Zbirka izraza

hr nešto obrazložiti 1   »   lv kaut ko pamatot 1

75 [sedamdeset i pet]

nešto obrazložiti 1

nešto obrazložiti 1

75 [septiņdesmit pieci]

kaut ko pamatot 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
Zašto ne dolazite? Kā--c--ūs-n--āka-? K---- J-- n------- K-p-c J-s n-n-k-t- ------------------ Kāpēc Jūs nenākat? 0
Vrijeme je tako loše. L-i-s -r-tik ----ts. L---- i- t-- s------ L-i-s i- t-k s-i-t-. -------------------- Laiks ir tik slikts. 0
Ne dolazim jer je vrijeme tako loše. Es-ne-ā--,-jo -- -li-t-------. E- n------ j- i- s----- l----- E- n-n-k-, j- i- s-i-t- l-i-s- ------------------------------ Es nenāku, jo ir slikts laiks. 0
Zašto on ne dolazi? Kāpē- ---š--e-ā-? K---- v--- n----- K-p-c v-ņ- n-n-k- ----------------- Kāpēc viņš nenāk? 0
On nije pozvan. Vi-- ---------in---. V--- n-- u---------- V-ņ- n-v u-a-c-n-t-. -------------------- Viņš nav uzaicināts. 0
On ne dolazi jer nije pozvan. Viņ- -----,-j- -a- -zaici--ts. V--- n----- j- n-- u---------- V-ņ- n-n-k- j- n-v u-a-c-n-t-. ------------------------------ Viņš nenāk, jo nav uzaicināts. 0
Zašto ne dolaziš? K-p-- -u -----? K---- t- n----- K-p-c t- n-n-c- --------------- Kāpēc tu nenāc? 0
Nemam vremena. M-n-nav--a-k-. M-- n-- l----- M-n n-v l-i-a- -------------- Man nav laika. 0
Ne dolazim jer nemam vremena. E- -----u--j--ma- -a----ik-. E- n------ j- m-- n-- l----- E- n-n-k-, j- m-n n-v l-i-a- ---------------------------- Es nenāku, jo man nav laika. 0
Zašto ne ostaneš? Kā-ē- -u -epa--e-? K---- t- n-------- K-p-c t- n-p-l-e-? ------------------ Kāpēc tu nepaliec? 0
Moram još raditi. M-n-v-----strā--. M-- v-- j-------- M-n v-l j-s-r-d-. ----------------- Man vēl jāstrādā. 0
Ne ostajem jer moram još raditi. Es nep-l----- -- m-- --l-jāst----. E- n--------- j- m-- v-- j-------- E- n-p-l-e-u- j- m-n v-l j-s-r-d-. ---------------------------------- Es nepalieku, jo man vēl jāstrādā. 0
Zašto već odlazite? K-p-- Jūs-----a-zej-t? K---- J-- j-- a------- K-p-c J-s j-u a-z-j-t- ---------------------- Kāpēc Jūs jau aizejat? 0
Umoran / umorna sam. Es-es-u n-gur-si. E- e--- n-------- E- e-m- n-g-r-s-. ----------------- Es esmu nogurusi. 0
Odlazim jer sam umoran / umorna. Es -i-e--,-jo e-m---o--r--i. E- a------ j- e--- n-------- E- a-z-j-, j- e-m- n-g-r-s-. ---------------------------- Es aizeju, jo esmu nogurusi. 0
Zašto već odlazite? K--ē- J-- -au--iz-ra-c-t? K---- J-- j-- a---------- K-p-c J-s j-u a-z-r-u-a-? ------------------------- Kāpēc Jūs jau aizbraucat? 0
Već je kasno. I- -au--ēl-. I- j-- v---- I- j-u v-l-. ------------ Ir jau vēls. 0
Odlazim zato jer je već kasno. E---r--cu pr--, jo -r-j-- vē--. E- b----- p---- j- i- j-- v---- E- b-a-c- p-o-, j- i- j-u v-l-. ------------------------------- Es braucu prom, jo ir jau vēls. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Materinji jezik = emocionalan, strani jezik = racionalan?

Učenjem stranih jezika stimuliramo svoj mozak. Naše razmišljanje se mijenja kroz učenje. Postajemo kreativniji i prilagodljiviji. Višejezičnim govornicima je lakše složeno razmišljati. Prilikom učenja vježba se pamćenje. Što više učimo to bolje funkcionira. Tko je učio mnogo jezika, uči brže i druge stvari. Takva osoba može duže ostati koncentrirana na jednu temu. Stoga brže rješava probleme. Višejezični govornici su također odlučniji. Međutim, kako odlučuju ovisi o jezicima. Jezik na kojem razmišljamo utječe na naše odluke. Psiholozi su za jedno istraživanje ispitali više osoba. Svi ispitanici su bili dvojezični. Osim materinjeg jezika govorili su još jedan jezik. Ispitanici su morali odgovoriti na jedno pitanje. Pitanje je bilo povezano s rješenjem jednog problema. Ispitanici su se pritom morali odlučiti za dvije mogućnosti. Jedna mogućnost je bila jasno riskantnija od druge. Ispitanici su morali na oba jezika odgovoriti na pitanje. Odgovori su se promijenili promjenom jezika! Kad su govorili materinji jezik, ispitanici su izabrali rizik. Na stranom jeziku su se odlučili za sigurniji izbor. Nakon tog eksperimentalnog ispitivanja, ispitanici su se morali kladiti. Pritom se također jasno vidjela razlika. Pri korištenju stranog jezika su bili razumniji. Istraživači pretpostavljaju da smo bolje koncentrirani na stranom jeziku. Stoga odluke ne donosimo emocionalno, već racionalno...