--- b---- B------- V-i J-s j-u k-d-e-z e-a- b-j-s B-r-ī-ē- --------------------------------------- Vai Jūs jau kādreiz esat bijis Berlīnē? 0
Ne, još nikada. Nē--vēl --kad. N-- v-- n----- N-, v-l n-k-d- -------------- Nē, vēl nekad. 0
netko – nitko kāds-–-n--ie-s k--- – n------ k-d- – n-v-e-s -------------- kāds – neviens 0
Poznajete li nekoga ovdje? V----ū---- kādu---z---at? V-- J-- t- k--- p-------- V-i J-s t- k-d- p-z-s-a-? ------------------------- Vai Jūs te kādu pazīstat? 0
Ne, ne poznajem nikoga ovdje. N----s-t----v---u-n-pazīstu. N-- e- t- n------ n--------- N-, e- t- n-v-e-u n-p-z-s-u- ---------------------------- Nē, es te nevienu nepazīstu. 0
još – ne više vē- --v--r--ne v-- – v---- n- v-l – v-i-s n- -------------- vēl – vairs ne 0
Ostajete li još dugo ovdje? Vai J-- t----l il-----l-k--e-? V-- J-- t- v-- i--- p--------- V-i J-s t- v-l i-g- p-l-k-i-t- ------------------------------ Vai Jūs te vēl ilgi paliksiet? 0
Ne, ne ostajem više dugo ovdje. N-, ----- -a--s -lg- n------šu. N-- e- t- v---- i--- n--------- N-, e- t- v-i-s i-g- n-p-l-k-u- ------------------------------- Nē, es te vairs ilgi nepalikšu. 0
još nešto – ništa više v-l kau--ko-- --ko-vai-s v-- k--- k- – n--- v---- v-l k-u- k- – n-k- v-i-s ------------------------ vēl kaut ko – neko vairs 0
Želite li još nešto popiti? V-i j---v--at--s --l---ut -- dze-t? V-- j-- v------- v-- k--- k- d----- V-i j-s v-l-t-e- v-l k-u- k- d-e-t- ----------------------------------- Vai jūs vēlaties vēl kaut ko dzert? 0
Ne, ne želim više ništa. N---es--air- n-ko-n-vēlos. N-- e- v---- n--- n------- N-, e- v-i-s n-k- n-v-l-s- -------------------------- Nē, es vairs neko nevēlos. 0
već nešto – još ništa j----a-- ko-----l-ne-o j-- k--- k- – v-- n--- j-u k-u- k- – v-l n-k- ---------------------- jau kaut ko – vēl neko 0
Jeste li već nešto jeli? Vai-J-- jau -a-- k----a---d-s? V-- J-- j-- k--- k- e--- ē---- V-i J-s j-u k-u- k- e-a- ē-i-? ------------------------------ Vai Jūs jau kaut ko esat ēdis? 0
Ne, još ništa nisam jeo / jela. N-- e----l-n-ko --e--u--d--. N-- e- v-- n--- n----- ē---- N-, e- v-l n-k- n-e-m- ē-i-. ---------------------------- Nē, es vēl neko neesmu ēdis. 0
još netko – više nitko vē--k--- – v--rs -e--ens v-- k--- – v---- n------ v-l k-d- – v-i-s n-v-e-s ------------------------ vēl kāds – vairs neviens 0
Želi li još netko kavu? Va------kāds vē------f---? V-- v-- k--- v---- k------ V-i v-l k-d- v-l-s k-f-j-? -------------------------- Vai vēl kāds vēlas kafiju? 0
Ne, nitko više. N------r- n-----s. N-- v---- n------- N-, v-i-s n-v-e-s- ------------------ Nē, vairs neviens. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 milijuna ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijske jezike. Arapski jezik nastao je prije više tisuća godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluotoku. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Također postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručno nazivlje je preuzeto i8z drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom sveučilištu i mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje…