Рјечник

sr Постављати питања 1   »   uk Ставити запитання 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [шістдесят два]

62 [shistdesyat dva]

Ставити запитання 1

[Stavyty zapytannya 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
учити Вчи-ися В------ В-и-и-я ------- Вчитися 0
V--y-y-ya V-------- V-h-t-s-a --------- Vchytysya
Уче ли ученици много? Уч-і-б-г-т--вч--ьс-? У--- б----- в------- У-н- б-г-т- в-а-ь-я- -------------------- Учні багато вчаться? 0
Uc--- ba---- v-h------? U---- b----- v--------- U-h-i b-h-t- v-h-t-s-a- ----------------------- Uchni bahato vchatʹsya?
Не, они уче мало. Н-,-в-ни в----с--ма--. Н-- в--- в------ м---- Н-, в-н- в-а-ь-я м-л-. ---------------------- Ні, вони вчаться мало. 0
N-- von--v-h--ʹsy- m---. N-- v--- v-------- m---- N-, v-n- v-h-t-s-a m-l-. ------------------------ Ni, vony vchatʹsya malo.
питати За-ит-в-ти З--------- З-п-т-в-т- ---------- Запитувати 0
Z-pyt-vaty Z--------- Z-p-t-v-t- ---------- Zapytuvaty
Питате ли често учитеља? Ви част- ---ит---е ------я? В- ч---- з-------- в------- В- ч-с-о з-п-т-є-е в-и-е-я- --------------------------- Ви часто запитуєте вчителя? 0
Vy-c---t--z-pytuy-te-v--ytelya? V- c----- z--------- v--------- V- c-a-t- z-p-t-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------------- Vy chasto zapytuyete vchytelya?
Не, не питам га често. Н-,-- -е ---т- --г--з--иту-. Н-- я н- ч---- й--- з------- Н-, я н- ч-с-о й-г- з-п-т-ю- ---------------------------- Ні, я не часто його запитую. 0
Ni, y- -e----st- y-oho -ap--u-u. N-- y- n- c----- y---- z-------- N-, y- n- c-a-t- y-o-o z-p-t-y-. -------------------------------- Ni, ya ne chasto y̆oho zapytuyu.
одговорити В----в--ати В---------- В-д-о-і-а-и ----------- Відповідати 0
Vi---v-d-ty V---------- V-d-o-i-a-y ----------- Vidpovidaty
Одговорите, молим Вас. В-д--в--ай--,-буд--л-с-а. В------------ б---------- В-д-о-і-а-т-, б-д---а-к-. ------------------------- Відповідайте, будь-ласка. 0
Vi---vi-a-̆-----u-------a. V------------- b---------- V-d-o-i-a-̆-e- b-d---a-k-. -------------------------- Vidpoviday̆te, budʹ-laska.
Ја одговарам. Я -і--овід--. Я в---------- Я в-д-о-і-а-. ------------- Я відповідаю. 0
YA v-dpov-d--u. Y- v----------- Y- v-d-o-i-a-u- --------------- YA vidpovidayu.
радити Працю---и П-------- П-а-ю-а-и --------- Працювати 0
P-a-s--va-y P---------- P-a-s-u-a-y ----------- Pratsyuvaty
Ради ли он управо? В-----р-- п-----? В-- з---- п------ В-н з-р-з п-а-ю-? ----------------- Він зараз працює? 0
V----a--z-p--t--u-e? V-- z---- p--------- V-n z-r-z p-a-s-u-e- -------------------- Vin zaraz pratsyuye?
Да, управо ради. Та-- --- з---з--ра-ю-. Т--- в-- з---- п------ Т-к- в-н з-р-з п-а-ю-. ---------------------- Так, він зараз працює. 0
Tak- v---zar-- pr-t-y---. T--- v-- z---- p--------- T-k- v-n z-r-z p-a-s-u-e- ------------------------- Tak, vin zaraz pratsyuye.
долазити При--д-ти П-------- П-и-о-и-и --------- Приходити 0
P---ho-yty P--------- P-y-h-d-t- ---------- Prykhodyty
Долазите ли Ви? В- йдет-? В- й----- В- й-е-е- --------- Ви йдете? 0
V--y̆det-? V- y------ V- y-d-t-? ---------- Vy y̆dete?
Да, долазимо одмах. Т--,----з--аз пр--д-мо. Т--- м- з---- п-------- Т-к- м- з-р-з п-и-д-м-. ----------------------- Так, ми зараз прийдемо. 0
Tak---y z--a---ryy̆---o. T--- m- z---- p--------- T-k- m- z-r-z p-y-̆-e-o- ------------------------ Tak, my zaraz pryy̆demo.
становати Ж-ти Ж--- Ж-т- ---- Жити 0
Zhy-y Z---- Z-y-y ----- Zhyty
Станујете ли у Берлину? Ви жи-ете----е----і? В- ж----- в Б------- В- ж-в-т- в Б-р-і-і- -------------------- Ви живете в Берліні? 0
Vy--hyve-e --B-r-i--? V- z------ v B------- V- z-y-e-e v B-r-i-i- --------------------- Vy zhyvete v Berlini?
Да, ја станујем у Берлину. Т-к----жи---------і--. Т--- я ж--- в Б------- Т-к- я ж-в- в Б-р-і-і- ---------------------- Так, я живу в Берліні. 0
Ta-, ya -hy-- v-B--lini. T--- y- z---- v B------- T-k- y- z-y-u v B-r-i-i- ------------------------ Tak, ya zhyvu v Berlini.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!