Рјечник

sr Постављати питања 1   »   el Θέτω ερωτήσεις 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [εξήντα δύο]

62 [exḗnta dýo]

Θέτω ερωτήσεις 1

[Thétō erōtḗseis 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
учити δ-αβ-ζω δ------ δ-α-ά-ω ------- διαβάζω 0
diabá-ō d------ d-a-á-ō ------- diabázō
Уче ли ученици много? Οι----ητέ- δι--ά-ουν--ο-ύ; Ο- μ------ δ-------- π---- Ο- μ-θ-τ-ς δ-α-ά-ο-ν π-λ-; -------------------------- Οι μαθητές διαβάζουν πολύ; 0
O--m--h---s-di-bá-o-n pol-? O- m------- d-------- p---- O- m-t-ē-é- d-a-á-o-n p-l-? --------------------------- Oi mathētés diabázoun polý?
Не, они уче мало. Ό------αβ--ο-ν-λί--. Ό--- δ-------- λ---- Ό-ι- δ-α-ά-ο-ν λ-γ-. -------------------- Όχι, διαβάζουν λίγο. 0
Óch-,-dia-á---n--íg-. Ó---- d-------- l---- Ó-h-, d-a-á-o-n l-g-. --------------------- Óchi, diabázoun lígo.
питати ρ---ω ρ---- ρ-τ-ω ----- ρωτάω 0
r---ō r---- r-t-ō ----- rōtáō
Питате ли често учитеља? Ρω-άτ- -υ-νά--ο- δά-καλ-; Ρ----- σ---- τ-- δ------- Ρ-τ-τ- σ-χ-ά τ-ν δ-σ-α-ο- ------------------------- Ρωτάτε συχνά τον δάσκαλο; 0
Rō-á-----c--á-ton d-skal-? R----- s----- t-- d------- R-t-t- s-c-n- t-n d-s-a-o- -------------------------- Rōtáte sychná ton dáskalo?
Не, не питам га често. Ό--- δ---τον ρω--- -υχν-. Ό--- δ-- τ-- ρ---- σ----- Ό-ι- δ-ν τ-ν ρ-τ-ω σ-χ-ά- ------------------------- Όχι, δεν τον ρωτάω συχνά. 0
Ó---,--en-ton r--áō-s-c--á. Ó---- d-- t-- r---- s------ Ó-h-, d-n t-n r-t-ō s-c-n-. --------------------------- Óchi, den ton rōtáō sychná.
одговорити α---τ-ω α------ α-α-τ-ω ------- απαντάω 0
apa-t-ō a------ a-a-t-ō ------- apantáō
Одговорите, молим Вас. Α------τε---ρ-καλ-. Α-------- π-------- Α-α-τ-σ-ε π-ρ-κ-λ-. ------------------- Απαντήστε παρακαλώ. 0
A-ant--te -ar-ka--. A-------- p-------- A-a-t-s-e p-r-k-l-. ------------------- Apantḗste parakalṓ.
Ја одговарам. Απ--τάω. Α------- Α-α-τ-ω- -------- Απαντάω. 0
Apan---. A------- A-a-t-ō- -------- Apantáō.
радити δου-ε-ω δ------ δ-υ-ε-ω ------- δουλεύω 0
d--l-úō d------ d-u-e-ō ------- douleúō
Ради ли он управо? (-------Δ----ύε--τώρα; (------ Δ------- τ---- (-υ-ό-) Δ-υ-ε-ε- τ-ρ-; ---------------------- (Αυτός) Δουλεύει τώρα; 0
(A--ós----u-e--i -ṓr-? (------ D------- t---- (-u-ó-) D-u-e-e- t-r-? ---------------------- (Autós) Douleúei tṓra?
Да, управо ради. Ν-ι--δ--λ-ύε- -ώρ-. Ν--- δ------- τ---- Ν-ι- δ-υ-ε-ε- τ-ρ-. ------------------- Ναι, δουλεύει τώρα. 0
N-i,---uleú-i -ṓ--. N--- d------- t---- N-i- d-u-e-e- t-r-. ------------------- Nai, douleúei tṓra.
долазити έρχ--αι έ------ έ-χ-μ-ι ------- έρχομαι 0
é-ch--ai é------- é-c-o-a- -------- érchomai
Долазите ли Ви? Έρχεστε; Έ------- Έ-χ-σ-ε- -------- Έρχεστε; 0
Ér--est-? É-------- É-c-e-t-? --------- Ércheste?
Да, долазимо одмах. Να-----χό---τ--α---ως. Ν--- ε-------- α------ Ν-ι- ε-χ-μ-σ-ε α-έ-ω-. ---------------------- Ναι, ερχόμαστε αμέσως. 0
Nai,--rc-ó---te -més--. N--- e--------- a------ N-i- e-c-ó-a-t- a-é-ō-. ----------------------- Nai, erchómaste amésōs.
становати μ-νω μ--- μ-ν- ---- μένω 0
ménō m--- m-n- ---- ménō
Станујете ли у Берлину? Μ-ν-τ- σ-- -ερο--νο; Μ----- σ-- Β-------- Μ-ν-τ- σ-ο Β-ρ-λ-ν-; -------------------- Μένετε στο Βερολίνο; 0
Mé-ete-sto-B----í--? M----- s-- B-------- M-n-t- s-o B-r-l-n-? -------------------- Ménete sto Berolíno?
Да, ја станујем у Берлину. Ναι- -έν--στ- -------ο. Ν--- μ--- σ-- Β-------- Ν-ι- μ-ν- σ-ο Β-ρ-λ-ν-. ----------------------- Ναι, μένω στο Βερολίνο. 0
N-i- m----st- Bero----. N--- m--- s-- B-------- N-i- m-n- s-o B-r-l-n-. ----------------------- Nai, ménō sto Berolíno.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!