Zbirka izraza

hr Redni brojevi   »   lv Kārtas skaitļa vārdi

61 [šezdeset i jedan]

Redni brojevi

Redni brojevi

61 [sešdesmit viens]

Kārtas skaitļa vārdi

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
Prvi mjesec je siječanj. P-rm--s--ē---is i----nvāri-. P------ m------ i- j-------- P-r-a-s m-n-s-s i- j-n-ā-i-. ---------------------------- Pirmais mēnesis ir janvāris. 0
Drugi mjesec je veljača. O--a-s--ē-e--s-i- --br-ār-s. O----- m------ i- f--------- O-r-i- m-n-s-s i- f-b-u-r-s- ---------------------------- Otrais mēnesis ir februāris. 0
Treći mjesec je ožujak. T--š--- -ē----s ir ----s. T------ m------ i- m----- T-e-a-s m-n-s-s i- m-r-s- ------------------------- Trešais mēnesis ir marts. 0
Četvrti mjesec je travanj. Cet-r-a-- m-n-si---r-a-rī-i-. C-------- m------ i- a------- C-t-r-a-s m-n-s-s i- a-r-l-s- ----------------------------- Ceturtais mēnesis ir aprīlis. 0
Peti mjesec je svibanj. P-e-t-is ------s -- -a-j-. P------- m------ i- m----- P-e-t-i- m-n-s-s i- m-i-s- -------------------------- Piektais mēnesis ir maijs. 0
Šesti mjesec je lipanj. S--t-is------is i--jū---s. S------ m------ i- j------ S-s-a-s m-n-s-s i- j-n-j-. -------------------------- Sestais mēnesis ir jūnijs. 0
Šest mjeseci je pola godine. S-------e-i--r----gad-. S--- m----- i- p------- S-š- m-n-š- i- p-s-a-s- ----------------------- Seši mēneši ir pusgads. 0
Siječanj, veljača, ožujak, J-nvār-s, -e--u------mar-s, J-------- f--------- m----- J-n-ā-i-, f-b-u-r-s- m-r-s- --------------------------- Janvāris, februāris, marts, 0
travanj, svibanj i lipanj. a----i-, --ijs--- j-nij-. a------- m---- u- j------ a-r-l-s- m-i-s u- j-n-j-. ------------------------- aprīlis, maijs un jūnijs. 0
Sedmi mjesec je srpanj. Sep-īt-is--ēne------ j-lij-. S-------- m------ i- j------ S-p-ī-a-s m-n-s-s i- j-l-j-. ---------------------------- Septītais mēnesis ir jūlijs. 0
Osmi mjesec je kolovoz. As--t--- --ne--s -r au---ts. A------- m------ i- a------- A-t-t-i- m-n-s-s i- a-g-s-s- ---------------------------- Astotais mēnesis ir augusts. 0
Deveti mjesec je rujan. D-v--a-- mē--s-s----s--t-m--i-. D------- m------ i- s---------- D-v-t-i- m-n-s-s i- s-p-e-b-i-. ------------------------------- Devītais mēnesis ir septembris. 0
Deseti mjesec je listopad. D-s-itai---ēnesis ir--k-o--i-. D-------- m------ i- o-------- D-s-i-a-s m-n-s-s i- o-t-b-i-. ------------------------------ Desmitais mēnesis ir oktobris. 0
Jedanaesti mjesec je studeni. Vie--adsmi-a-s -ē-e-i--ir -ov--b---. V------------- m------ i- n--------- V-e-p-d-m-t-i- m-n-s-s i- n-v-m-r-s- ------------------------------------ Vienpadsmitais mēnesis ir novembris. 0
Dvanaesti mjesec je prosinac. D-vpadsm--a---m---s-s--- dec-----s. D------------ m------ i- d--------- D-v-a-s-i-a-s m-n-s-s i- d-c-m-r-s- ----------------------------------- Divpadsmitais mēnesis ir decembris. 0
Dvanaest mjeseci je jedna godina. D-vp-d---- -ē------r--i--s -ads. D--------- m----- i- v---- g---- D-v-a-s-i- m-n-š- i- v-e-s g-d-. -------------------------------- Divpadsmit mēneši ir viens gads. 0
Srpanj, kolovoz, rujan, Jūl---- --g-s-----ep---bri-, J------ a------- s---------- J-l-j-, a-g-s-s- s-p-e-b-i-, ---------------------------- Jūlijs, augusts, septembris, 0
listopad, studeni i prosinac. oktob--------em-ri---n de-e--ris. o-------- n-------- u- d--------- o-t-b-i-, n-v-m-r-s u- d-c-m-r-s- --------------------------------- oktobris, novembris un decembris. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Materinji jezik uvijek ostaje najvažniji jezik

Naš materinji jezik je prvi jezik koji učimo. To se dešava nesvjesno, dakle ne primjećujemo to. Većina ljudi ima samo jedan materinji jezik. Svi ostali jezici uče se kao strani jezici. Naravno da postoje ljudi koji odrastaju uz više jezika. Oni govore te jezike ali većinom različito dobro. Često se i jezici koriste na različit način. Na primjer, jedan jezik se koristi na poslu. Drugi se koristi kod kuće. Koliko dobro govorimo jezik ovisi o više čimbenika. Ako ga učimo kao mala djeca, većinom ga naučimo vrlo dobro. Naš centar za govor je u tim godinama najučinkovitiji. Također je važna učestalost korištenja jezika. Što ga češće koristimo, bolje ga govorimo. Međutim, istraživači vjeruju da čovjek nikad ne može govoriti dva jezika jednako dobro. Jedan jezik je uvijek važniji. Čini se da su eksperimentalna ispitivanja potvrdila tu pretpostavku. Jednom su istraživanju bili podvrgnuti različiti ispitanici. Jedan dio ispitanika je tečno govorio dva jezika. To su bili kineski kao materinji jezik i engleski jezik. Drugi dio ispitanika je govorio samo engleski kao materinji jezik. Ispitanici su morali riješiti jednostavan zadatak na engleskom jeziku. Pritom se mjerila aktivnost njihovog mozga. Zamijećene su razlike u mozgu ispitanika. Kod višejezičnih osoba je posebno bio aktivan jedan dio mozga. Jednojezični ispitanici pak u tom području nisu pokazali nikakvu aktivnost. Obje grupe su jednako brzo i dobro riješile zadatke. Usprkos tomu, Kinezi su preveli sve na svoj materinji jezik...