Рјечник

sr Постављати питања 1   »   mk Поставување прашања 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [шеесет и два]

62 [shyeyesyet i dva]

Поставување прашања 1

[Postavoovaњye prashaњa 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
учити у-и учи у-и --- учи 0
o-c-i oochi o-c-i ----- oochi
Уче ли ученици много? У-----и---ениц-т- мног-? Учат ли учениците многу? У-а- л- у-е-и-и-е м-о-у- ------------------------ Учат ли учениците многу? 0
O-c--t-li ooc-ye---zit-e-m---uo-? Oochat li oochyenitzitye mnoguoo? O-c-a- l- o-c-y-n-t-i-y- m-o-u-o- --------------------------------- Oochat li oochyenitzitye mnoguoo?
Не, они уче мало. Не----е----т -а--у. Не, тие учат малку. Н-, т-е у-а- м-л-у- ------------------- Не, тие учат малку. 0
Ny----i----o-h---m-l---. Nye, tiye oochat malkoo. N-e- t-y- o-c-a- m-l-o-. ------------------------ Nye, tiye oochat malkoo.
питати пр-ш-ва прашува п-а-у-а ------- прашува 0
pr---oo-a prashoova p-a-h-o-a --------- prashoova
Питате ли често учитеља? Го пр-ш--а-е-ли -ес-- н-ст-в--кот? Го прашувате ли често наставникот? Г- п-а-у-а-е л- ч-с-о н-с-а-н-к-т- ---------------------------------- Го прашувате ли често наставникот? 0
Guo -ras---v---e -i -hyes-o na--a---kot? Guo prashoovatye li chyesto nastavnikot? G-o p-a-h-o-a-y- l- c-y-s-o n-s-a-n-k-t- ---------------------------------------- Guo prashoovatye li chyesto nastavnikot?
Не, не питам га често. Н-, -а- н---о пра--в-- ч--т-. Не, јас не го прашувам често. Н-, ј-с н- г- п-а-у-а- ч-с-о- ----------------------------- Не, јас не го прашувам често. 0
Ny-, ј-- ny--guo-pr--h---a---hy--t-. Nye, јas nye guo prashoovam chyesto. N-e- ј-s n-e g-o p-a-h-o-a- c-y-s-o- ------------------------------------ Nye, јas nye guo prashoovam chyesto.
одговорити од-о-а-а одговара о-г-в-р- -------- одговара 0
odg---ara odguovara o-g-o-a-a --------- odguovara
Одговорите, молим Вас. Од-о--р-т---ол--. Одговорете молам. О-г-в-р-т- м-л-м- ----------------- Одговорете молам. 0
O--uo-or---ye -o---. Odguovoryetye molam. O-g-o-o-y-t-e m-l-m- -------------------- Odguovoryetye molam.
Ја одговарам. Ја--о--ов----. Јас одговарам. Ј-с о-г-в-р-м- -------------- Јас одговарам. 0
Ј-- od-u-v--a-. Јas odguovaram. Ј-s o-g-o-a-a-. --------------- Јas odguovaram.
радити р-бо-и работи р-б-т- ------ работи 0
rab--i raboti r-b-t- ------ raboti
Ради ли он управо? Р---т-----т-ј с---? Работи ли тој сега? Р-б-т- л- т-ј с-г-? ------------------- Работи ли тој сега? 0
R-b-ti--i-t-------ua? Raboti li toј syegua? R-b-t- l- t-ј s-e-u-? --------------------- Raboti li toј syegua?
Да, управо ради. Да,-тој ---оти----а. Да, тој работи сега. Д-, т-ј р-б-т- с-г-. -------------------- Да, тој работи сега. 0
D------ r-b-ti -y-gua. Da, toј raboti syegua. D-, t-ј r-b-t- s-e-u-. ---------------------- Da, toј raboti syegua.
долазити доаѓа доаѓа д-а-а ----- доаѓа 0
doaѓa doaѓa d-a-a ----- doaѓa
Долазите ли Ви? Ќ- д--дете? Ќе дојдете? Ќ- д-ј-е-е- ----------- Ќе дојдете? 0
K--e -o-dyetye? Kjye doјdyetye? K-y- d-ј-y-t-e- --------------- Kjye doјdyetye?
Да, долазимо одмах. Д---ќ- -о---ме--е----. Да, ќе дојдеме веднаш. Д-, ќ- д-ј-е-е в-д-а-. ---------------------- Да, ќе дојдеме веднаш. 0
D-,-k--e---јd-e-y- v-e--a-h. Da, kjye doјdyemye vyednash. D-, k-y- d-ј-y-m-e v-e-n-s-. ---------------------------- Da, kjye doјdyemye vyednash.
становати ж---е живее ж-в-е ----- живее 0
ʐ--y-ye ʐivyeye ʐ-v-e-e ------- ʐivyeye
Станујете ли у Берлину? Ж-----е----во --р--н? Живеете ли во Берлин? Ж-в-е-е л- в- Б-р-и-? --------------------- Живеете ли во Берлин? 0
ʐi-ye-e-ye----vo --e---n? ʐivyeyetye li vo Byerlin? ʐ-v-e-e-y- l- v- B-e-l-n- ------------------------- ʐivyeyetye li vo Byerlin?
Да, ја станујем у Берлину. Да- -ас -и---м--о-Бе-л-н. Да, јас живеам во Берлин. Д-, ј-с ж-в-а- в- Б-р-и-. ------------------------- Да, јас живеам во Берлин. 0
Da- ј---ʐ-vyea- v- B-er-i-. Da, јas ʐivyeam vo Byerlin. D-, ј-s ʐ-v-e-m v- B-e-l-n- --------------------------- Da, јas ʐivyeam vo Byerlin.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!