Рјечник

sr Постављати питања 1   »   ar ‫طرح / وجّه اسئلة 1‬

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

‫62 [اثنان وستون]‬

62 [athnan wastun]

‫طرح / وجّه اسئلة 1‬

[itrah / wjjh 'asyilat 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
учити يتع-م ي---- ي-ع-م ----- يتعلم 0
y-taealam y-------- y-t-e-l-m --------- yataealam
Уче ли ученици много? ‫ه- --ع-م ا-تل-----كثي-ا--‬ ‫-- ي---- ا------- ك------- ‫-ل ي-ع-م ا-ت-ا-ي- ك-ي-ا-؟- --------------------------- ‫هل يتعلم التلاميذ كثيراً؟‬ 0
hl y-ta---am-al-a---idh kth-r--n? h- y-------- a--------- k-------- h- y-t-e-l-m a-t-l-m-d- k-h-r-a-? --------------------------------- hl yataealam altalamidh kthyraan?
Не, они уче мало. ‫لا- إنهم--تعل-ون -ل--ا--‬ ‫--- إ--- ي------ ق------- ‫-ا- إ-ه- ي-ع-م-ن ق-ي-ا-.- -------------------------- ‫لا، إنهم يتعلمون قليلاً.‬ 0
la-, 'i-n---m---t---l---- q-y-a-n. l--- '------- y---------- q------- l-a- '-i-a-u- y-t-e-l-m-n q-y-a-n- ---------------------------------- laa, 'iinahum yataealamun qlylaan.
питати يس--‬ ي---- ي-أ-‬ ----- يسأل‬ 0
yas'-l y----- y-s-a- ------ yas'al
Питате ли често учитеља? ‫أت--ل-ا----- كثيرا-؟‬ ‫----- ا----- ك------- ‫-ت-أ- ا-م-ر- ك-ي-ا-؟- ---------------------- ‫أتسأل المدرس كثيراً؟‬ 0
at-s'a--a-mu-a--s kt----a-? a------ a-------- k-------- a-i-'-l a-m-d-r-s k-h-r-a-? --------------------------- atis'al almudaris kthyraan?
Не, не питам га често. ‫ل-، ل- أ-أل---ث-را--‬ ‫--- ل- أ---- ك------- ‫-ا- ل- أ-أ-ه ك-ي-ا-.- ---------------------- ‫لا، لا أسأله كثيراً.‬ 0
l--,-l- 'a---luh--t--raan. l--- l- '------- k-------- l-a- l- '-s-a-u- k-h-r-a-. -------------------------- laa, la 'as'aluh kthyraan.
одговорити ي--ب. ي---- ي-ي-. ----- يجيب. 0
ya--b. y----- y-j-b- ------ yajib.
Одговорите, молим Вас. ‫أ--- م- --لك-‬ ‫---- م- ف----- ‫-ج-، م- ف-ل-!- --------------- ‫أجب، من فضلك!‬ 0
aj--- --n fa-a--a! a---- m-- f------- a-a-, m-n f-d-l-a- ------------------ ajab, min fadalka!
Ја одговарам. ‫-ني ---ب-‬ ‫--- أ----- ‫-ن- أ-ي-.- ----------- ‫إني أجيب.‬ 0
'-i-i -a-ib-. '---- '------ '-i-i '-j-b-. ------------- 'iini 'ajiba.
радити يش--ل. ي----- ي-ت-ل- ------ يشتغل. 0
ya-h--gh--. y---------- y-s-t-g-i-. ----------- yashtaghil.
Ради ли он управо? ‫-ي--غ- --آن؟‬ ‫------ ا----- ‫-ي-ت-ل ا-آ-؟- -------------- ‫أيشتغل الآن؟‬ 0
aysh--g-il---a-a? a--------- a----- a-s-t-g-i- a-a-a- ----------------- ayshtaghil alana?
Да, управо ради. ‫-عم، إ------غ---لآ--‬ ‫---- إ-- ي---- ا----- ‫-ع-، إ-ه ي-ت-ل ا-آ-.- ---------------------- ‫نعم، إنه يشتغل الآن.‬ 0
ne--,--ii----y----a-h-- al-na. n---- '----- y--------- a----- n-i-, '-i-a- y-s-t-g-i- a-a-a- ------------------------------ neim, 'iinah yashtaghil alana.
долазити ي-تي. ي---- ي-ت-. ----- يأتي. 0
yati. y---- y-t-. ----- yati.
Долазите ли Ви? ه--ستأ---؟ ه- س------ ه- س-أ-و-؟ ---------- هل ستأتون؟ 0
ha--s-tatu-? h-- s------- h-l s-t-t-n- ------------ hal satatun?
Да, долазимо одмах. ‫ن--،--ن-ت- حا----‬ ‫---- س---- ح------ ‫-ع-، س-أ-ي ح-ل-ً-‬ ------------------- ‫نعم، سنأتي حالاً.‬ 0
ne--, s-na'ati ----an. n---- s------- h------ n-i-, s-n-'-t- h-l-a-. ---------------------- neim, sana'ati halaan.
становати ي--ن. ي---- ي-ك-. ----- يسكن. 0
ya-ka-. y------ y-s-a-. ------- yaskan.
Станујете ли у Берлину? ‫--سك- -ي بر-ي-؟‬ ‫----- ف- ب------ ‫-ت-ك- ف- ب-ل-ن-‬ ----------------- ‫أتسكن في برلين؟‬ 0
a-a-a-u--fi ba-li--? a------- f- b------- a-a-a-u- f- b-r-i-a- -------------------- atasakun fi barlina?
Да, ја станујем у Берлину. ‫ن-م،--ن----كن-في ب-لين-‬ ‫---- إ-- أ--- ف- ب------ ‫-ع-، إ-ي أ-ك- ف- ب-ل-ن-‬ ------------------------- ‫نعم، إني أسكن في برلين.‬ 0
ne-m, --i-iy------n-fi-b-rli--. n---- '----- '----- f- b------- n-i-, '-i-i- '-s-u- f- b-r-i-a- ------------------------------- neim, 'iiniy 'askun fi birlina.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!