Zbirka izraza

hr Negacija 2   »   lv Noliegums 2

65 [šezdeset i pet]

Negacija 2

Negacija 2

65 [sešdesmit pieci]

Noliegums 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
Je li prsten skup? V-i-----zens ir-d--gs? V-- g------- i- d----- V-i g-e-z-n- i- d-r-s- ---------------------- Vai gredzens ir dārgs? 0
Ne, košta samo stotinu eura. Nē--tas -a-sā --k----i-ts---ro. N-- t-- m---- t---- s---- e---- N-, t-s m-k-ā t-k-i s-m-s e-r-. ------------------------------- Nē, tas maksā tikai simts eiro. 0
Ali ja imam samo pedeset. Be---a- ir -i-ai---e-des--t. B-- m-- i- t---- p---------- B-t m-n i- t-k-i p-e-d-s-i-. ---------------------------- Bet man ir tikai piecdesmit. 0
Jesi li već gotov / gotova? Va---u--au e-i----a-a? V-- t- j-- e-- g------ V-i t- j-u e-i g-t-v-? ---------------------- Vai tu jau esi gatava? 0
Ne, još ne. N-,-vē- --. N-- v-- n-- N-, v-l n-. ----------- Nē, vēl nē. 0
Ali sam uskoro gotov / gotova. Bet-es tū-īt---š--ga-av-. B-- e- t---- b--- g------ B-t e- t-l-t b-š- g-t-v-. ------------------------- Bet es tūlīt būšu gatava. 0
Želiš li još juhe? Vai t---ē---ē-i-s-zupu? V-- t- v-- v----- z---- V-i t- v-l v-l-e- z-p-? ----------------------- Vai tu vēl vēlies zupu? 0
Ne, ne želim više. Nē, ---rā- ne-ri--. N-- v----- n------- N-, v-i-ā- n-g-i-u- ------------------- Nē, vairāk negribu. 0
Ali još jedan sladoled. Bet--ēl sald-j--u. B-- v-- s--------- B-t v-l s-l-ē-u-u- ------------------ Bet vēl saldējumu. 0
Stanuješ li već dugo ovdje? V-- tu --u---n t- --ī-o? V-- t- j-- s-- t- d----- V-i t- j-u s-n t- d-ī-o- ------------------------ Vai tu jau sen te dzīvo? 0
Ne, tek mjesec dana. Nē- -ik-i-mē----. N-- t---- m------ N-, t-k-i m-n-s-. ----------------- Nē, tikai mēnesi. 0
Ali već poznajem puno ljudi. B---es---zīs-- -a- d------ -il---u-. B-- e- p------ j-- d------ c-------- B-t e- p-z-s-u j-u d-u-z-s c-l-ē-u-. ------------------------------------ Bet es pazīstu jau daudzus cilvēkus. 0
Putuješ li sutra kući? V-i -- r-t -ra-c ---ā-? V-- t- r-- b---- m----- V-i t- r-t b-a-c m-j-s- ----------------------- Vai tu rīt brauc mājās? 0
Ne, tek za vikend. N-- --kai n--ēļas no---ē. N-- t---- n------ n------ N-, t-k-i n-d-ļ-s n-g-l-. ------------------------- Nē, tikai nedēļas nogalē. 0
Ali se vraćam već u nedjelju. Be- es -t--iez-š---jau s---di--. B-- e- a---------- j-- s-------- B-t e- a-g-i-z-š-s j-u s-ē-d-e-. -------------------------------- Bet es atgriezīšos jau svētdien. 0
Je li tvoja kćerka već odrasla? V-----va-m-it- i--ja- --e--gusi? V-- t--- m---- i- j-- p--------- V-i t-v- m-i-a i- j-u p-e-u-u-i- -------------------------------- Vai tava meita ir jau pieaugusi? 0
Ne, ona ima tek sedamnaest godina. N-, -iņ-i--r-ti----se--ads--t. N-- v---- i- t---- s---------- N-, v-ņ-i i- t-k-i s-š-a-s-i-. ------------------------------ Nē, viņai ir tikai sešpadsmit. 0
Ali ona već ima dečka. Be- v-ņ-i ir------rau-s. B-- v---- i- j-- d------ B-t v-ņ-i i- j-u d-a-g-. ------------------------ Bet viņai ir jau draugs. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Što nam riječi govore

U svijetu postoje milijuni knjiga. Ne zna se koliko ih je do danas napisano. U tim knjigama je pohranjeno jako puno znanja. Kad bismo mogli sve pročitati, znali bismo mnogo o životu. Budući da nam knjige pokazuju kako se mijenja naš svijet. Svako doba ima svoje knjige. Iz njih se može saznati što je ljudima važno. Nitko, nažalost, ne može pročitati sve knjige. Međutim, moderna tehnologija nam može pomoći analizirati knjige. Knjige se pomoću digitalizacije mogu pohraniti kao i podaci. Nakon toga sadržaj se može analizirati. Na taj način lingvisti vide kako se naš jezik mijenjao. Međutim, još je zanimljivije brojati učestalost riječi. Tako se može identificirati značenje određenih stvari. Znanstvenici su istražili preko 5 milijuna knjiga. To su knjige napisane u posljednjih pet stoljeća. Ukupno je analizirano oko 500 milijarda riječi. Učestalost riječi pokazuje kako su ljudi živjeli prije i danas. Jezik reflektira ideje i trendove. Riječ muškarci je, na primjer, izgubila na značenju. Danas se koristi rjeđe nego prije. S druge strane, učestalost riječi žene se znatno povećala. Po riječima također možemo vidjeti što rado jedemo. Riječ sladoled je u 50-ima bila jako važna. Nakon toga su postale popularne riječi pizza i pasta . U zadnjih nekoliko godina prevladava riječ sushi . Postoji dobra vijest za sve prijatelje jezika... Naš jezik je svake godine bogatiji za sve više riječi!