Рјечник

sr Постављати питања 1   »   uk Ставити запитання 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [шістдесят два]

62 [shistdesyat dva]

Ставити запитання 1

Stavyty zapytannya 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
учити Вчи--ся В______ В-и-и-я ------- Вчитися 0
Vch----ya V________ V-h-t-s-a --------- Vchytysya
Уче ли ученици много? У----б-г-то----тьс-? У___ б_____ в_______ У-н- б-г-т- в-а-ь-я- -------------------- Учні багато вчаться? 0
U---- ---at--vch-t-sy-? U____ b_____ v_________ U-h-i b-h-t- v-h-t-s-a- ----------------------- Uchni bahato vchatʹsya?
Не, они уче мало. Н-,-в-н--вч--ь-я м--о. Н__ в___ в______ м____ Н-, в-н- в-а-ь-я м-л-. ---------------------- Ні, вони вчаться мало. 0
N-,-v-ny --h---s-a m---. N__ v___ v________ m____ N-, v-n- v-h-t-s-a m-l-. ------------------------ Ni, vony vchatʹsya malo.
питати За---у--ти З_________ З-п-т-в-т- ---------- Запитувати 0
Za-y-uv--y Z_________ Z-p-t-v-t- ---------- Zapytuvaty
Питате ли често учитеља? В---а-т- за-и-ує-----и-еля? В_ ч____ з________ в_______ В- ч-с-о з-п-т-є-е в-и-е-я- --------------------------- Ви часто запитуєте вчителя? 0
Vy chasto z-p-tuy--e -chy-el--? V_ c_____ z_________ v_________ V- c-a-t- z-p-t-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------------- Vy chasto zapytuyete vchytelya?
Не, не питам га често. Н---я -- ----о --г--запи--ю. Н__ я н_ ч____ й___ з_______ Н-, я н- ч-с-о й-г- з-п-т-ю- ---------------------------- Ні, я не часто його запитую. 0
N-, y------has-- -̆oho -a-y---u. N__ y_ n_ c_____ y̆___ z________ N-, y- n- c-a-t- y-o-o z-p-t-y-. -------------------------------- Ni, ya ne chasto y̆oho zapytuyu.
одговорити Ві--о-ід--и В__________ В-д-о-і-а-и ----------- Відповідати 0
Vidp--id--y V__________ V-d-o-i-a-y ----------- Vidpovidaty
Одговорите, молим Вас. В-д-о--д-й--, -----ла-ка. В____________ б__________ В-д-о-і-а-т-, б-д---а-к-. ------------------------- Відповідайте, будь-ласка. 0
Vid--v--a-̆--, bud--l---a. V____________ b__________ V-d-o-i-a-̆-e- b-d---a-k-. -------------------------- Vidpoviday̆te, budʹ-laska.
Ја одговарам. Я ------ідаю. Я в__________ Я в-д-о-і-а-. ------------- Я відповідаю. 0
Y- -i------ay-. Y_ v___________ Y- v-d-o-i-a-u- --------------- YA vidpovidayu.
радити П---юв--и П________ П-а-ю-а-и --------- Працювати 0
Prats-uv-ty P__________ P-a-s-u-a-y ----------- Pratsyuvaty
Ради ли он управо? В-- зар-з п-ац--? В__ з____ п______ В-н з-р-з п-а-ю-? ----------------- Він зараз працює? 0
V-- zar---pr-t--uy-? V__ z____ p_________ V-n z-r-z p-a-s-u-e- -------------------- Vin zaraz pratsyuye?
Да, управо ради. Так,-він ---а- пра---. Т___ в__ з____ п______ Т-к- в-н з-р-з п-а-ю-. ---------------------- Так, він зараз працює. 0
Tak- -in --ra- p-a-syuye. T___ v__ z____ p_________ T-k- v-n z-r-z p-a-s-u-e- ------------------------- Tak, vin zaraz pratsyuye.
долазити П--х---ти П________ П-и-о-и-и --------- Приходити 0
Pry--od-ty P_________ P-y-h-d-t- ---------- Prykhodyty
Долазите ли Ви? Ви й-ет-? В_ й_____ В- й-е-е- --------- Ви йдете? 0
Vy-y-d---? V_ y̆_____ V- y-d-t-? ---------- Vy y̆dete?
Да, долазимо одмах. Так--ми-зара--пр-й---о. Т___ м_ з____ п________ Т-к- м- з-р-з п-и-д-м-. ----------------------- Так, ми зараз прийдемо. 0
Ta-, -- z---z p-y-̆-emo. T___ m_ z____ p________ T-k- m- z-r-z p-y-̆-e-o- ------------------------ Tak, my zaraz pryy̆demo.
становати Ж--и Ж___ Ж-т- ---- Жити 0
Zh--y Z____ Z-y-y ----- Zhyty
Станујете ли у Берлину? В- -и-е-е---Б-р---і? В_ ж_____ в Б_______ В- ж-в-т- в Б-р-і-і- -------------------- Ви живете в Берліні? 0
V- zhyve-e-- --r-i-i? V_ z______ v B_______ V- z-y-e-e v B-r-i-i- --------------------- Vy zhyvete v Berlini?
Да, ја станујем у Берлину. Та-- я--ив-----е--і--. Т___ я ж___ в Б_______ Т-к- я ж-в- в Б-р-і-і- ---------------------- Так, я живу в Берліні. 0
T-k, ya zhy-- v --r-i--. T___ y_ z____ v B_______ T-k- y- z-y-u v B-r-i-i- ------------------------ Tak, ya zhyvu v Berlini.

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!