Рјечник

sr У ресторану 1   »   be У рэстаране 1

29 [двадесет и девет]

У ресторану 1

У ресторану 1

29 [дваццаць дзевяць]

29 [dvatstsats’ dzevyats’]

У рэстаране 1

[U restarane 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Да ли је сто слободан? Г--ы -то-і--св--од--? Гэты столік свабодны? Г-т- с-о-і- с-а-о-н-? --------------------- Гэты столік свабодны? 0
Ge-y sto--k -v---d-y? Gety stolіk svabodny? G-t- s-o-і- s-a-o-n-? --------------------- Gety stolіk svabodny?
Молим Вас, хтео / хтела бих јеловник. Я--ац----- / -а-----бы -агляд-ец--м--ю. Я хацеў бы / хацела бы паглядзець меню. Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- п-г-я-з-ц- м-н-. --------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы паглядзець меню. 0
Y- k---se--b----kh--se-- -y -agl-a---ts’ me--u. Ya khatseu by / khatsela by paglyadzets’ menyu. Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- p-g-y-d-e-s- m-n-u- ----------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by paglyadzets’ menyu.
Шта можете препоручити? Ш-- ---мо-а---параі--? Што Вы можаце параіць? Ш-о В- м-ж-ц- п-р-і-ь- ---------------------- Што Вы можаце параіць? 0
Sh-- Vy --zha----p-----s’? Shto Vy mozhatse paraіts’? S-t- V- m-z-a-s- p-r-і-s-? -------------------------- Shto Vy mozhatse paraіts’?
Радо бих пиво. Я-х-ц-ў--ы-- --цела -- ---е---пів-. Я хацеў бы / хацела бы куфель піва. Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- к-ф-л- п-в-. ----------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы куфель піва. 0
Ya---a---- by --kh-ts--a-by -u---- -іva. Ya khatseu by / khatsela by kufel’ pіva. Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- k-f-l- p-v-. ---------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by kufel’ pіva.
Радо бих минералну воду. Я -а-е- б--------л- -ы-ш-л--ку-м-н-----най---ды. Я хацеў бы / хацела бы шклянку мінеральнай вады. Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- ш-л-н-у м-н-р-л-н-й в-д-. ------------------------------------------------ Я хацеў бы / хацела бы шклянку мінеральнай вады. 0
Ya --ats------/ k---s-la--- s-k-y--ku-m---ra-’n-- --dy. Ya khatseu by / khatsela by shklyanku mіneral’nay vady. Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- s-k-y-n-u m-n-r-l-n-y v-d-. ------------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by shklyanku mіneral’nay vady.
Радо бих сок од поморанџе. Я х-цеў-б--- хац----б--ш---нку-апел-сіна-ага-с---. Я хацеў бы / хацела бы шклянку апельсінавага соку. Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- ш-л-н-у а-е-ь-і-а-а-а с-к-. -------------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы шклянку апельсінавага соку. 0
Y----a-se--by ----a---la--y-s---y--ku-apel-sіna---a s-k-. Ya khatseu by / khatsela by shklyanku apel’sіnavaga soku. Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- s-k-y-n-u a-e-’-і-a-a-a s-k-. --------------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by shklyanku apel’sіnavaga soku.
Радо бих кафу. Я х---ў -ы - ха-ел--бы-ку-а-а- ка-ы. Я хацеў бы / хацела бы кубачак кавы. Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- к-б-ч-к к-в-. ------------------------------------ Я хацеў бы / хацела бы кубачак кавы. 0
Ya ---t-eu--- /---a--e-a-b--ku-ach-k --v-. Ya khatseu by / khatsela by kubachak kavy. Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- k-b-c-a- k-v-. ------------------------------------------ Ya khatseu by / khatsela by kubachak kavy.
Радо бих кафу са млеком. Я-ха-е---ы ------ла--- к-----к ка-ы з-малак--. Я хацеў бы / хацела бы кубачак кавы з малаком. Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- к-б-ч-к к-в- з м-л-к-м- ---------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы кубачак кавы з малаком. 0
Ya kh-tse---y-- -h-tsel- ------a--a- k-vy-z--a----m. Ya khatseu by / khatsela by kubachak kavy z malakom. Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- k-b-c-a- k-v- z m-l-k-m- ---------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by kubachak kavy z malakom.
Са шећером, молим. З -----м,---лі-ласка! З цукрам, калі ласка! З ц-к-а-, к-л- л-с-а- --------------------- З цукрам, калі ласка! 0
Z---u-ram- -a---las-a! Z tsukram, kalі laska! Z t-u-r-m- k-l- l-s-a- ---------------------- Z tsukram, kalі laska!
Хтео / хтела бих чај. Я ---е---ы / ха--ла ----у--к--а-баты. Я хацеў бы / хацела бы кубак гарбаты. Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- к-б-к г-р-а-ы- ------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы кубак гарбаты. 0
Y- kha-se- -y-- -h--se-a--- k---k g-rb-ty. Ya khatseu by / khatsela by kubak garbaty. Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- k-b-k g-r-a-y- ------------------------------------------ Ya khatseu by / khatsela by kubak garbaty.
Хтео / хтела бих чај са лимуном. Я х-----бы - х--ел- -ы ку--к гар-аты з лімона-. Я хацеў бы / хацела бы кубак гарбаты з лімонам. Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- к-б-к г-р-а-ы з л-м-н-м- ----------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы кубак гарбаты з лімонам. 0
Ya k-ats-- -y-/ -ha-------y----a- ga-b--- z--і-on--. Ya khatseu by / khatsela by kubak garbaty z lіmonam. Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- k-b-k g-r-a-y z l-m-n-m- ---------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by kubak garbaty z lіmonam.
Хтео / хтела бих чај са млеком. Я--а-е- бы-/--а-ела бы--уб-- гар---- з м-ла--м. Я хацеў бы / хацела бы кубак гарбаты з малаком. Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- к-б-к г-р-а-ы з м-л-к-м- ----------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы кубак гарбаты з малаком. 0
Ya kh-tse- -y-----a--e-- -y ---a- gar-aty z -a-ak-m. Ya khatseu by / khatsela by kubak garbaty z malakom. Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- k-b-k g-r-a-y z m-l-k-m- ---------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by kubak garbaty z malakom.
Имате ли цигарете? У-Вас----ь---гарэты? У Вас ёсць цыгарэты? У В-с ё-ц- ц-г-р-т-? -------------------- У Вас ёсць цыгарэты? 0
U -as-yo-t---t---a-e-y? U Vas yosts’ tsygarety? U V-s y-s-s- t-y-a-e-y- ----------------------- U Vas yosts’ tsygarety?
Имате ли пепељару? У В-с --ць ----л-ніца? У Вас ёсць попельніца? У В-с ё-ц- п-п-л-н-ц-? ---------------------- У Вас ёсць попельніца? 0
U -as-yosts’-p-p-l---ts-? U Vas yosts’ popel’nіtsa? U V-s y-s-s- p-p-l-n-t-a- ------------------------- U Vas yosts’ popel’nіtsa?
Имате ли ватре? Ці-не--ной----ца - -ас-пр-курыць? Ці не знойдзецца ў Вас прыкурыць? Ц- н- з-о-д-е-ц- ў В-с п-ы-у-ы-ь- --------------------------------- Ці не знойдзецца ў Вас прыкурыць? 0
Ts---e------z-t-t-- u V-s -r----yt--? Tsі ne znoydzetstsa u Vas prykuryts’? T-і n- z-o-d-e-s-s- u V-s p-y-u-y-s-? ------------------------------------- Tsі ne znoydzetstsa u Vas prykuryts’?
Недостаје ми виљушка. У -я-е-няма--і-эльц-. У мяне няма відэльца. У м-н- н-м- в-д-л-ц-. --------------------- У мяне няма відэльца. 0
U-my--- -y--a-v-de-’ts-. U myane nyama vіdel’tsa. U m-a-e n-a-a v-d-l-t-a- ------------------------ U myane nyama vіdel’tsa.
Недостаје ми нож. У-------яма--а--. У мяне няма нажа. У м-н- н-м- н-ж-. ----------------- У мяне няма нажа. 0
U m-a---n-am--na-ha. U myane nyama nazha. U m-a-e n-a-a n-z-a- -------------------- U myane nyama nazha.
Недостаје ми кашика. У м-не ням- лыж--. У мяне няма лыжкі. У м-н- н-м- л-ж-і- ------------------ У мяне няма лыжкі. 0
U----n---ya-a ---hk-. U myane nyama lyzhkі. U m-a-e n-a-a l-z-k-. --------------------- U myane nyama lyzhkі.

Граматика спречава лажи!

Сваки језик има посебне одлике. Неки језици имају карактеристике које су јединствене. У такве језике спада трио. Трио је језик којим се споразумевају урођеници у Јужној Америци. Око 2.000 људи из Бразила и Суринама говоре овим језиком. То што трио чини особитим је његова граматика. Зато што оне који се њиме служе приморава да увек говоре истину. Ово се може захвалити такозваном фрустративном завршетку. То је наставак којим завршава сваки глагол. Он нам показује до које мере је реченица истинита. Ево једноставног примера како ово функционише. Узмимо реченицу Дете је отишло у школу. У језику трио се глагол мора завршити на одређени начин. Захваљујући том завршетку види се да ли смо дете лично видели како је отишло у школу. Особа такође може казати да је чула да је дете отишло у школу. Или може уз помоћ извесног завршетка тог истог глагола изразити да зна да је у питању лаж. Значи, онај ко се овим језиком служи мора се у тренутку говора обавезати. Односно, он мора другима саопштити у коликој мери је његов исказ истинит. Захваљујући томе, он ништа не може прећутати или улепшати. Уколико онај који говори трио изостави овај завршетак, сматраће га лажовом. Званични језик Суринама је холандски. Превођење са холандског на трио је врло проблематично. Ово стога што је већина језика много мање прецизна. Тиме се омогућују нејасноће око изговореног. Зато преводиоци не воде увек рачуна о томе да се обавежу. Ово отежава комуникацију са људима који говоре трио. Можда овај фрустратив не би био лош и у другим језицима?! И не само у језику политике...
Да ли си знао?
Македонски је матерњи језик око 2 милиона људи. Спада у јужнословенске језике. Највише је сродан с бугарским. Говорници ова два језика могу без проблема разговарати једни с другима. У писаном облику ова два језика се више међусобно разликују. У Македонији је одувек живело пуно различитих народности. То се, наравно, одразило и на језик земље. На језик је утицало пуно других језика. Суседна Србија је током дугих година оставила посебно снажан печат на македонски језик. Лексички фонд садржи пуно појмова из руског, турског и енглеског. Једна тако велика језичка разноликост не постоји у пуно земаља. Зато је македонском требало дуго времена да га се призна као посебан језик. И македонска књижевност је из овог разлога пуно трпела. У међувремену се македонски етаблирао као стандардни језик. Па је стога важан део македонског идентитета.