Рјечник

sr Постављати питања 1   »   sl Postavljanje vprašanj 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [dvainšestdeset]

Postavljanje vprašanj 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
учити uč-----e u---- s- u-i-i s- -------- učiti se 0
Уче ли ученици много? S----jaki veli-o-u-ij-? S- d----- v----- u----- S- d-j-k- v-l-k- u-i-o- ----------------------- Se dijaki veliko učijo? 0
Не, они уче мало. Ne,-ma--. N-- m---- N-, m-l-. --------- Ne, malo. 0
питати vp-a--ti-(-p---evat-) v------- (----------- v-r-š-t- (-p-a-e-a-i- --------------------- vprašati (spraševati) 0
Питате ли често учитеља? A-- pogo--o-s-raš-je-- u-ite---? A-- p------ s--------- u-------- A-i p-g-s-o s-r-š-j-t- u-i-e-j-? -------------------------------- Ali pogosto sprašujete učitelja? 0
Не, не питам га често. N---praš-j-- -- p-gos-o. N- s-------- g- p------- N- s-r-š-j-m g- p-g-s-o- ------------------------ Ne sprašujem ga pogosto. 0
одговорити o-g-v---ti (o-gova--a--) o--------- (------------ o-g-v-r-t- (-d-o-a-j-t-) ------------------------ odgovoriti (odgovarjati) 0
Одговорите, молим Вас. Od----r-t-, p--sim. O---------- p------ O-g-v-r-t-, p-o-i-. ------------------- Odgovorite, prosim. 0
Ја одговарам. Odg---rjam. O---------- O-g-v-r-a-. ----------- Odgovarjam. 0
радити d-la-i d----- d-l-t- ------ delati 0
Ради ли он управо? A-- -n----nu--o --la? A-- o- t------- d---- A-i o- t-e-u-n- d-l-? --------------------- Ali on trenutno dela? 0
Да, управо ради. Da- -- --e--t-- --la. D-- o- t------- d---- D-, o- t-e-u-n- d-l-. --------------------- Da, on trenutno dela. 0
долазити p--ti,-p-iha--ti p----- p-------- p-i-i- p-i-a-a-i ---------------- priti, prihajati 0
Долазите ли Ви? Ali-p--de-e? A-- p------- A-i p-i-e-e- ------------ Ali pridete? 0
Да, долазимо одмах. D---tak-j p-i-em-. D-- t---- p------- D-, t-k-j p-i-e-o- ------------------ Da, takoj pridemo. 0
становати stano-a-i s-------- s-a-o-a-i --------- stanovati 0
Станујете ли у Берлину? S--nuj-te-v-Ber--nu? S-------- v B------- S-a-u-e-e v B-r-i-u- -------------------- Stanujete v Berlinu? 0
Да, ја станујем у Берлину. Da, --anu--- v-Be--i--. D-- s------- v B------- D-, s-a-u-e- v B-r-i-u- ----------------------- Da, stanujem v Berlinu. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!