Рјечник

sr Постављати питања 1   »   mk Поставување прашања 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [шеесет и два]

62 [shyeyesyet i dva]

Поставување прашања 1

[Postavoovaњye prashaњa 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
учити учи у__ у-и --- учи 0
oo-hi o____ o-c-i ----- oochi
Уче ли ученици много? Учат -и у--н--и-е-многу? У___ л_ у________ м_____ У-а- л- у-е-и-и-е м-о-у- ------------------------ Учат ли учениците многу? 0
O----- li-o--h---it--ty- m-o-u--? O_____ l_ o_____________ m_______ O-c-a- l- o-c-y-n-t-i-y- m-o-u-o- --------------------------------- Oochat li oochyenitzitye mnoguoo?
Не, они уче мало. Не,---е ---- м--ку. Н__ т__ у___ м_____ Н-, т-е у-а- м-л-у- ------------------- Не, тие учат малку. 0
N-e, ti-e oo--a- -alk--. N___ t___ o_____ m______ N-e- t-y- o-c-a- m-l-o-. ------------------------ Nye, tiye oochat malkoo.
питати пр-шу-а п______ п-а-у-а ------- прашува 0
prashoova p________ p-a-h-o-a --------- prashoova
Питате ли често учитеља? Г- праш-ва-е ли--ест- -аста-н-кот? Г_ п________ л_ ч____ н___________ Г- п-а-у-а-е л- ч-с-о н-с-а-н-к-т- ---------------------------------- Го прашувате ли често наставникот? 0
Gu- -ra-ho-va--- l--ch-e--o--ast--n----? G__ p___________ l_ c______ n___________ G-o p-a-h-o-a-y- l- c-y-s-o n-s-a-n-k-t- ---------------------------------------- Guo prashoovatye li chyesto nastavnikot?
Не, не питам га често. Н---ј-с--- г---ра--ва-------. Н__ ј__ н_ г_ п_______ ч_____ Н-, ј-с н- г- п-а-у-а- ч-с-о- ----------------------------- Не, јас не го прашувам често. 0
Ny-, ј-s -y---uo-p-as---va---h-e---. N___ ј__ n__ g__ p_________ c_______ N-e- ј-s n-e g-o p-a-h-o-a- c-y-s-o- ------------------------------------ Nye, јas nye guo prashoovam chyesto.
одговорити о-г-вара о_______ о-г-в-р- -------- одговара 0
od-u--ara o________ o-g-o-a-a --------- odguovara
Одговорите, молим Вас. О----оре-е-м--ам. О_________ м_____ О-г-в-р-т- м-л-м- ----------------- Одговорете молам. 0
Od-----r-et--------. O____________ m_____ O-g-o-o-y-t-e m-l-m- -------------------- Odguovoryetye molam.
Ја одговарам. Јас-о-г-ва-а-. Ј__ о_________ Ј-с о-г-в-р-м- -------------- Јас одговарам. 0
Ј-s---g-o-----. Ј__ o__________ Ј-s o-g-o-a-a-. --------------- Јas odguovaram.
радити раб-ти р_____ р-б-т- ------ работи 0
r-boti r_____ r-b-t- ------ raboti
Ради ли он управо? Р--о---ли-т-ј-с-га? Р_____ л_ т__ с____ Р-б-т- л- т-ј с-г-? ------------------- Работи ли тој сега? 0
Ra-o-- -i---- syegu-? R_____ l_ t__ s______ R-b-t- l- t-ј s-e-u-? --------------------- Raboti li toј syegua?
Да, управо ради. Да--тој----о-и -ега. Д__ т__ р_____ с____ Д-, т-ј р-б-т- с-г-. -------------------- Да, тој работи сега. 0
Da,--oј-r-b-t--sy-g-a. D__ t__ r_____ s______ D-, t-ј r-b-t- s-e-u-. ---------------------- Da, toј raboti syegua.
долазити д-аѓа д____ д-а-а ----- доаѓа 0
do-ѓa d____ d-a-a ----- doaѓa
Долазите ли Ви? Ќе--о-дете? Ќ_ д_______ Ќ- д-ј-е-е- ----------- Ќе дојдете? 0
Kj-e d-јdy-t-e? K___ d_________ K-y- d-ј-y-t-e- --------------- Kjye doјdyetye?
Да, долазимо одмах. Да,-ќе--ојдем------а-. Д__ ќ_ д______ в______ Д-, ќ- д-ј-е-е в-д-а-. ---------------------- Да, ќе дојдеме веднаш. 0
Da,-k-ye--o-dy---- --ednash. D__ k___ d________ v________ D-, k-y- d-ј-y-m-e v-e-n-s-. ---------------------------- Da, kjye doјdyemye vyednash.
становати ж-в-е ж____ ж-в-е ----- живее 0
ʐ----ye ʐ______ ʐ-v-e-e ------- ʐivyeye
Станујете ли у Берлину? Живе----ли во-Б-рл--? Ж______ л_ в_ Б______ Ж-в-е-е л- в- Б-р-и-? --------------------- Живеете ли во Берлин? 0
ʐ-vyey--ye--- -- B----i-? ʐ_________ l_ v_ B_______ ʐ-v-e-e-y- l- v- B-e-l-n- ------------------------- ʐivyeyetye li vo Byerlin?
Да, ја станујем у Берлину. Д-,-ја- ж---а--в- Б-р--н. Д__ ј__ ж_____ в_ Б______ Д-, ј-с ж-в-а- в- Б-р-и-. ------------------------- Да, јас живеам во Берлин. 0
Da- -as--iv------o-B--r--n. D__ ј__ ʐ______ v_ B_______ D-, ј-s ʐ-v-e-m v- B-e-l-n- --------------------------- Da, јas ʐivyeam vo Byerlin.

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!