Рјечник

sr Постављати питања 1   »   be Задаваць пытанні 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [шэсцьдзесят два]

62 [shests’dzesyat dva]

Задаваць пытанні 1

Zadavats’ pytannі 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
учити в---ц-а в______ в-ч-ц-а ------- вучыцца 0
vuchyt-t-a v_________ v-c-y-s-s- ---------- vuchytstsa
Уче ли ученици много? Вуч-і--уча-ц- ---т? В____ в______ ш____ В-ч-і в-ч-ц-а ш-а-? ------------------- Вучні вучацца шмат? 0
V----і-v-c-a--ts--s-m-t? V_____ v_________ s_____ V-c-n- v-c-a-s-s- s-m-t- ------------------------ Vuchnі vuchatstsa shmat?
Не, они уче мало. Н-- я-ы ву-ац-а -ала. Н__ я__ в______ м____ Н-, я-ы в-ч-ц-а м-л-. --------------------- Не, яны вучацца мала. 0
Ne---an- v-ch-tstsa--a--. N__ y___ v_________ m____ N-, y-n- v-c-a-s-s- m-l-. ------------------------- Ne, yany vuchatstsa mala.
питати п--аць п_____ п-т-ц- ------ пытаць 0
py----’ p______ p-t-t-’ ------- pytats’
Питате ли често учитеља? Вы-ч--т--п--а-ц- -аст--ніка? В_ ч____ п______ н__________ В- ч-с-а п-т-е-е н-с-а-н-к-? ---------------------------- Вы часта пытаеце настаўніка? 0
V--c---t---y------ --stau--k-? V_ c_____ p_______ n__________ V- c-a-t- p-t-e-s- n-s-a-n-k-? ------------------------------ Vy chasta pytaetse nastaunіka?
Не, не питам га често. Н-- ---ыт-- --о---ч---а. Н__ я п____ я__ н_______ Н-, я п-т-ю я-о н-ч-с-а- ------------------------ Не, я пытаю яго нячаста. 0
N-- -a--y-a-u-yag- n----as--. N__ y_ p_____ y___ n_________ N-, y- p-t-y- y-g- n-a-h-s-a- ----------------------------- Ne, ya pytayu yago nyachasta.
одговорити адк--в--ь а________ а-к-з-а-ь --------- адказваць 0
adka--a-s’ a_________ a-k-z-a-s- ---------- adkazvats’
Одговорите, молим Вас. Адк-з-айце---алі л----. А__________ к___ л_____ А-к-з-а-ц-, к-л- л-с-а- ----------------------- Адказвайце, калі ласка. 0
A-kaz-a-ts-, -a-і las-a. A___________ k___ l_____ A-k-z-a-t-e- k-l- l-s-a- ------------------------ Adkazvaytse, kalі laska.
Ја одговарам. Я---каз-а-. Я а________ Я а-к-з-а-. ----------- Я адказваю. 0
Y--adkaz----. Y_ a_________ Y- a-k-z-a-u- ------------- Ya adkazvayu.
радити пра-аваць п________ п-а-а-а-ь --------- працаваць 0
p-at--v--s’ p__________ p-a-s-v-t-’ ----------- pratsavats’
Ради ли он управо? Ё--ц-----прац-е? Ё_ ц____ п______ Ё- ц-п-р п-а-у-? ---------------- Ён цяпер працуе? 0
En--s-a--r-p--t-u-? E_ t______ p_______ E- t-y-p-r p-a-s-e- ------------------- En tsyaper pratsue?
Да, управо ради. Т-к- ён----е--п--цуе. Т___ ё_ ц____ п______ Т-к- ё- ц-п-р п-а-у-. --------------------- Так, ён цяпер працуе. 0
Tak- -o--ts----r--rat-u-. T___ y__ t______ p_______ T-k- y-n t-y-p-r p-a-s-e- ------------------------- Tak, yon tsyaper pratsue.
долазити пр---д---ь п_________ п-ы-о-з-ц- ---------- прыходзіць 0
pry--o-z--s’ p___________ p-y-h-d-і-s- ------------ prykhodzіts’
Долазите ли Ви? Вы --ы--з-ц-? В_ п_________ В- п-ы-д-е-е- ------------- Вы прыйдзеце? 0
V----y-dz---e? V_ p__________ V- p-y-d-e-s-? -------------- Vy pryydzetse?
Да, долазимо одмах. Т--, -- -а--------д-ем. Т___ м_ з____ п________ Т-к- м- з-р-з п-ы-д-е-. ----------------------- Так, мы зараз прыйдзем. 0
T-k- m---araz --y---em. T___ m_ z____ p________ T-k- m- z-r-z p-y-d-e-. ----------------------- Tak, my zaraz pryydzem.
становати ж-ць ж___ ж-ц- ---- жыць 0
z--t-’ z_____ z-y-s- ------ zhyts’
Станујете ли у Берлину? В-----я---- --рл---? В_ ж_____ ў Б_______ В- ж-в-ц- ў Б-р-і-е- -------------------- Вы жывяце ў Берліне? 0
V- -h-vy--s--- Berlіn-? V_ z________ u B_______ V- z-y-y-t-e u B-r-і-e- ----------------------- Vy zhyvyatse u Berlіne?
Да, ја станујем у Берлину. Т--- я-жыву ------ін-. Т___ я ж___ ў Б_______ Т-к- я ж-в- ў Б-р-і-е- ---------------------- Так, я жыву ў Берліне. 0
T-k- -a zh-vu-u-B------. T___ y_ z____ u B_______ T-k- y- z-y-u u B-r-і-e- ------------------------ Tak, ya zhyvu u Berlіne.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + белоруски (1-100) МП3 белоруски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!