Рјечник

sr У ресторану 1   »   da På restaurant 1

29 [двадесет и девет]

У ресторану 1

У ресторану 1

29 [niogtyve]

På restaurant 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Да ли је сто слободан? Er --r--t-l---gt? E_ b_____ l______ E- b-r-e- l-d-g-? ----------------- Er bordet ledigt? 0
Молим Вас, хтео / хтела бих јеловник. M--------d- -m-m-nu-or---? M_ j__ b___ o_ m__________ M- j-g b-d- o- m-n-k-r-e-? -------------------------- Må jeg bede om menukortet? 0
Шта можете препоручити? Hva--k-- du---be-a--? H___ k__ d_ a________ H-a- k-n d- a-b-f-l-? --------------------- Hvad kan du anbefale? 0
Радо бих пиво. J-----l-g-r-e have en -l. J__ v__ g____ h___ e_ ø__ J-g v-l g-r-e h-v- e- ø-. ------------------------- Jeg vil gerne have en øl. 0
Радо бих минералну воду. J-g-v---ge--- have -n dan------. J__ v__ g____ h___ e_ d_________ J-g v-l g-r-e h-v- e- d-n-k-a-d- -------------------------------- Jeg vil gerne have en danskvand. 0
Радо бих сок од поморанџе. Jeg--il-g-rn- -av--e- ---e----j---e. J__ v__ g____ h___ e_ a_____________ J-g v-l g-r-e h-v- e- a-p-l-i-j-i-e- ------------------------------------ Jeg vil gerne have en appelsinjuice. 0
Радо бих кафу. Jeg -----er-e-have -----. J__ v__ g____ h___ k_____ J-g v-l g-r-e h-v- k-f-e- ------------------------- Jeg vil gerne have kaffe. 0
Радо бих кафу са млеком. J-g-v-l-ge-n- -a-e-ka--e m-d---lk. J__ v__ g____ h___ k____ m__ m____ J-g v-l g-r-e h-v- k-f-e m-d m-l-. ---------------------------------- Jeg vil gerne have kaffe med mælk. 0
Са шећером, молим. Med-s--ker- t-k. M__ s______ t___ M-d s-k-e-, t-k- ---------------- Med sukker, tak. 0
Хтео / хтела бих чај. J-g v-l -er-e-ha-- --. J__ v__ g____ h___ t__ J-g v-l g-r-e h-v- t-. ---------------------- Jeg vil gerne have te. 0
Хтео / хтела бих чај са лимуном. J-- -i--ger-e ---e-te-med-c-tr-n. J__ v__ g____ h___ t_ m__ c______ J-g v-l g-r-e h-v- t- m-d c-t-o-. --------------------------------- Jeg vil gerne have te med citron. 0
Хтео / хтела бих чај са млеком. Jeg-vi- ge-----a-e -e------ælk. J__ v__ g____ h___ t_ m__ m____ J-g v-l g-r-e h-v- t- m-d m-l-. ------------------------------- Jeg vil gerne have te med mælk. 0
Имате ли цигарете? Ha--I --g----t-r? H__ I c__________ H-r I c-g-r-t-e-? ----------------- Har I cigaretter? 0
Имате ли пепељару? Har I-e- -sk--æ--r? H__ I e_ a_________ H-r I e- a-k-b-g-r- ------------------- Har I et askebæger? 0
Имате ли ватре? H-- du il-? H__ d_ i___ H-r d- i-d- ----------- Har du ild? 0
Недостаје ми виљушка. Je- m--gle--e--gaf-el. J__ m______ e_ g______ J-g m-n-l-r e- g-f-e-. ---------------------- Jeg mangler en gaffel. 0
Недостаје ми нож. J-g man---- -- -niv. J__ m______ e_ k____ J-g m-n-l-r e- k-i-. -------------------- Jeg mangler en kniv. 0
Недостаје ми кашика. J-g m----e- e--ske. J__ m______ e_ s___ J-g m-n-l-r e- s-e- ------------------- Jeg mangler en ske. 0

Граматика спречава лажи!

Сваки језик има посебне одлике. Неки језици имају карактеристике које су јединствене. У такве језике спада трио. Трио је језик којим се споразумевају урођеници у Јужној Америци. Око 2.000 људи из Бразила и Суринама говоре овим језиком. То што трио чини особитим је његова граматика. Зато што оне који се њиме служе приморава да увек говоре истину. Ово се може захвалити такозваном фрустративном завршетку. То је наставак којим завршава сваки глагол. Он нам показује до које мере је реченица истинита. Ево једноставног примера како ово функционише. Узмимо реченицу Дете је отишло у школу. У језику трио се глагол мора завршити на одређени начин. Захваљујући том завршетку види се да ли смо дете лично видели како је отишло у школу. Особа такође може казати да је чула да је дете отишло у школу. Или може уз помоћ извесног завршетка тог истог глагола изразити да зна да је у питању лаж. Значи, онај ко се овим језиком служи мора се у тренутку говора обавезати. Односно, он мора другима саопштити у коликој мери је његов исказ истинит. Захваљујући томе, он ништа не може прећутати или улепшати. Уколико онај који говори трио изостави овај завршетак, сматраће га лажовом. Званични језик Суринама је холандски. Превођење са холандског на трио је врло проблематично. Ово стога што је већина језика много мање прецизна. Тиме се омогућују нејасноће око изговореног. Зато преводиоци не воде увек рачуна о томе да се обавежу. Ово отежава комуникацију са људима који говоре трио. Можда овај фрустратив не би био лош и у другим језицима?! И не само у језику политике...
Да ли си знао?
Македонски је матерњи језик око 2 милиона људи. Спада у јужнословенске језике. Највише је сродан с бугарским. Говорници ова два језика могу без проблема разговарати једни с другима. У писаном облику ова два језика се више међусобно разликују. У Македонији је одувек живело пуно различитих народности. То се, наравно, одразило и на језик земље. На језик је утицало пуно других језика. Суседна Србија је током дугих година оставила посебно снажан печат на македонски језик. Лексички фонд садржи пуно појмова из руског, турског и енглеског. Једна тако велика језичка разноликост не постоји у пуно земаља. Зато је македонском требало дуго времена да га се призна као посебан језик. И македонска књижевност је из овог разлога пуно трпела. У међувремену се македонски етаблирао као стандардни језик. Па је стога важан део македонског идентитета.