Рјечник

sr Постављати питања 1   »   be Задаваць пытанні 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [шэсцьдзесят два]

62 [shests’dzesyat dva]

Задаваць пытанні 1

[Zadavats’ pytannі 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
учити в-ч---а в------ в-ч-ц-а ------- вучыцца 0
v--hy-s--a v--------- v-c-y-s-s- ---------- vuchytstsa
Уче ли ученици много? Вучн- вуч---а--м-т? В---- в------ ш---- В-ч-і в-ч-ц-а ш-а-? ------------------- Вучні вучацца шмат? 0
V---n--v---a-s--a-shma-? V----- v--------- s----- V-c-n- v-c-a-s-s- s-m-t- ------------------------ Vuchnі vuchatstsa shmat?
Не, они уче мало. Н-- -н---у-а--а -а-а. Н-- я-- в------ м---- Н-, я-ы в-ч-ц-а м-л-. --------------------- Не, яны вучацца мала. 0
Ne,--an- --c---s--a-mal-. N-- y--- v--------- m---- N-, y-n- v-c-a-s-s- m-l-. ------------------------- Ne, yany vuchatstsa mala.
питати пы---ь п----- п-т-ц- ------ пытаць 0
p--ats’ p------ p-t-t-’ ------- pytats’
Питате ли често учитеља? Вы ча--а-п---е-е на-та----а? В- ч---- п------ н---------- В- ч-с-а п-т-е-е н-с-а-н-к-? ---------------------------- Вы часта пытаеце настаўніка? 0
V---h--t----t--tse -------іk-? V- c----- p------- n---------- V- c-a-t- p-t-e-s- n-s-a-n-k-? ------------------------------ Vy chasta pytaetse nastaunіka?
Не, не питам га често. Не, --п-та- я-- --ча--а. Н-- я п---- я-- н------- Н-, я п-т-ю я-о н-ч-с-а- ------------------------ Не, я пытаю яго нячаста. 0
Ne- ya -yt-yu-y-go nya-hast-. N-- y- p----- y--- n--------- N-, y- p-t-y- y-g- n-a-h-s-a- ----------------------------- Ne, ya pytayu yago nyachasta.
одговорити адк-зв--ь а-------- а-к-з-а-ь --------- адказваць 0
a---zv--s’ a--------- a-k-z-a-s- ---------- adkazvats’
Одговорите, молим Вас. А--аз--йц-, к-лі ла-ка. А---------- к--- л----- А-к-з-а-ц-, к-л- л-с-а- ----------------------- Адказвайце, калі ласка. 0
Ad-az-----e- k--і --s--. A----------- k--- l----- A-k-z-a-t-e- k-l- l-s-a- ------------------------ Adkazvaytse, kalі laska.
Ја одговарам. Я --к----ю. Я а-------- Я а-к-з-а-. ----------- Я адказваю. 0
Ya---kazv---. Y- a--------- Y- a-k-z-a-u- ------------- Ya adkazvayu.
радити пр--а---ь п-------- п-а-а-а-ь --------- працаваць 0
p-----v--s’ p---------- p-a-s-v-t-’ ----------- pratsavats’
Ради ли он управо? Ё- ц-п-- пра-у-? Ё- ц---- п------ Ё- ц-п-р п-а-у-? ---------------- Ён цяпер працуе? 0
En-ts-aper---atsue? E- t------ p------- E- t-y-p-r p-a-s-e- ------------------- En tsyaper pratsue?
Да, управо ради. Так, ---цяп-р-п--ц--. Т--- ё- ц---- п------ Т-к- ё- ц-п-р п-а-у-. --------------------- Так, ён цяпер працуе. 0
Tak, -on --y-per p--ts--. T--- y-- t------ p------- T-k- y-n t-y-p-r p-a-s-e- ------------------------- Tak, yon tsyaper pratsue.
долазити п---одз-ць п--------- п-ы-о-з-ц- ---------- прыходзіць 0
pry-h--z--s’ p----------- p-y-h-d-і-s- ------------ prykhodzіts’
Долазите ли Ви? Вы----йд-еце? В- п--------- В- п-ы-д-е-е- ------------- Вы прыйдзеце? 0
V- pr---z---e? V- p---------- V- p-y-d-e-s-? -------------- Vy pryydzetse?
Да, долазимо одмах. Т-к- -ы----а- -р-й-з--. Т--- м- з---- п-------- Т-к- м- з-р-з п-ы-д-е-. ----------------------- Так, мы зараз прыйдзем. 0
Tak--my-z--az -ry-d-em. T--- m- z---- p-------- T-k- m- z-r-z p-y-d-e-. ----------------------- Tak, my zaraz pryydzem.
становати жыць ж--- ж-ц- ---- жыць 0
zhyt-’ z----- z-y-s- ------ zhyts’
Станујете ли у Берлину? Вы ----це-- -ерл---? В- ж----- ў Б------- В- ж-в-ц- ў Б-р-і-е- -------------------- Вы жывяце ў Берліне? 0
Vy-z-y---t---u-B---іn-? V- z-------- u B------- V- z-y-y-t-e u B-r-і-e- ----------------------- Vy zhyvyatse u Berlіne?
Да, ја станујем у Берлину. Так, - ---- --Б--л--е. Т--- я ж--- ў Б------- Т-к- я ж-в- ў Б-р-і-е- ---------------------- Так, я жыву ў Берліне. 0
Ta-,-ya --y-- u-Berlі-e. T--- y- z---- u B------- T-k- y- z-y-u u B-r-і-e- ------------------------ Tak, ya zhyvu u Berlіne.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!